www.olivervulovic.com

Srpski crni 19. septembar

Ahtisari nas je 19. septembra uverio da se uopšte nije promenio i da i dalje radi za iste one tipove i kriminalce, koji su Srbiju bombardovali, okupirali Srpsku i koji sada gledaju da joj otmu Crnu Goru i Kosmet . Glasno i jasno je na jutro pred pocetak pregovora u Beču rekao - da će se sudbina Kosmeta odlučiti putem narodne volje, a pošto na Kosmetu živi 90% Albanaca, vrlo je razumljivo kakva će ta volja biti. Bez obzira što na Kosmetu ne živi 90% Albanaca i što se teritorije jednoj državi ne uzimaju zbog toga što na nekom njenom određenom delu živi više ljudi koje pripadaju nacionalnoj manjini nego naroda koji je tu državu stvorio, ”velik posrednik” se pridružio orkestru koji Srbiji poslednjih dana svira posmrtni marš, tako što je postao njegov dirigent . Srbiji se nije ”posrećilo” što je poslednjih dana obilazi 40 razbojnika u liku političkih direktora ministarstava spoljinih poslova Velikih demokratija, opkoljavaju potomci fašista u liku predsednice Komisije za Balkan saveta Evrope, razdiru domaći izdajnici nego su i ćopave secikese rešile da na njen račun budu veće Alibabe i od samog Alibabe. Tog jutra su se svi Alibabini ćupovi razbili i Ahtisari je bučno ispao iz najvećeg od njih.

Nakon emitovanje ove vesti, Radio Beograd je tog jutra u svojoj emisiji “Apostrof” ugostio Čedomira Antića, visokog funkcionera G 17 kojeg je Ahtisari zbog zajedničke politike oko Kosmeta izgleda izuzetno motivisao te je u emisiji , između ostalog, pokušavao da na različite načine, pa i na plastične, objasni razliku između Srbije i velike Britanije, pri čemu je hrabro napravio izlete i u sfere opserviranja opšteg psihičkog stanja nacije, i zaključio da su Srbi nihilisti, megalomani, zagovornici nebeske države. Ushićeno je rezimirao da bi smo konačno trebali da sa nacionalne sklonosti ka revolucijama pređemo na evolucije. Izgleda da gospodin Čedomir Antić, suštinski opčinjen Britanijom, njenim stilom vođenja unutrašnje i spoljne politike, misli da njegova stranka u koalicionoj vladi, vlada jednim bolesnim narodom, čiju nihilističku i megalomansku suštinu vidi u činjenici da se Srbi grčevito bore da sačuvaju svoje teritorije, bilošku bit i državu, te samim tim i ne daju glasove njegovoj partiji koja zagovara totalno razbijanje srpskog nacionalnog korpusa, sužavanje njegovog suvereniteta i integriteta, pa i dostojanstva koje je izgubilo 28.juna 2001. godine i kroz reči Antićevog šefa, Miroljuba Labusa -mi smo svoje odradili, sada ste vi na redu- na tzv donatorskoj konferenciji za Srbiju, na kojoj su se milijarde volšebno pretvorile u milione, koje nikada nismo videli. što se revolucije i evolucije tiče, Antiću bi bilo dobro da evoluira u političara koji će svoju partiju bar jednom dovesti na vlast izborima a ne nasiljem ili finansijskim marifetlucima i do spoznaje da nihilizam planetom najviše šire njegovi omiljeni Britanci zbog svoje megalomanije jer, i ako im možda država nije “nebeska”, poglavar crkve im je ujedno i suveren koji vrlo rado finansira revolucije i kontrarevolucije u drugim državama. Zbog toga je na svetu mnogo država koje zbog Velike Britanije nikada nisu ni stigle da evoluiraju u demokratije. Nikada to neće ni moći da se dogodi, jer demokratske tekovine, tipa brutalnog i demokratije lišenog načina vladanja nad Severnom Irskom, Britanci čuvaju samo za sebe dok Srbima preporučuju ubrzano “demokratsko” opraštanje od Kosmeta, koje je za razliku od Severne Irske u Britaniji, srpski koren a ne kolonija.

Istog dana, 19.septembra, u jedinoj i svetoj demokratskoj” partiji u Srbiji imali su ,baš demokratski, samo jednog kandidata na izborima za predsednika partije,pod čijim pritiskom su mandat predsednika sa dve, produžili na četiri godine a glavnog kritičara iz svojih redova, inače čoveka iz Niša, smestili “glasanjem” na 41.mesto u borbi za jedno od 40 mesta u Glavnom odboru. Kakva demokratska slučajnost. U stilu one narodne “neću da se mešam, al ete, da reknem”, novi - stari predsednik ne želi nikako da deli Srbiju ali, nek se zna da će se politička borba u Srbiji voditi samo između njih i SRS. Svi ostali ne postoje, jer može postojati samo dobro i zlo, belo i crno, a Radikali imaju biti uvek ovo drugo, a “demokrate”, i to samo oni, imaju uvek biti ono prvo. Za druge nema mesta i ne trebaju da postoje. Ovo je jedan mali deo sa spiska želja predsednika Demokrata, koji je ujedno i predsednik države Srbije, dakle i onih građana koji misle da Radikali i nisu tako loše rešenje ali i da osim Demokrata i Radikala,na političkoj sceni treba da postoji još nekoliko opcija.

19. septembar je i dan koji je Svilanović iskoristio da u tv emisiji “Nije srpski ćutati” opet Srbima poruči kako je Kosmet zauvek izgubljen, da se mnogo ne gicamo i da što pre to shvatimo, biće svima lakše, pa gle, i nama samima. Izgleda du su naši domaći zagovornici odvajanja Kosmeta nedavno imali opet neki seminar iz psihološkog rata, poput Otporaša u američkoj ambasadi u Budimpešti 2000-e, a na kojem su svi bili okupljeni, pa i Antić i Svilanović a sa kojeg je Sojers kao instruktor došao prvi u Srbiju sa vestima, ne bi li polaznicima seminara pokazao da se taj posao mora raditi hrabrije i otvorenije.

Pre nego što je tokom večeri iz Beča stiglo nešto, što je ličilo na bledi demanti onog što je Ahtisari istog jutra rekao, nihilističko-megalomanski Srbi su mogli da zaključe da im samo Nebesa jedino i mogu sada pomoći. Ahtisariju pored Svilanovića, Čedomira Antića, Čede Jovanovića i još nekih “demokrata”, Hobrukov pobratim Vizner i Mokov naslednik Roan u stvari i ne trebaju kao pomoćnici na takozvanim Pregovorima o statusu Kosmeta. Ovi domaći, isti posao a za manje pare mnogo bolje odrade.