www.olivervulovic.com

Doris Pak - ratni huškač na Balkanu

U dnevnoj štampi se pojavila informacija da izvestan broj evropskih parlamentaraca na čelu sa šefom delegacije za Jugoistočnu Evropu, gospođom Doris Pak, zahteva reviziju Dejtonskog sporazuma u smislu čvršće centralizacije vlasti u Bosni i Hercegovini i ukidanje Republike Srpske. Kao razloge su naveli da " dvovlašće " u BiH zajedno sa protektoratom izaziva stagnaciju, nezaposlenost, opštu ekonomsku nestabilnost i da među etničkim grupama vlada duboko nepoverenje. Pored Doris Pak, pomenuti zahtev su potpisali general Morijon, Tadeus Mazovjecki, Hans Kosnik i još nekoliko poznatih članova Evropskog parlamenta.

U smislu izazivanja nestabilnosti u regionu, ovaj apel se može porediti samo sa nekadašnjim apelima za bombardovanje Republike Srpske i Srbije koje su nekada potpisivani u Americi kao i sa raznim pisanijima kojima se pretilo srpskom narodu od pojedinih evropski ministara spoljnih poslova (za koje je Doris Pak i tada,kao i sada radila) za proteklih petnaest godina. Doris Pak, takozvana mirotvorka, inače profesionalno i emocionalno jedna od najžećih antisrpkinja u evropskom establišmentu, koja je svoj antisrpski angažman u poslednjoj deceniji pokrivala takozvanom "antimiloševićkom" politikom, ovim svojim nastupom samo dodaje još jedan, za čitav niz dokaza da je svoju misiju, funkciju i uopšte političko bitisanje i životnu egzistenciju sve vreme bazirala i bazira na neprestanom i kontinuiranom delovanju protiv srpskih interesa na Balkanu. Nijedan njen izveštaj koji je poslala sa ovih prostora nije prošao a da u njemu, bez obzira na situaciju na terenu, za sve nedaće ili barem nedaće koje je u datom izveštaju opsivala, nije generalno bio optužen srpski narod i njegovo rukovodstvo. Doris Pak i njeni istomišljenici znaju da je rat u Bosni i stao samo zato što je potpisan Dejtonski sporazum i da bi rat, sa promenljivom ratnom srećom, trajao još dugo da tim sporazumom nisu uvaženi opravdani zahtevi srpskog i hrvatskog naroda u Bosni. Dejtonski sporazum, kakav - takav, poput Rezolucije 1244 OUN, su de facto i de jure Mirovni ugovori na osnovu kojih su se zaraćene strane sporazumele da obustave ratna dejstva jer je postignut kompromis i svaka od njih je putem tog ugovora uspela da, manje ili više, zaštiti svoje vitalne nacionalne interese, osim muslimanske strane za koju je ovaj ugovor, kao i mnogi drugi prethodni, privremeni o prekidu vatre, samo u stvari predah za prikupljanje političke i vojne snage za nastavak operacije majorizacije i potčinjavanja drugih naroda u Bosni. Muslimanska strana se jednostavno ne zadovoljava činjenicom da Bosna nije samo njihova i nada se da će uz pomoć svojih vašingtonskih i evropskih saveznika uspeti da uradi u miru, ono što nije mogla ratom. Mirovni ugovor može da se nadograđuje samo u smislu daljeg učvršćivanja mira i stabilnosti na prostoru gde je rat trajao i među stranama koje su ratovale ali njegova eventualna revizija u smislu uskraćivanja već potvrđenih prava nekoj od bivših ratujućih strana, nije ništa drugo do poziv na novi rat i nesreće, što je inače kažnjivo i po evropskim zakonima. S'tim u vezi, Doris pak i njene kolege, zaštićene imunitetom evropskih poslanika i službenika, čine krivično delo ugrozavanja mira i bezbednost, građana Unije Bosne i Hercegovine i država suseda. Oni se takođe poltički nedvosmisleno, otvoreno lobistički, stavljaju na samo jednu stranu u političkom konfliktu pri tome ignorišući i gazeći međunarodno pravo te dalje, direktno deluju u ineteresu izazivanja nestabilnosti u Bosni, i protivzakonito napadaju njeno ustavno uređenje i poredak i implicite Republiku Srpsku kao međunarodno priznati entitet. Doris Pak se nije setila da reaguje kada je nezakonito i suprotno opšte prihvaćenim demokratskim pravilima i zakona same Unije BiH i Dejtonskog sporazuma, dekretom smenjen, od naroda izabran predsednik RS, gospodin Poplašen, kada je histeričnom harangom napadana i vređana, narodnom voljom najjača partija u Republici Srpskoj SDS. Nije gospođa Pak ni reagovala što se osvedočeni ratni zločinci Ejub Ganić i Alija Izetbegović šetaju Sarajevom. Doris pak nije ništa uradila da se utvrdi prava i konačna istina u vezi Srebrenice već se svom snagom stavila na stranu koalicije muslimasko-evropskih nacifikatora srpskog naroda. Doris Pak je sramota i ruglo demokratije, najgora sorta njene zloupotrebe i duhovni inspirator novih ratova. Njeno mesto je u zatvoru a ne u tzv. delegacijama za Jugoistočnu Evropu. Ona ne samo da treba da bude persona non grata na Balkanu, već sa svojim sapotpisnicima ovog sramnog zahteva treba i da se javno žigose kao naručilac novih patnji na ovim prostorima.