www.olivervulovic.com

Pravi ugovor za pravi mir

Svakom oružanom sukobu predhodi agresivna politička i medijska prprema. U poslednjih mesec dana nekoliko puta nam je na oba načina stavljeno do znanja da će šiptarske terorističke falange uskoro krenuti u svoju četvrtu ofanzivu na pravoslavni svet na ovim prostorima. I ne samo oni, kako izgleda.Kao politička potpora i prethodnica rata, region su već posetili najpoznatiji ratni huškač i Srbomrzac iz establismenta EU,Doris Pak, svi najpoznatiji pripadnici vojnog saveta bivše Klintonove administracije, predstavnici Generalstaba Republike Albanije, predvodnici Al Kaidine centrale za Balkan a i u Sarajevu su primećene vrlo učestale komunikacije između arapskih islamskih organizacija sa veteranima armije bosanskih muslimana. Da se priprema jedan sveopšti napad na sve pravoslavno na ovim prostorima od strane briselsko-islamske koalicije govore nam i paradiranje šiptarskih ratnih formacija u okolini Skoplja i poslednja kidisanja Pedija Ešdauna i bosanskih muslimana na Republiku Srpsku. Crna Gora je za sada pošteđena zbog trenutnog paktiranja podgoričke vladajuće hunte sa Vatikanom preko sekte Miraša Dedeića i hrvatske diplomatije. EUROFOR pristupa pripremama za združeno dejstvo sa muslimanskim brigadama po svim vitalnim ciljevima u Republici Srpskoj dok KFOR žmuri pred pravim vojnim manevrima koje balističke bande izvode sa novodopremljenim modernim naoružanjem. Da bi njihove akcije bila što uspešnije i sa što manje gubitaka, prethodno je trebalo neutralisati vojno-policijski vrh Republike Srpske, posebno ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, a u Srbiji na svaki mogući propagandni i kadrovski način oslabiti vojsku i kod građanstva izazvati nepoverenje u nju. U tom smislu je kombinovani Veliki Vezir i Landesfrer u liku Pedija Ešdauna i doneo poslednje mere protiv RS kao logističku pripremu svega navedenog. Prilikom stvaranja ambijenta za donošenje najnovijih dekreta protiv naroda u R.Srpskoj, Ešdaun se po navici služio lažima, podmetanjima, iskrivljavanjem činjenica, zastrašivanjem i pretnjama. Na Kosmetu Petersen diplomatski pokriva i sponzorise najnovija iživljavanja nad srpskim stanovništvom, ostavljajući ga bez struje i vojne zaštite u najugrozenijim delovima. U Makedoniji su u završnoj fazi obuka i mobilizacija terorista koje se izvode na granici sa Kosmetom Dakle, valja nam se spremiti na nova iskušenja. Da li su ovo i poslednja iskušenja pred kojima pravoslavni svet na Balkanu nailazi u svojo borbi za opstanak ? Da li će nestati Republika Srpska, Kosovo i Metohija biti oteto od Srbije a Republika Makedonija biti uništena i podeljena ? Sudeci po ozbiljnosti priprema naših neprijatelja, oni su ubeđeni da su veoma nadomak svojih ciljeva. Ima li koga i ima li im se čime suprostaviti ?

