www.olivervulovic.com

Tribina

Kako je velika, moćna, učinkovita i snažna "demokratija" koju su nam na krilima 5. oktobra doneli Nataša Kandić, DOS, Amerikanci, Britanci i Saudijska Arabija. Toliko je moćno i snažno to njihovo perverzno poimanje demokratije, da su u to ime osiljeni i usiljeni 17. maja predstavnici svih gore pomenutih nagrunuli na zgradu Pravnog fakulteta, u kojoj se to veće iznosilo drugacije mišljenje od onog kojeg su nam patnjama i smrću već oktroisali. Prošto im je bilo žao što su njihovi na vlasti pa nisu mogli slatko da zapale i Pravni fakultet, kao Saveznu skupštinu 2000-te. Ovoga puta bi samo više uživali jer je fakultet bio pun obrazovane i nacionalno svesne i prosvećene mladeži. Njihovo urlanje i ratničko igranje oko fakulteta imalo je sličnosti i sa ratničkim plesom Čejena oko opkoljenog i iskasapljenog ali živog poglavice Dakota, koji je ostao poslednji u selu da brani svoj šator ali i sličnosti sa bakljijadom ustaša oko glinske crkve. Hvala Gospodu, na tribinu su došli, osim pametnih i snažni, pa je nesreća izbegnuta.

Mladi pravnici su hteli i uspeli da na svojoj tribini o slučaju "Srebrenica" ugoste ljude koji su zainteresovanoj javnosti hteli da iznesu i neke drugacije dokaze i činjenice o istom pitanju zbog kojeg nam je već odavno kao narodu i državi presuđeno. Ugostili bi oni i ove druge, ali njih je na svakom kanalu, u svakom etru, na svakoj šlajfni svakodnevnog života ove duhovno,ekonomski i vojno okupirane teritorije,pa da ih baš ne bude i onde gde će se, umesto džejmišejevski, tema tribine biti naučno obrađivana.

I ako su došli, Nataša Kandić i njeni pajtaši nisu bili pozvani jer ona udara šamare onima koji drugačije misle, pa makar bili i u osmoj deceniji i invalidi. Ova tribina je ipak bila zamišljena kao jedan skup na kojem će se mirno razmeniti mišljenja. Za svo kasnije izlivanje strasti, kriva je baš Nataša Kandić i ljudi koji su ogrnuti profesorskim ogrtačem, pljuvali na kuću u kojoj jedu hleba, državu u kojoj žive i proglašavali nas krivim zato što smo Srbi i što su Radovan Karadžić i Ratko Mladić Srbi, kao i ljudi čiji je predsednik član Komisije za Balkan (čitaj za nezavisan Kosmet). Jednostavno, kao i oni koji su nas bombardovali pa nisu mogli da poveruju da se usuđujemo da se branimo, ni ovi nisu mogli da poveruju da postoje tako"drski" ljudi koji se usuđuju da istinom brane svoj narod putem nekakvih tribina, kada su oni već obnarodovali istinu, da su Srbi u Srbiji i Republici Srpskoj jedan genocidan narod, kome je potrebna teška protektorska ruka i u oblastima kao što je pravna nauka, pravo na organizovanje tribina, okupljanje, iznošenje drugačijeg mišljenja.

Gledajući ta ostrašćena lica,zamoljena da napuste amfiteatar, shvatio sam da im neće dugo trebati da sa brutalne"denacifikacije" krenu na zagovaranje i nagovaranje svojih poslodavaca na preciznu desetomilionsku lobotomiju, pa nek košta šta košta. Uporni su ovi Srbi ali imamo mi Soroša i Benedikta.

Markale na kojima se nezna odakle je doletela granata, Račak u kojem su ubijeni teroristi imali cele džempere preko rana od kursuma, Srebrenica koja je kao zaštićena zona pobila 69% stanovništva u regiji Bratunca,Skelana i Kravica, zajedno klikću poput vlacera u ušima srbomrzaca a koji je veoma sličan onom koji je Radecki slušao u glavi tokom krvavog pira po bečkim ulicama, kako je sam kasnije izjavljivao pokazujući svoju krvavu sablju ushićenim i pijanim damama u Grinzingu. Taj niz nesreća koje su napravili mentori ljudi koji su došli da nasilno spreče tribinu na Pravnom fakultetu, i na njihovu i na našu nesreću nije prekinut i neće biti prekinut jer ipak nije tek tako lako uraditi konačno rešenje" za Srbe. Oh kako milo zvuči "svođenje Srbije na predkumanovske granice" kada uvidimo da nismo mirni ni u centru Beograda, na Pravnom fakultetu.

I Gestapo je svojevremo imao više živaca u Beogradu jer mu je geslo bilo da pusti protivnike da se okupe i završe skup, da se makar zna koliko ih ima, međutim, mladi GSS-ovci znaju da je njihov protivnik cela Srbija, pa su zato i onako agresivno nasrtali, ne bi li u startu zatrli svaki pokušaj intelektualnog otpora okupaciji, nacifikaciji i rasparčavanju srpskih zemalja a čemu su se oni zdušno pridružili i podržali.

Da, ovo je bio intelektualni otpor dame i gospodo. Za sada, jer nas, o čuda na B92 i Glasu Amerike, još ima .

Do godine u Pristini.