www.olivervulovic.com

Glas

Kriminogena, mondijalistička koalicija na vlasti u Srbiji je juče obnarodavala da je iscrtala još jedan krug po čijim obodima će svekoliko građanstvo igrati još jedan iz niza ritualnih plesova do iscrpljivanja, zvanog "njihovi predsednički izbori" i to sve do momenta konačne nacionalne iznemoglosti kada ćemo, nadaju se oni, najzad shvatiti ne samo da nam ne treba predsednik, nego da nam ne treba ni država. Dovoljni su nam samo Oni.

Opšta krađa glasova, skupštinskih mandata i kartica, narodnih para preko tzv. transparentne privatizacije, lagano se ugrudvava u jednostavnu otimačinu duša nezapamćeno osiromašenog i obespravljenog naroda. Uteran u globalistički tor u kojem se ne toleriše vapaj nacionalnog pod izgovorom da je takav vapaj jednouman i totalitaran, narod svoje glasove tiho širi samo među sobom, bojeći se krvave osvete "plemenitih i milosrdnih" čiji je glas obavezno i neizostavno u njihovom smislu višeumlja i slobode, jedini dopušten i koji se preko vlasti u Srbiji jedino može i čuti. Njihovom multikulturom potpomažu nestajanje naše kulture, manastira, crkava, epskih pesama, čitavih porodica. I opet traže da damo glas na njihovim izborima.

Spremaju se za pregovore sa "Prištinom" preko "Brisela" ili "Vašingtona", tako što će Srba biti u obe pregovaračke delegacije ali čiji se glasovi naravno opet neće čuti i uvažavati a u međuvremenu, traže da svoj glas u Srbiji damo njima na njihovim predsedničkim izborima.

Umatičena stada nam lipsavaju ili odlaze u bescenje, žitarice rađaju kao da su između kaktusa posađene, izvore nam ograđuju od nas samih, voćke plaćamo kao da su došle iz egzotičnih zemalja. Radnici nam bauljaju po kontejnerima, radnice štrajkuju glađu, seljaci prosipaju mleko ispred opština, intelektualci gledaju kako da se uvuku u nevladine organizacije jer jedino tako mogu da prežive. I svi oni , radnici, seljaci i intelektualci, treba da odaberu jednog od njih nekoliko iz iste koalcije, kojem će dati glas na njihivim predsedničkim izborima.

Greške neće biti. Ko do sada nije otišao u Hag da ne bi smetao na slobodnim, tajnim, multikulturalnim izborima, ima vremena, do 16. novembra će otići. Duh "ćorave kutije" opet hoda Srbijom u želji da narod oslepi i na drugo oko kada mu više neće biti ni potrebni izbori i ovakvi kakvi su zakazani 16. novembra.

Vršilac dužnosti vršioca dužnosti nam fermanski daje na znanje, da će raja tog dana moći da izađe iz torova i blagosilja Portinog vezira. Nek se čuje od Nemnjine pa do tamo gde još ima Srba.

Od ovog jada i bede, oteće nam 16. novembra novih 5 miliona evra, nebi li kasnije u "Briselima" i "Vašingtonima" mogli što slobodnije da nam nataknu još koju milijardu duga, zaposle još kojeg inostranog savetnika i pohvale se kako su otpustili još kojeg domaćeg radnika i institucionalizuju ropstvo na Kosmetu.

Ja ću tog dana pokušati svima da uštedim, ostaću kući i ćutaću. U ludilu se čuju mnogo glasova i jedan manje može mnogo da znači.