www.olivervulovic.com

UNHCR-ova "Potkovica"

Razlika između nekadašnje rimske pokrajine Mezije i današnje Srbije na čijoj se teritoriji nekada i prostirala pomenuta pokrajina je u tome što su tadašnji rimski vladari direktnim dekretima postavljali vojnog i civilnog upravnika Mezije, kada su sa pozicija sile i okupatora otvoreno ignorisali procedure izbora kojima su i sami morali da budu podvrgnuti u Rimu, dok današnji Novi Rimljani u modernoj Meziji puštaju da kao bajagi imamo neku svoju izbornu proceduru, ali vrlo dobro vodeći račina da produkti na kraju tih izbornih procedura budu po njihovoj volji i u skladu sa njihovim interesima i željama. U Meziju i ostale svoje pokrajine, Rimljani su slali specijalne izaslanike koji su kasnije Senatu, Konzulima i Imperatorima lično, saopštavali svoja viđenja stanja u pokrajini, (preteče Gonzalesa,Solane, Lipke,Lajčaka,Roana, Ahtisarija) na osnovu kojih su kasnije stizali edikti o postavljenju određenih ličnosti-domorodaca po pravilu, na odgovorne funkcije. Istorija i sudbina se, makar što se tiče teritorije na kojoj se nekada prostirala Mezija, nisu mnogo izmenile. Srbija danas ima vladu i vlast koja je postavljena u skladu sa najbitnijim političkim uzansama onih koji toj istoj Srbiji i ne misle najbolje a koji u stvari njome iz daljine vladaju.

Svi izborni postupci u Srbiji ili usko bitnim za Srbiju se završavaju onako kako je daleko od Beograda zamišljeno. Tako je to bilo i tokom referenduma u Crnoj Gori a tako će biti i na Kosmetu, bar po planovima o najnovijem etničkom čišćenju Srba sa Kosmeta koji su zajednički uradili teroristi u Prištini i OUN-ov UNHCR.

Isti ljudi koji su nekada uzbuđeno iznosili laži o izmišljenom "srpskom planu - Potkovica", kojim su zli Srbi planirali da pobiju i proteraju sve nesrbe sa Kosmeta, danas su se zaista bacili na posao i planiraju, ali sada pravi plan o proterivanju nesrpskog stanovništva, pod plaštom brige o izbeglicama i preko organizacije UNHCR. Nekadašnji puleni Sadako Ogata, žene koja je 1998-e godine otvoreno pomagala šiptaske terorističke komandate primajući ih preko grupa lažnih šiptarskih izbeglica u svoje baze u Crnoj Gori na veštačke intervjue o stanju na Kosmetu, dajući im tako vremena da se okrepe i umaknu ofanzivi odbrambenih snaga Srbije, nakon koje su se osveženii vraćali na Kosmet u nove terorističke akcije, danas su ponovo prionili na posao. Tadašnju operaciju u Crnoj Gori je , pod direktnim uputstvima Sadako Ogata, nadgledao dr. Ilija Todorović, američki državljanin koji je radio za UNHCR u Srbiji, kasnije u Banjaluci a nakon kojih je kao nagradu dobio mesto šefa UNHCR-ove misije u Minsku. Naravno nikog nije čudilo kako je to gospodin Todorović uvek dobijao radna mesta baš na teritorijama gde su velike sile planirale nasilne promene režima. U Belorusiji niko nije bio pod oružjem i nije bilo neposredne ratne opasnosti za aktivniji angažman UNHCR-a a pogotovo za slanje tako iskusnog čoveka, kakav je gospodin Todorović, osim ako u dubokoj tajnosti neko rat ili nerede već nije unapred isplanirao.

U diplomatskom koru se šuška o potrebi angažovanja starih Ogatinih UNHCR-ovih vukova za najnoviju operaciju na Kosmetu. Ljudi koji su manipulisali svetskom javnošću šiptarskim izbeglicama 1999. godine sada su se u najvećoj tajnosti spremali da što više amortizuju udar na svetsko javno mnjenje pojavom srpskih izbeglica nakon proglašenja nezavisnosti Kosmeta, za koju oni znaju i kako i kada će se taćno odogoditi.

Narodu u Srbiji je odavno jasno kakve su sve uloge imale i imaju organizacije i tela koje na ovim prostorima instalirala OUN i Evropa.

Nijedna od njih se do sada nije izjasnila u korist bilo kakvog srpskog zahteva, stvarajući tako sliku o Srbima kao jedinoj lošoj ratujućoj ili političkoj strani u ratnim i političkim sukobima na teritoriji bivše SFRJ. Neke od organizacija su prikriveno radile za naše neprijatelje, a neke su, poput OEBS-a, u predvečerje agresije otvoreno izvodile diverzantske operacije na teritoriji Srbije. Svaka saradnja na koju je Srbija pristala sa predstavnicima tzv Međunarodne zajednice je kasnije za rezultat imala političke odluke i situaciije koje su bile na štetu Srbije. Lajčakov i Lipkin angažman u SCG i nije mogao dati drugačiji rezultat osim onog koji je suprotan srpskim interesima, pogotovo što su mandat dobili od profesionalniog Srboubice Havijera Solane. Sadašnje Koštiničine kukumavke i brecanja na Rena i Solanu više liče na bacanje zvečke u najudaljeniji ugao dečije sobe nego na političku ozbiljnu reakciju. Mislim da je Koštunici manje žao što se Crna Gora odvojila nego što su ga otvoreno i bez pardona briselski šefovi izvrgli javnom ruglu, a dogovor je bio da ipak budu diskretniji. UNHCR-ova "potkovica" će biti samo nastavak nečega sa čim Koštunica ne ume i ne sme da izađe na kraj. Sa druge strane, lažni predsednik Tadić mali , koji je prvo zvao Srbe na Kosmetu na šiptarske izbore, podržao Petkovića u Prištini, hteo da ide na poklonjenje i sahranu Ibrahima Rugove, nezvanično-zvanično pre samog Mila Đukanovića proglasio nezavisnost crne Gore, će verovatno opet biti prvi Srbin koji će otići u Prištinu da prizna rezultate briselsko-šiptarskog etničkog čišćenja Srba na Kosmetu. Razlika između Koštunice i Tadića je samo u tome što jedan požuri, pa brže uradi ono što se od njega traži, a drugi malo pričeka da se Srbi ne dosete.

Izvolite i birajte. U Beču sam čuo da su izbori u decembru.