www.olivervulovic.com

Poslednji je čas

Okupatori na Kosmetu mogu biti zadovoljni a šiptari mirniji u pripremama za sledeće terorističke akcije i masakre. Srbi su počeli da podmeću jedni drugima bombe pod automobile, a od toga do međusobnog ubijanja nije daleko. Čak je i deo republičke vlade koji bi Srbiju , osim bez Crne Gore, voleo uskoro da vidi i bez Kosmeta jer bi se to „višetruko isplatilo, čak nekih 13 milijardi dolara“, pokušao da na liniju dokle okupator na našoj teritoriji drži topove, postavi carinsku službu. Samo je Bog zna koja po redu izdržljivost i upornost kosmetskih Srba i iskompromotivanost Olivera Ivanovića u vreme tzv kosovskih izbora, uspela da amortizuje štetu poslednjih događaja i da natera ostatak takozvane vlade da bar malo dođe sebi i zaustavi štetočinsku i izdajničku politiku G17+ prema Kosmetu i da bombašenja u vezi Olivera Ivanovića svede na meru kojoj i pripada običan obračun interesno suprostavljenih klanova kakvih ima po baš celoj Srbiji, pa ih eto ima i na Kosmetu. Pa zar i Čedi Jovanoviću nije paljen dzip, zar i sada isto lice nije osumnjičeno kako svom obezbeđenju deli oružje bez dozvole. Aca Lukas i Svetlana Ražnatović su zbog slicnih stvari od države doživeli sve moguće muke osim prinudnog rada i bukagija na nogama. Međutim vlada pokušava da bude moderna i reformatorska pa u tom smislu i toleriše ilegalno naoružavanje Centra za „modernu“ politiku I njihovih čelnika. Iritira do besvesti diletanstsko ponasanje Republike Srbije prema situaciji u kojoj se nalaze Srbi na Kosmetu. U neprestanom smo iščekivanju da sa običnih floskula „nezavisnost Kosmeta je neprihvatljiva“ i „bez saradnje sa Hagom nema Evrope“, se pređe na ozbiljno političko i diplomatsko delovanje i da konačno pred narod, inostrastvo i Boga izađe ovlašćeno lice i političkom spletkarošu, siledžiji i sićardžiji Petersenu, konačno izdiktira listu mera, reakcija, događa i ruznih stvari koje će se sa naše strane odigrati ukoliko i dalje bude nastavio sa svojom politikom svršenog čina u borbi da dođe do izdvajanja Kosmeta iz Srbije. Zar nema nikoga u toj manjinsko-političko invalidnoj vladi Srbije ko će tom izvršno plaćenom otimaču reći da nema pravo da tek tako od evropske telekomunikacione federacije zatraži poseban telefonski kod za Kosmet? Da li taj čovek zna gde je Beograd i gde se nalazi naše ministarstvo za telekomunikacije? Zna, ali ga baš briga i kako do Boga miloga niko iz te nazovi vlade, ako su već nacionalno mentalno dekodirani ne oseti makar povređenu sujetu , uvređenost sramotu ili bilo koji drugi osećaj iz lepeze emocija koje iole čestit i častan čovek gaji u sebi i u nekim minimalnim dozama, pa da tada kao narod i država makar i iz takvog njihovog mentalnog sebičluka dobijemo neku politički realizovanu i ostvarenu vajdu u vidu oštre reakcije na takav do beskraja drzak potez? Ima li uopšte kod nekog u ovoj državi od tih individua koje su umislile da njome zaista i upravljaju još nečega drugog u glavi osim planova kako da po svaku cenu zadrže vlast, ma koliko ta ista država bivala sve manja i manja ? Proturaju nam kao debilnoj osmomilionskoj smesi kroz režimske luksuzno odštampane novine pamflete u kojima možemo pročitati da, eto, i Kanada i Amerika i ako su dve odvojene države imaju isti pozivni telefonski broj, pa nema svrhe da dižemo dreku ukoliko Kosmet dobije svoj. Nije im malo što već čitavu deceniju ubrzano biološki nestajemo zbog organizavane zamene teza od strane Zapada nego su počeli i autohono da ih primenjuju u domaćim političkim izjavama. Za takve izjave se ide u zatvor zbog veleizdaje a ne na pregovore u inostranstvo ili na pozicije savetnika za ovo ili ono republičkih funkcionera. Kad smo već kod izdaje i veleizdaje, ima li nekoga ko će, ovog momenta najvećim domaćim štetočinama, bračnom paru Drašković reći, e sada je dosta, gubite se u Vas anacionalni politički polusvet koji branite mondijalističkim i globalističkim pisanijama i praznoslovljima za koja ni vaši Zapadni mentori ne daju pet para, pa makar i pala ova vlada, makar bilo milion izbora i referenduma, samo da se Srbija spasi od vas. Ovaj brod zvani Srbija ljudi moji ne tone samo zbog stalnih napada pirata koji nadiru sa svih strana, već i zbog toga što i nas kapetan i njegovi oficiri takođe imaju poveze preko jednog oka i to onog kojim bi trebali da gledaju muke svojih putnika dok onim drugim, zdravim okom, gledaju kako prvo da sa njega i u njemu spasu sami sebe i svoje blago. Ili menjajmo posadu dok smo još nakrivljeni i imamo neku šansu ili ubrzano počnimo da vezemo zastave naših napadača, da nas makar u nekoj dalekoj budućnosti, slučajno u ostacima pronađu na nekom dnu i smeste u muzeje gde se čuvaju delovi nestalih kultura i civilazacija.