www.olivervulovic.com

Deca DOS-ovske "revolucije" su baš razočarana. Mislili su pompezno da proslave godišnjicu svoje lične sreće i blagostanja, a naše nacionalne propasti i ekonomskog posrnuća. Ovo je i godišnjica jedne od najnastranijih i najnenarodnijih "revolucija" u istoriji naroda Evrope. Umesto da je pojela svoju decu, a narodu pružila blagostanje, DOS-ovska revolucija je pojela i nastavlja ubrzano da jede kompletan narod ove države, penzionere, radnike i pride prirodna bogatstva države, a dok njena deca, deca DOS-ovske revolucije postaju svakog, ne dana, već trenutka, sve bogatija i sve moćnija...

U ovoj njihovoj postrevolucionarnoj tvorevini su uspeli da Crnogorcima naprave prostor da od Hrvata, Albanaca i muslimana naprave prijatelje, a od Srba najgore neprijatelje, gore i od nekadašnje turske carevine. U ovoj njihovoj postrevolucionarnoj Srbiji, na Kosmetu je izginulo više ljudi i popaljeno više crkava nego za sve godine oružanog sukoba sa šiptarskim teroristima. Država koju su stvorili na temeljima popaljenih objekata u Beogradu ima gladnu vojsku, korumpirano pravosuđe, lihvarske banke i ekonomiju, u kojoj su bogati postali još bogatiji, a siromašni još siromašniji.

Na našu nesreću, oni planiraju da u svom kalendaru imaju još crvenih slova poput 5. oktobra. Prvog oktobra je i godišnjica Narodne kancelarije predsednika Republike koja nema nikakvu drugu svrhu nego da bude Tadićeva paravlada onoj koju vodi Koštunica, mada ovom teritorijom u suštini ne vlada nijedna od njih, već njome vladaju tzv. "nevladine organizacije".

Uloga domaćih "nevladinih organizacija" i njihovo delanje u DOS-ovski iznurenoj Srbiji je gora i antisrpskija nego i samih direktnih ekspozitura šiptarsko-muslimanske plaćeničke grupacije poput Lajonove Međunarodne krizne grupe ili Svilanovićevog Balkanskog saveta i Hombahovog pakta za jugoistočnu Evropu. Eksponiranje tih istinskih vladaoca Srbijom na račun zapadnjačkih bogatih koncerna i vlada u domaćim medijima je dostiglo takav stepen da smo došli u situaciju da nacionalna TV bude svedena na teren za vežbanje podmlataka TV B92, BK TV i Pinka, a vodeći srpski dnevni list Politika-oglasna tabla, na koju se vešaju najbestijalniji i najantisrpskiji pamfleti koji se ne pamte od kada je u ovog naroda sećanje.

Od njihove revolucije ovom narodu bi mogla da se desi još samo gora nesreća, a to je kontrarevolucija, koju radi haosa u državi, na osnovu kojeg bi još lakše mogli da privedu kraju svoje pljačke podmuklo i pritajeno, žele baš oni koji nam najviše pričaju o ulasku u Evropu i prihvatanju njenih vrednosti i tekovina.

Postrevolucionarna vlast u Srbiji, u svim svojim nijansama, vrstama i modalitetima, ne samo što je proglasila da je istorija ove države počela sa njima, prekidajući kontinuitet sa SRJ , već je i povukla naše kontratužbe protiv bosanskih muslimana i Hrvatske pred sudom na koji su nas isti svojim prvobitnim tužbama poslali, već je svojim ponašanjem i politički štetočinskim delovanjem pustila i Republiku Srpsku niz vodu i ostavila je na milost i nemilost Ešdaunu, iako nam je ugovorna obaveza da tu srpsku državu i narod štitimo i bezuslovno joj pomognemo da opstane.

Za vreme ove njihove postrevolucionarne Srbije makedonske vlasti su se još više osilile,pa su se sa zabrana našim sveštenicima da dolaze i prolaze kroz Makedoniju bacili i na isticanje teritorijalnih zahteva prema Srbiji i još počeli da nam tamniče vladike. Šta drugo očekivati od Makedonije koja se samo ugledala na ostatak Evrope, koja nam je i pored silnih predrevolucionarnih obećanja DOS-ovaca još više poostrila vizni rezim i nastavila sa hapšenjima svih koji su bili makar i kuvari u vojskama RSK, RS i SR Jugoslavije.

Da je ova vlast od samog početka svog vladanja Rašku oblast prepustila turskim obaveštajnim službama i domaćim muslimanskim ekstremistima dovoljan je i podatak da se nijedna međunarodna utakmica domaćih reprezentacija ne sme tamo odigrati zbog atmosfere koja vlada na tamošnjim sportskim borilištima, a koja je u stvari i direktni odraz njihovih političkih stavova i ličnog doživljaja Srbije kao okupatora, te bi se reprezentacija ove teritorije tamo osećala kao neželjeni gost.

U Vojvodini nas je od umetnosti vođenja DOS-ovske politike spasla samo svest mađarskog naroda, koji je i pored zdušnih političkih ataka koalicije između mađarske vlade, briselskih tehnokrata i domaćih mađarskih ekstremista na političku stabilnost u Vojvodini, ipak na izborima oterao svoje ekstremiste nazad na Soroševe jasle, a skinula ih sa pokrajinskog budžeta i vlasti.

DOS, u celini, razočaran što im mentori ne poštuju godišnjice i tako im jasno stavljaju do znanja da je njihova uloga od početka bila jasna, ipak ima šta da slavi. Oni su zaista na putu da u potpunosti ostvare svoje zadatke koje su neposredno pred 5. oktobar dobili u Budimpešti. Država je sve manja i sve manje od državnosti ima, narod nestaje, kultura nam je svedena na crtaće procesa u Hagu kojima se ovde organizuju izložbe, a od vrhunskih sportista nam samo stiže razočaranje za razočaranjem.

Njihovim putem nisu krenuli samo mladi sportisti. To nam je jedino i ostalo. Da se u mladost nadamo i jednog dana stvari vratimo i stavimo na svoje pravo mesto.