www.olivervulovic.com

Trifković i Koštunica

Može se Slobodanu Miloševiću danas pripisivati sve i svasta , moglo se i onda kada je bio na vlasti , za vreme njegove tzv. diktature , ali se nikako ne može preći preko činjenice da je za njegova doba, preko 50% ovog naroda svojim glasovima podržavalu politiku koju je vodio,kao i želju da se dogodi nacionalna , teritorijalna i na kraju što ne reći i državna homogenizacija srpskog naroda sa teritorija bivše SFRJ. Zbog takvog opredeljenja , osam godina smo se odlučili na trpljenje sankcija , nacionalnog šikaniranje širokog spektra pa i bombardovanje od strane NATO država... Kada je prag izdržljivosti pao nisko , a u svakoj borbi , pravednoj ili ne , ipak pobeđuje onaj ili oni , kojih ima više i koji imaju više ,kao posledicu smo dobili neprirodnu kombinaciju anacionalnog i ateističkog republičkog premijera sa jedne strane, hrišćanina i umerenog nacionalistu za saveznog predsednika sa druge strane . No, i to je bio naš izbor, kao što smo i sada pred istim izborom kada budemo odlučivali o republičkom predsedniku . Na jednoj od strana su se samo malo poslužili lukavstvom , pa su ime Zorana Đinđića mimikrirali u Miroljub Labus .Oni , koji su zagovornici izvornog nacionalizma su ovog puta drugi krug promašili za 5000 glasova i svoju priliku će dočekati , kada svi snovi budu raspršeni i kada umesto u Evropu budemo putovali u Rumuniju, Bugarsku i Makedoniju , kao nama ekonomski najsličnije države. Dvojici preostalih kandidata pristižu glasovi podrške sa raznih strana , pa je tako u broju od 25/09 o.g. časopisa Geopolitika, gospodin dr.Srđa Trifković, obrazlažući svoju zelju i predviđanje pobede dr.Vojislava Koštunice na izborima za predsednika Srbije , pomenuo i da je "osnovni , nedeljivi nacionalni interes Srba teritorijalno,političko i duhovno ujedinjenje srpskog naroda na svim teritorijama koje vekovima nastanjuje , u okviru sopstvene nacionalne države " I "da to pitanje niko ne pominje jer je reč o deliktu mišljenja prvog reda". U tekstu su još izneta predviđanja šta bi se u Srbiji događalo ako bi dr.Koštunica pobedio ili izgubio , kao i jedan opis trenutne sveukupne situacije u Srbiji . Uzimajući u obzir da uvek sa ogromnom znatiželjom , ne propustajući priliku da nesto naučim , pratim , onoliko koliko je to iz Srbije moguće , sve što gospodin Trifković napiše ili kaže , sa zanimanjem sam propratio i emisiju "Most" , noćnog programa američkog radia "Slobodna Evropa" od nedelje 6.oktobra , u kojoj je gospodin Trifković , profesorki resko i bez ikakvog udvaranja i umekšavanja svojim sagovornicima obrazlagao ( pozivajući se na Kuran , Haditite i istoriju ) zašto je po njegovom mišljenju Islam jedna militantna i netolerantna religija . Dakle , gospodinu Koštunici je stigla podrška od jednog vrlo uvaženog čoveka iz naše dijaspore , koji slovi za ,pored svega drugog čime se bavi i za jednog od naših najboljih političkih analiticara i koji dobro zna odakle nam sve kao narodu preti opasnost. .Zbog svega toga me je i začudila njegova podrška Koštunici, koja će uzimajući u obzir autoritet koji gospodin Trifković ima , mnoge oterati u zabludu o prirodi politike koju vodi Koštunica i njegov DSS , zabludu u kojoj se , i uz veliko poštovanje koje prema njemu gajim , po mom mišljenju nalazi i sam gospodin Trifković.

