www.olivervulovic.com

Sedam godina od "Milosrdnog andela", zločina u savremenoj Evropi

Prosto ne znam šta bi onima u Briselu i Vašingtonu te ne odrediše, umesto petog aprila, 24. mart kao krajnji rok za izručenje generala Ratka Mladića. Posto vole da nas stavljaju na muke baš u dane naših najvećih praznika, poput Vidovdana, recimo, ili na neke druge značajne datume iz srpske istorije, očekivao sam ili da rok iz ultimatuma bude na 40 mučenika, znanih u narodu kao Mladenci, ili baš 24. marta na sedmogodišnjicu slanja njihovih "andela" ubica na Srbiju. U ekstazi osećaja ponovne apsolutne moći nad Srbijom i Srbima, oličene u odlukama da Haradinaj opet vodi politiku i da Čeku bude tzv. premijer Kosmeta, te i da Miloševića ne puste u Rusiju na lečenje, verovatno su u brzini slučajno smetnuli sa uma da pre određivanja datuma pogledaju u srpski crkveni kalendar ili kalendar značajnih događaja.

Neporažena ideologija

Dan 24. mart 1999. godine je i dan kada se svet uverio da 9. maja 1945. godine fasizam, kao ideologija, ne samo da nije poražen, već je samo sa transparentnog predstavljanja kroz "Majn kamf" i "konačnog rešenja" prešao u sofisticiranu i uvijeniju formu "novi svetski poredak", kao i "sprečavanje humanitarnih katastrofa". Zato i ne čudi što su Amerikanci krajem 20. Veka svoje saveznike na Balkanu našli baš u bastinicima fašističke ideologije kao što je OVK.

Priroda američke politike najbolje se oslikala ne samo kroz krvoločne napade na civile po pijacama gradova Srbije, centrima istih gradova, pune ćuprije ljudi po srpskim selima, mitraljiranjem prolaznika na ulicama ili, jednostavno, bacanjem bombi na ljude koji čekaju u redu za hleb i nebranjene televizije... već i kroz tipično gebelsovski vođen propagandni rat tokom celog toka agresije, a kroz laži tipa "ubijeno 100.000 Albanaca", "Srbi prešli u Albaniju", "silovano 13.000 Albanki" i slično.

Scenario iz Vase Miskina

Kada danas razmišljam o razlozima zbog čega je nareden napad na red starijih ljudi, žena i dece koji su u Novom Pazaru čekali u redu za hleb, kao i na ljude koji su pazarili na niškoj pijaci, postaje mi jasnije kako su, u stvari, nastale Markale i Ulica Vase Miskina i ko ih je zaista osmislio, organizovao i izveo. O Račku i da ne govorim. Amerikanci su se 1999. napadima u Novom Pazaru, Nišu, Aleksincu i drugim gradovima i naseljenim mestima u srcu Evrope potpisali i legitimisali i za neke situacije koje su se dogadale u Bosni, gde danas i oni, a i njihovi saveznici ubijaju po pola porodice jureći njenog jednog člana.

Nisu samo NVO u predvečerje i nakon agresije za fašiste preko Atlantika obavljale prljave poslove, to su radile i stranke. I danas je Srbija oči u oči sa neprijateljem koji ima jasne ciljeve. Razbijanje Srbije, čepkanje srpskog naroda u što više minijaturnih državica u kojima će biti manjina jer im je jasno da je geostrateški Srbija jedina na Balkanu koja je po svojoj državnoj i nacionalnoj suštini najveći i najopasniji neprijatelj neofašizma maskiranog u globalističku tuniku.

Srbija zna gde su joj granice. Pre nego što je neprijatelj odlučio da nas napadne i uništi na svim prostorima bivše SFRJ, dobro proučio našu istoriju, tako i sada, dobro osećajući politićki trenutak u kojem se nalazi srpski narod, još više steže i pokušava da nas politički izoluje i vojno obesnazi. U tom smislu pokušavaju da nas prisile da i de jure priznamo nezavisnost "šiptarskom Kosmetu", potpišemo ukidanje Srpske i zauvek zaboravimo da je na teritoriji današnje Hrvatske ikada živeo konstitutivni srpski narod na velikoj teritoriji i u značajnom broju.

Mi moramo i UN i Evropi jasno staviti do znanja da odavno znamo i gde su nam granice i kolika nam je država i da dok se oni ne srede, mi imamo preča posla. Treba da obnovimo i opravimo svoju državu.