Najuverljiviji odgovor u smislu poruke da smo spremni da se branimo i odbranimo od gore navedenih krvopija trebalo bi poslati, ne putem stvaranja Zajedničke komande kopnenih snaga SCG u Nišu, već stvaranjem Zajedničke komande kopnenih snaga armija SCG, R.Srpske i R.Makedonije. Konačno se na udruživanje balista, mudžahedina i stranih okupacionih snaga na ovim prostorima mora odgovoriti udruživanjem onih snaga kojima ove prethodne svojim udruživanjem i prete. Koji od do sada potpisanih Ugovora sa EUFOROM, KFOROM, OUN-om, UNMIK-om, vladom muslimansko-hrvatskog entiteta, privremnom vladom Kosmeta i politickim predstavnicima terorističkih formacija na jugu Centralne Srbije i terorističkih formacija u Republici Makedoniji regulišu takve odnose u kojima ćemo ugovorno dozvoliti biti spremni da mirno posmatramo, dopustimo i nepripremljeni dočekamo njihovu očiglednu nameru da nas satru i unište? Koji ugovor na ovom svetu jednoj strani daje za pravo da beskonačno u vremenu i na istom prostoru neprestano napada, ubija, pali, pljačka, skrnavi i proteruje drugu stranu? Nema takvog ugovora pa takvi nisu ni Kumanovski, Ohridski, Dejtonsko-Pariski I Rezolucija OUN 1244, ma koliko mašte i rasteglivosti koristili oni koji bi da ih iskoriste za operaciju našeg konačnog uništenja. Kada im neodgovaraju paragrafi ugovora koje su sami napravili i naterali nas da ih potpišemo onda finansijeri i pravi šefovi naših neprijatelja koriste izraze „da nešto nije u duhu“ predmetnog ugovora ili jednostavnom nekim „bonskim“ ili „briselskim“ sastancima svom gaulajteru u Bosni podare neograničena ovlašćenja da kinji narod i državu koju su okupirali dok pod istim uslovima svom drugom imenovanom gaulajteru na Kosmetu savetuju da „nemoćno širi ruke“ kada se na “demokratski način“ u Pristini u 21.veku instalira prva fašistička vlada posle II Svetskog rata. Fašizam , ideologija koja je iznedrila holokaust i genocid generalno, se ponovo pod pokroviteljstvom Evrope i Amerikanaca, ali sada udružen sa islamskim fundamentalizmom i Unijom evropskih terorističkih organizacija ( IRA, ETA,...) bez ikakvog mimikriranja pojavljuje i institucionalno u vidu Haradinajeve vlade, Ešdaunove samovolje, Petrsenove ljigavosti i Džaferijeve teorije krvi i tla. Ima li onda ikakve svrhe ostajati u večitom strahu da se sa naše strane ne prekrši ništa iz već potpisanih ugovora ako konačno i vrlo uverljivo shvatamo I saznajemo da te iste ugovore druge strane potpisnice koriste samo kao predah i instrument u pripremama za naše konačno uništenje i eliminisanje sa spiska naroda i država ? Da li je normalno da su sve krvave terorističke akcije koje su balisti i mudžahedini poslednjih godina izveli protiv hrišćana na ovim prostorima jednostavno „obična vojna pobuna“ sa svim pravima kojima im međunarodno pravo kao “pobunjenicima“ daje a bez ikakvih drugih obaveza koje isto međunarodno pravo od “pobunjenika“ traži u ratnim sukobima a da su sve akcije koje su regularne snage država preduzimale protiv tzv pobunjenika uvek i bezuslovno bile „preterana i nesrazmerna upotreba sile“, “državni terror“,“masakri jadnih nenaoružanih seljaka“, i sl.? Nije normalno i mi se kao narodi i društva u Srbiji, R.Srpskoj i Makedoniji i nalazimo u jednoj nenormalnoj situaciji koju su nam kompletno iskreirali naši neprijatelji a preko svojih terorističkih formacija, okupacionih vojnika i likova poput Ešdauna, Petrsena I Doris Pak. Zato je i konačno potrebna jedna normalna reakcija, ne refleksna i ishitrena, već dobro isplanirana i pravilno usmerena u vidu stvaranja embriona zajedničkih vojnih snaga pomenute tri države. Po čemu nam je integracija naših armija u tzv Partnerstvo za mir ili NATO pakt veća garancija da ćemo opstati ? Da li je Makedonija na putu ka bezbednosti, jedinstvu i očuvanju svoje celovitosti i suveriniteta na osnovu Ohridskog sporazuma ? Da li je Republika Srpska na putu čvrstog utvrđivanja svog međunarodno priznatog statusa u BiH regulisanog Dejtonskim sporazumom ? Da li je izvesno da će Srbija naći pravedno rešenje Kosmetskog problema i problema u Preševskoj dolini, Sandžaku i Vojvodini na osnovu do sada svih potpisanih ugovora sa međunarodnom zajednicom i teroristima? Ni jedan od ovih ugovora nije do sada ispunio svrhu svog potpisivanja i svi su oni do sada upotrebljavani u cilju daljeg razgrađivanja država na koje se odnose a što većeg jačanja onih snaga koje se za razgradnju i nestanak tih država i naroda zalažu. Zbog toga je i neophodan jedan novi ugovor, ali ovog puta vojni ugovor između država ciji je opstanak u pitanju, a koji bi ujedno bio i preteća svih naših budućih ugovora vezanih za vojne integracije na ovim prostorima. Jasna i nedvosmislena podrška takvom ugovoru i od strane međunarodne zajednice bio bi konačno i najzad jasan signal pravoslavnim državama i narodima kojim bi nam Evropa i Amerika ,ulazeći kasnije sa nama u vojne integracije tipa Partnerstvo za mir, zaista i bili partneri od kojih bi mogli da očekujemo i mir i stabilnost.