www.olivervulovic.com

Dokle može da dobaci novopazarski Molotovljev koktel

Kombinacija političkog ping ponga i jojoa srpske vlade u Novom Pazaru doprinela je tome da se ovaj grad sada od Belfasta iz sedamdesetih razlikuje samo po tome što lete meci i naveliko praste bombe ali žrtava, hvala Bogu,još uvek nema. Ukoliko vlada nastavi sa političkom prostitucijom tako što jednoj od sukobljenih strana u Novom Pazaru daje a drugoj namiguje pa onda obratno, doći će u situaciju kada će obe strane poželeti da se zbog ugleda kod kuće prostituke reše, na štetu cele države i naroda a ne samo regiona u kojem za sada deluju. Srpska vlada je računala da će time što će jednima dati prolaz u vrh državne vlasti a drugima prepustiti opštinu te tako zadovoljiti sve aktere novopazarske političke scene, pri tom nedopustivo zanemarujući ćinjenicu da je obema stranama u Novom Pazaru, i Ljajićevoj i Ugljaninovoj, ipak najbitnije to šta o njima misle birači baš u njihovom gradu i regionu a ne zvanični Beograd. Kasnije dodavanje političkog uticaja i Ugljaninove stranke na republičku vladu moralo je za rezultat da da i ekvivalentno opadanje uticaja Ljajićeve partije na republičkom i saveznom nivou ali zbog čega je Ljaljić prirodno zauzvrat očekivao garancije Beograda za sigurnost svoje koalicije u Novom Pazaru.. Vlada je pokušala da sistem spojenih sudova opstane te tako preživi u skupštini podjednakim nanošenjem i štete i koristi svima u Pazaru no, i Ugljanin koji je pobedio na osnovu direktne volje birača i Ljajić koji je opštinsku administraciju osvojio Koštuničinim receptom uspešnog okupljanja neokupljivog, trapavim i političkim prizemnim koristoljubivim posredovanjem Beograda su došli u bezizlaznu situciju uskog jednodimenzionalnog gledanja na to ko u stvari zaista ima pravo da vrši vlast u gradu bez ikakve želje za približavanjem stavova i kompromisom, pa jedni koriste bombe i Molotovljeve koktele a drugi prete blokadom "haških procesa", "Koordinacionog centra za jug Srbije" i ministarstva Državne zajednice za ljudska prava i manjine . Podrškom referendumu za Ugljaninov opoziv a uzimanjem dvojice njegovih u vrh republičke vlasti i odlukom da se u opštini uvedu privremene mere koje Ljajiću uzimaju dizgine iz ruku a pritom moleći ga da ostane na pozicijama koje zauzima na saveznom nivou , tehnokrate u Beogradu su samo uspele da se podjednako ogade i jednim i drugim muslimanima u Raškoj i da im opet ubace dilemu da li se boriti za što jače "pravno udaljavanje od Beograda" ( Vasvija Gušinac bivši Ugljaninov kadar i predsednik SO) ili naprotiv, uticati na muslimane i Bošnjake u Crnoj Gori da na referendumu daju glas zajedničkoj državi kao i na sopstvene birače u Pazaru, Sjenici i Tutinu da ne talasaju i tako izazivaju novu krizu u Srbiji koju priželjkuju pojedine strukture u Briselu i Londonu. Novonastala situacija je naterala Muamera Zukorlića, sandžačkog muftiju da pripreti da će reaktivirati isticanje problema i sporova koje "sandžački Bošnjaci" imaju sa Beogradom očito se ne zadovoljavajući Univerzitetom i obećanjima Velje Ilića u vezi izgradnje infrastrukture, te tako malo da vetra u Ugljaninova jedra pred referendum i obilazno opomene Beograd da mu političkim igrama ne dele i sukobljavaju stado. Muameru Zukorliću je zasuzilo oko i od Ljajićevog ubodenog prsta kada je potonji u Sava Centru napravio uspešnu konvenciju svoje stranke, pokusavajući da u svoje redove primami i prestoničke muslimane kojih nije mali broj te tako svoju partiju od lokalnog igrača prebaci i zvanično u viši rang a što odmah, implicite, dodaje na uticaju beogradskog muftije,Hamdije Jusufspahića, a oduzima i zakucava za regionalni nivo uticaja Ugljanina i Muamera Zukorlića.

Za Beograd obe strane novopazarske politike su jednako podnosljive i jednako opasne pa ih posmatra i kroz mogućnosti eventualnih koalicionih partnera ali i kao moguće opasne remetilačke faktore, te ih trenutna zapaljiva situacija u gradu uopšte nije iznenadila nasuprot iznenađenju i strahu ostatka Srbije tamošnjom situacijom. Niti je Ljajić Adams a njegova partija sandžački sin Fejn, niti su Ugljanin i njegova SDA IRA pa da sad moramo da biramo, jer stvari nisu tako ni iskombinovane a ni crno bele. To što sada jedni malo pucketaju ne znači da i ovi drugi to kasnije neće raditi a nama je bitno da to pucketanje ostane tamo gde jeste i među njima, jer je crnogorski referendum trenutno apsolutno primaran u odnosu na Sandžak koji će mo kasnije lakse i uspešno rešiti sa jasnom situacijom u Crnoj Gori - rekao je Ogledalu visoki vladin fukcioner koji nije rad javnom iskazivanju svojih stavova ali koji zasigurno govori ono što misle Kostunica i Velja Ilić kojima je dodeljena uloga sandžačkih nastojnika. Neobavešteni bi pomislili -fala Bogu da i mi konačno nekog zavadimo pa vladamo- zaboravljajući da i pored konstantno iseljavanja, cijem zaustavljanju ni Ljajić nije ni hteo ni mogao da doprinese, u Novom Pazaru a i celoj Raškoj ima još uvek dovoljan broj Srba koji u jednom momentu mogu postati taoci ovako dovoljno ne prostudirane i površne politike Beograda koja lako može dovesti do momenta Ljajićevog poraza ili ujedinjavanja muslimanskih ekstremista, kojih je sada u Pazaru kritičan broj zbog pojačanog uticaja Vehabizma i duboko tajnih ćelija Al Kaidinih spavača a što smo mogli videti i na skorašnjim demonstracijama u Novom Pazaru koje su bile zbog svega drugog ali ne zbog opskurnih karikatura Proroka Muhameda u Zapadnim medijima. Te demonstracije su bile samo mimikrija mudžahedinskih vojnih manevara i u Nemanjinoj bi trebali dobro da paze šta rade i sa kim se igraju.

Od uzimanja Srba kao taoca do ponovnog uzimanja dela naše teritorije nije dalek put i sadašnje hazardersko poigravanje Kostuničine koalicije nas može uvesti u opasnu situaciju, jer onim ekstremistima i teroristima koji sada bacaju bombe po Novom Pazaru, neće uopšte predstavljati problem da te akcije prošire i na ostale opštine u oblasti pa i na samo 250 kilometara udaljeni Beograd.