www.olivervulovic.com

Alah je i u Hagu najveći

Nije bilo tako davno kada smo kao država i narod bili izloženi svakodnevnoj satanizaciji od strane holandske vlade i medija. To je išlo dotle da su nas u anketama Holanđani svrstavali u najomraženije narode na tlu Evrope. Kao glavne razloge za takav tretman navodili su naša «zverstva» u Bosni i na Kosmetu. Holandski političari su zapenušano govorili o našoj državi i vladi kao terorističkoj državi i terorističkoj vladi. U takvoj orkestriranoj kampanji nije bilo ni čudo kada su promakli i neki komentari o nama kao o narodu koji su bili na ivici fašističke i rasističke retorike. Situacija je otišla toliko daleko da je holandska vlada slala obučene teroriste na našu teritoriju sa nemerom da ubije predsednika SR Jugoslavije. Dvojica od njih su bila uhapšena a bili su krenuli na «odmor» sa punim prtljažnikom eksploziva i detaljnim mapama predsedničke rezidencije u Beogradu. Sva uveravanja tadašnje srpske vlade da se na Kosmetu i u Bosni radilo klasičnoj borbi protiv islamskog fundamentalizma i terorizma, nisu vredela. Kao kruna višegodišnje omrazenosti koja je vladala prema nama u Holandiji, došla je i odluka holandske vlade da njeno vazduhoplovstvo učestvuje u agresiji na SRJ. Koliko je civila pobijeno baš od strane holandskih pilota ostaje da se sazna u nekim drugim vremenima. U međuvremenu, Holandiju je zahvatio nezapamćen talas nasilja koji su izazvali saborci istih onih fundamentalista zbog kojih je holandsko vazduhoplovstvo sejalo smrt po Srbiji 1999-e godine. Sadašnji nemiri su samo nastavak delovanja islamskih terorista na tlu Holandije koji su svoj krvav pir započeli još pre nekoliko godina ubistvom lidera jedne desničarske partije koji se zalagao za strožiju imigracionu politiku prema doseljinicima iz islamskih država, apostrofirajući pri tome neke militantne grupacije kao i totalnu opstrukciju primene holandskih zakona u svojim zajednicama i njihovu sklonost i za agresivnu odbranu islamskih dekadentnih običaja, poput tradicionalističkog diskriminatorskog odnosa prema ženama, netoleranciji prema mešovitim brakovima i svakog drugog oblika mešanja kultura. Tom prilikom su se i holandska vlada i mediji napravili ludi, odlučivši da stvari, radi mira u kući, ne nazovu pravim imenom. Nedavna likvidacija Tea Van Goga , reditelja i pisca, koji je u svojim delima izlagao najoštrijoj kritici odnos prema ženama u Islamu, dovela je do paljenja lampica u holandskoj javnosti. Postalo im je jasno da je takva politika dragih gostiju i saboraca sa Balkana počela da odnosi i među njima žrtve i da će vlada pokušati da primeni isti politički pristup kao prilikom prošlog ubistva ne bi li makar prividno i na silu zadržala oreol mirne i stabilne države.Na udaru islamski terorista i fanatika našle su se sve civilizacijske vrednosti koje je ta država godinama gradila, njeno ustrojstvo kao socijalne države i države poznate po političkoj i svakoj drugoj toleranciji, jednom rečju, država koja je svojim zakonima bila najžešći borac protiv svakog vida diskriminacije. Zalažući se za te principe, Teo Van Gog je dirnuo u osinjak, u onaj deo holandskog društva koji nikada nije prihvatio vrednosti države u kojoj živi, već ju je posmatrao samo kao ekonomski katalizator uz pomoć kojeg su doznakama finansirali svoje porodice i vlade u matičnim državama. Ma kako to propagandom pokušavala drugačije da predstavi, holandska država je duboko svesna da njeni islamski građani nisu nikada prihvatili vrednosti na kojima ta država izgradila u jednu od najcenjenijih u svetu. Njihov boravak u Holandiji je bila i ostala samo puka politička hibernacija do momenta kada će nasiljem, paljevinom i drugim vidovima agresivnog ponašanja dovoljno podići dovoljno visoku temperaturu na kojoj mogu krenuti u osvajanje svojih ciljeva. Međutim, zbog nedostataka pravovremene i pravilne reakcije države, reakcija građana je bila stravična. U Holandiji gore džamije. Ljudi se osećaju nesigurno i islamski teroristi su uspeli da dobiju svoju prvu bitku. Svuda uvek lepo priman,šarmantni ,narandžarasti nacionalizam, prerastao je u duboku ksenofobiju, rasizam i šovinizam. Dovoljno je da vam se u govoru samo malo oseti maroknaski prizvuk i jasno će vam i nimalo diskretno biti i na javnom mestu stavljeno do znanja da ste nepoželjni.. Holandsko društvo je počelo da ubira plodove svog neizbalansiranog i veoma pristrasnog pristupa sukobima na tlu bivše SFRJ, kada su se bezrezervno stavili na stranu Al Kaidinih jurišnika u Bosni, Kosmetu i Makedoniji. Holanđani su od svojih islamskih prijatelja očekivali zahvalnost a u stvari su od istih ljudi samo bili detektovani kao baza-država i narod pogodni za pripremu i implementaciju svojih ciljeva koje i na Srpskom moze te procitati u kjnigama holandskog ljubimca, Alije Izetbegovica. Kao lekcija im nije bio dovoljan ni «albanski sindrom» to jest, situacija da u evropskim drzavama većinu glavnih pozicija narko bosova,glavnih makroa i trgovaca belim robljem drže bivši pripadnici «koalicione» UČK. To je sudbina neprordnih koalicija sa islamskim militaristima, koju su napravile vlade većine evropskih država. Holandska situacija nije ni početak a na žalost, nije ni kraj «loših vesti».