www.olivervulovic.com

Johanes Rau, objekt mržnje

Ulaskom u terorističku koaliciju i terorističku kampanju protiv Srbije 1999. godine sa Amerikancima i ostalima, kao i zbog prethodnog naoružavanja ustaških formacija u Hrvatskoj i Mudžahedina i pripadnika Al Kaide u Bosni i na Kosmetu, nemački narod i njegova država nisu ni slutili da će im se ovih dana sve to polako početi da vraća kao bumerang u obliku pretnji ubistvom njihovog predsednika, Johanesa Raua, izrečenih od strane pomenutih terorista koji su na takav način uspeli i da prekinu njegovu turneju po Africi. Zbog toga nemačka štampa i elektronski mediji ovih dana nadugačko i naširoko opserviraju pomenute pretnje i situaciju u kojoj su se našli te u svojim analitičkim tekstovima i nastupima pokušavaju, stavljajući se čak i u zamišljen položaj islamskih terorista i pokušavajući da razmišljajući na njihov način i u skladu sa njihovim interesima, na svaki mogući način obesmisle njihovu nameru da ubiju nemačkog predsednika. U tom smislu Libeker nahrihten” kaže:

”Čak i jedan miroljubivi i tolerantni predsednik kao što je Johanes Rau se nalazi na nišanu ovih fanatika. To je zapravo neshvatljivo. Uz to Rau je upravo za vreme svoje afričke turneje izričito kritikovao industrijske zemlje da su saodgovorne za neravnopravnost, siromaštvo i beznadežnost Trećeg sveta. I to nisu nikakve prazne priče. Rau to zaista misli. Za militantne islamiste, međutim, sve što dolazi sa Zapada bez razlike predstavlja objekt mržnje”.

I tako zaprepašćena nemačka javnost, ustaje u odbranu svog predsednika " koji zaista i misli ono što kaže" , sa čime su i indirektno proizilazi da sve što su do sada njihovi čelnici govorili, pogotovo Kinkel, Šreder i Fišer, koji u se zalagali za "multietnčki Kosmet" i optuživali Srbe za genocid gde god je postojao i jedan Srbin, u stvari i nisu mislili kako su govorili nego su samo na brutalan način, preko tela ubijenih srpskih civila sprovodili planove ilegalnih i kriminalnih svetskih udruženja kojima su pripadali,a sve u interesu zavođenja Novog svetskog poretka. Nemačka i jeste država lažljivih političara, koji će zbog imperijalističke i neokolonijalne politike, posebno ovde na Balkanu, i dovesti do toga da im gore gradovi i stradaju civili, kao što se to nedavno dogodilo u Madridu. Oni tek sada iznose činjenice i tvrde kako "za militantne islamiste, međutim, sve što dolazi sa Zapada bez razlike predstavlja objekt mržnje", što su namerno propuštali svojoj javnosti da kažu i kada su te iste islamske militariste i fanatike naoružavali i huškali na klanje Srba. Nemački novinari ističu kako je njihov predsednik "miroljubiv i toelrantan' pa im je neshvatljivo da je na nišanu terorista a gospodin "miroljubivi i tolerantni " predsednik godinama zajedno sa vladom i parlamentom zatvara oči pred silnim dokazima o ilegalnim radnjama koje su preduzimale nemačke obaveštajne službe u obučavanju i naoružavanju istih tih fanatika koji ga sada drže na nišanu. I ovog, po Srbe ponovo kobnog marta "miroljubivi i tolerantni" Johanes Rau nije digao svoj glas kao predsednik Nemačke, najjače evropske države, u odbranu srpskog življa na Kosmetu već je i pokrovitelj izivljavajuće politike koju nad Srbima sprovodi njegova vlada u Savetu bezbednosti. Johanes Rau nije bilo ko, i ako je njegov položaj u nemačkoj vladajućoj hijerarhiji gotovo beznačajan, njegov uticaj na nemačku javnost nije beznačajan, i njegove reči otrežnjenja i priznanja da se nemačka politika nalazi na pogrešnom putu u odnosu na srpski narod na Balkanu, dovela bi i do stvaranja mnogo jačeg fronta protiv islamskih terorista, jer bi im takva srpska država, podržana od Nemačke, bila neprohodna brana u Al Kaidinom krvavom pohodu na Zapad. Ovako, bez obzira kakvim se sve atributima , epitetima i drugim pisanijama služili nemački novinari u opisivanju prirode i i položaja svog predsednika, ne smeju da zaborave da je ipak on predsednik jedne tako moćne države i da zajedno sa sa vladom i parlamentarnom većinom koja ga je izabrala, dakle glasovima većine nemačkog naroda, odgovoran za ovu zlu situaciju u kojoj su se našli Evropa i njeni narodi u odnosu na islamske teroriste. Do sada je nemačkom građaninu bilo lako jer su se patnje dešavale tamo negde daleko, nemački avioni su sejali smrt tamo po nekim "varvarinskim mostovima", morili glađu i žeđu neke srpske kaluđere i zatvarali oči pred silnim krvavim seansama šiptarskih terorista nad starcima i decom na Kosmetu samo zato što su Srbi i Hrišćani, a sada je nemački građanin suočen sa situacijom da će njegov predsednik i mnogi drugi Nemci možda biti ubijani, osakaćeni ili im biti oštećena imovina samo zato što su Nemci, to jest, zato što predstavljaju sve ono što dolazi sa Zapada, a kako već uvaženi "Libeker nachrihten" reče, što odmah za militantne islamiste predstavlja objekt mržnje. "Libeker nahrihten" i drugi nemački mediji će brže i tačnije početi da odgovaraju na mnoga pitanja koja su počela da muče nemačko društvo kada je u pitanju islamski terorizam, a samim tim i da pronalaze rešenja kada, za početak, počnu objektivnije da izveštavaju o patnjama Srba na Kosmetu i o silnim opstrukcijama koje se vrše protiv održanja Republike Srpske, sa čime će i direktno izvršiti pritisak na svoju vladu da promeni pogubnu politiku koju vodi na Balkanu. To je jedini put za izlazak iz začaranog kruga u kome će biti jedan od mnogobrojnih objekata mržnje, i to jedan od najranjivijih.