Trebalo je da dođe do ovako ostre i prljave izborne kampanje u Srbiji , koja se prethodnih godina pripisivala kao izum samo Miloševićevim pristalicama,da bi smo od Koštunice u Malom Zvorniku čuli šta on u ova predizborna vremena misli o budućnosti odnosa između Republike Srpske i Srbije,kada se nalazi u jednoj od njih a želi da ga čuje ona druga. Podsećam da je tada izjavio da je Republika Srpska samo privremeno odvojena od Srbije . Kao potvrdu da se usudio da misli više nego što treba i da mu se omaklo te je rekao o ono šta je i rekao , a ne ono što je uplašen od razno-raznih nevladinih organizacija u Srbiji, kasnije objašnjavao da je rekao , dobili smo kasnije iz izlaganja njegovog šefa izbornog štaba , gospodina Maršićanina , koji je na konferenciji za štampu , istakao da je sasvim prirodno , uzimajući da se i Nemačka ujedinila , da i Srbi teže ujedinjenju . Ono što je iz svega toga zabolelo , je priznanje Maršićanina da on i njegov šef situaciju u kojoj se srpski narod našao upoređuju sa situacijom u kojoj se našao nemački narod 1945.godine nakon izgubljenog osvajačkog rata . Rata koji nemci nisu izazvali odlazeći samo na teritorije gde živi nemački narod, već rata u kojem su bombardovani i ubijani Englezi u Londonu, Francuzi u Parizu i dalje , do Afrike . Izjava gospodina Maršićanina nam je samo posvedočila da se DSS , partija gospodina Koštunice, samo pridružila zagovornicima politike "denacifikacije" Srbije , to jest , misljenju da je sadašnji položaj Srbije samo prirodna posledica naše nacističke politike poslednjih deset godina , te da se samo jednom politikom tzv."demokratizacije nacionalizma" (izraz koji je su smislile nevladine organizacije u Srbiji) i kompletnom denacifikacijom našeg naroda i bespogovornim praćenjem želja i aspiracija SAD-a , kasnije nešto može više učiniti u smislu delimičnog vaspostavljanja naših nacionalnih prava u okviru Novog svetskog poretka... Razlika između Koštunice i njegovog suparnika je samo u to ime , što Labus predstavlja grupaciju koja je za automatsko i ne odlažuće pristupanje takvoj politici i u ekonomskoj sveri I koja se ponaša kao da smo se juče u najmanju ruku povukli iz Beča.. .Koštunica je , dakle, preko šefa svog izbornog štaba priznao da u stvari priznajei zagovara haški sud i da nije baš da nije bio obavešten o Miloševićevom kidnapovanju , jer ko zauzima stav kakav je prezentirao Maršićanin na pomenutoj konferenciji za štampu , zagovornik je i haškog suda kao osnovnog sredstva denacifikacije srpskog naroda... Pali su u vodu sva ranija Koštuničina prenemaganja o tome kako "mu haški sud izaziva gađenje" i sva ona glumatanja ljutnje na Karlu del Ponte prilikom njenih poseta Beogradu. Pošto shvatamo da Koštunica nije baš tako naivan kakvim se predstavlja , tim višei čudi razmišljanje gospodina Trifkovića da je on iskorišćen od strane Đinđića "kao ovan za razvaljivanje Miloševićevog zamka" i njegovo uverenje da Srbija ima šansu samo sa Koštunicom... Koštunica , kao čovek razdora ( pocepao je demokratsku stranku , DEPOS , koaliciju za promene) jei sada odigrao svoju staru igru i navukao Đinđića i ostale na tanak led u prethodno dobro pripremnoj predstavi . Da će se Srbiji slično događati isto što i partijama i koalicijama u kojima je bio Koštunica ako on postane predsednik , svedoči nam i njegovo zagovaranja regionalizacije Srbije , to jest njena podela na šest administartivnih celina sa velikim stepenom autonomije , što je učeći iz istorije, uvek bio put za njeno najbrže uništavanje. Gospodin Trifković smatra da je društvo za vreme Miloševića bilo siromašno,puno bezzakonja i kriminalizovano a da je sada takvo stanje pod Đinđićem ušlo u zrelu fazu ali je propustio da nam kaže da smo za vreme Miloševića bili pod sankcijama kakve svet ne pamti i da su tadašnje siromaštvo i kriminalizacija bili željeni i prirodni produkt od strane Zapada a da je današnje siromaštvo,bezzakonja i kriminalizacija društva produkt politike naše sopstvene vlade , koja zagovara politiku sa kojom danas jednima mora biti jako loše da bi drugima bilo mnogo dobro. I Umeren i nacionalizam, kakav kaobajagi danas zagovara Koštunica je realno , u stvari samo crpljenje političke snagei prevara onih glasača za koje je nacionalizam put za srpsko samoočuvanjei brana našem kompletnom nestanku. Koštuničina politika je zamajavanje glasača koji o nacionalizmu ne sude samo na osnovu njegovih zloupotreba kao što su šovinizam,rasizam i nacionalizam... Podrška takvoj politici, pa makar ona dolazila i od dr.Srđe Trifkovića je učestvovanje u prevari naroda , prevari koja je započeta 5.oktobra 2000.godine i koja će se završiti onako kako je gospodin Trifković i rekao citirajući jednu englesku poslovicu: "ako nastaviš da radiš kao što si do sada radio, nastaviceš da dobijaš šta si do sada dobijao“.