www.olivervulovic.com

Žal za lomačom

Istoričari su potvrdili da je tokom sto godina, u toku šesnaestog I sedamnaestog veka, zbog optužbi za veštičarenje, čarobnjštvo i odstupanja od Vere u Hrista na razne načine pobijeno milion ljudi. Suđenja su bila kratka, pritvor je trajao dugo. Svrha kratkih suđenja a dugih pritvora u nehumanim uslovima je bila da se da na važnosti istražnim radnjama inkvizitorskih tužilaca-sudija, koji su u međuvremenu, tokom pritvora tek počinjali da pišu optužnice, marljivo skupljali dokaze, I uticali da se na potonjim suđenjima pojave "svedoci" koji bi rekli prave stvari. Smatralo se tada, da što je pritvor duži da će i narod biti više ubeđen u ispravnost kasnijih brzih presuda .

Moderna svetska Inkvizicija, tzv Tribunal u Hagu, odmakao je dalje od svog uzora iz XVI i XVII veka. Osim što su pritvori nenormalno, nelegalno I nemoralno dugi, takođe u nehumanim uslovima, u Hagu ubijaju i tokom suđenja i pre presuda. Do sada u istoriji pravosuđa nije zabeležen toliki broj lažnih svedoka i kriminalaca koji su "svedočili" u korist Inkvizitora u zamenu za materijalna dobra i preseljenje u neku od Zapadnih država. Ni u prošlim vekovima, kada se kao i poslednjih dvadeset godina na međunarodnoj sceni moglo svasta nekaznjeno raditi, nije zabeleženo da je iko pokušao da sudi jednom celom narodu i državi, kao što danas Srbiji i Srbima pokušava to da čini političko krilo NATO pakta u Hagu. Srbija i srpski narod odgovaraju za odstupanje od vere u Novi svetski poredak i čarobnjaštvo uz pomoć kojeg su se uspešno tri meseca odupirali agresiji NATO pakta i odbranili od angloislamističke falange u Bosni. U memljivu ćeliju u kojoj je smesten utamničeni, astmatični Vojislav Šešelj, posle "statusne konferencije" i pismeno je stigla vest da će pomenutom nakon pet godina "pritvora", tokom kojeg su se pisale i menjale optužnice, suđenje konačno početi "negde" u oktobru mesecu ove godine. Malo pre ove vesti, kao vid kazne zbog prisustvovanju sahrani Slobodana Miloševića I frustriranosti zbog odbijanja Srba da im izruči Ratka Mladića , oni koji su ubili Slobodana Miloševića i druge Srbe zatvorenike naredili su da se utamnice vrate i svi ostali ozbiljno bolesni Srbi i da iz Haga na miru prate ozbiljno političko delovanje šiptarskog teroriste Ramuša Haradinaja na slobodi. Osvetoljubivost je postala još jedno regularno pravilo ponašanja haških sudija i tužilaca, pored svih ostalih nakaradnih pravila koje je ovaj nakaradni sud u hodu menjao, popravljao, brisao i dodavao, u maniru srednjevekovnih sudskih postupaka. Em što ubijaju, ne dozvoljavaju ni da se ubijeni normalno sahrane. Da su se oni pitali i ako pored svog aparata nisu uspeli da osude pokojnog Miloševića, on je ipak morao da se sahrani kao NN lice na nepoznatom mestu zbog "ogromnog broja njegovih "žrtava", kako su govorili raznorazni haški namestinici i njihovi politički tutori i finansijeri iz Vašingtona i Brisela. Na takav način je propratila događaje oko sahrane Slobodana Miloševića i sva ostala zapadna štampa čija uređivačka politika podseća na uređivačku politiku lista koji je izlazio u Rusiji za vreme Petra Velikog a kojeg je on bio i glavni i odgovorni urednik i novinar. Na zapadu, barem kada je u pitanju praćenje srpskih poslova ima da postoji samo jedna uređivačka politika i jedan uniformni način pisanja, negativan po Srbe, i kada pobeđuju i kada gube i kada umiru.

Tokom i ove bitke koju na Zapadu vode protiv Srbije, kao i 1999. Godine počinju da se javljaju pukotine u njihovim redovima. I ako u Francuskoj i dalje živi levijevsko-kušnerski duh antisrpskog angazmana pa poput svojih haških prijatelja francuski umetnici takođe kažnjavaju one koji su bili na sahrani Slobodana Miloševića te Handkeu jednostavno skidaju predstave sa pozorišnih repertoara u ostatku Evrope političari sve manje mogu da žive od primedbi koje im upućuje ozbiljna i informisana javnost na rad i postojanje haškog monstrum suda. U tom smislu i treba posmatrati različite izjave koje ovih dana stižu iz Brisela povodom suspenzije pregovora sa Srbijom i brzine kojom Hag pokušava da se dokopa optuženih koje je zbog bolesti pustio određeno vreme na ograničenu slobodu u Srbiju. Islamističke pretnje su naterale Brisel malo da razmišlja i u vezi barem malog dela ustupaka Beogradu, jer misle da će nakon otimačine Kosmeta i politike koju vode u Bosni i Crnoj Gori iscrpeti sve moguće benefite za muslimanski svet na Balkanu a koji će sigurno odmah nakon ispunjavanja svega do čega su se mirno mogli dokopati započeti nova nasilja protiv Hrišćana u ovom delu Evrope. Brisel predviđa da će im u tim trenucima trebati preostali deo hrišćanske Srbije kao saveznik, ali saveznik kojeg će poput Marije Terezije uspešno vojno upotrebiti a politički razvlastiti. Hag sve više postaje smetnja takvim planovima Brisela i trenutno se vode pregovori sa Vašingtonom da malo popusti u vezi politike "gvozdene volje da Srbija ispuni sve zahteve Haga".

Inače i sama povezana sa kriminalom belih kragni u rodnoj švajcarskoj, Karla del Ponte u poslednje vreme sve histeričnije i grlatije vodi politiku protiv Srbije i agresivno nastupa prema evropskim diplomatama kojima je i ranije od nje kao američkog epigona bilo poprilično muka. Tokom svake njene posete Beogradu, Švajcarska ambasada se zatvarala poput školjke a svi zaposleni višeg ranga su iznenadno službeno ili neslužbeno putovali u domovinu dok neprijatnost ne prođe. Karli su ostajali da prave društvo ljudi iz odeljenja za vize i kulturu.Osim kruga oko Doris Pak, pojedinaca u Vilpenovoj vladi i Slovenaca, Karli del Ponte je ostalo malo struktura u Evropi na koje se moze osloniti. Suspenzija pregovora sa Beogradom nije njenih ruku delo već američke spoljne politike i engleske i američke ambasade u Beogradu. Amerikanci i Englezi nisu spremni da puste Karlu i Hag niz vodu dok se ne osmisli i ne zaživi novi institucionalizovani način pritiska na Beograd, pošto u Kontakt grupu i Savet bezbednosti nisu sigurni sto odsto. Hag je jedino mesto gde ni u najsvetlijem delu valera ne postoji mogućnost za opoziciono delovanje prema dunkltamnim angloameričkim zamislima, dok u Kontakt grupi i Savetu bezbednosti kako tako sede prevrtljivi Rusi i Kinezi. Za razliku od američke i britanske javnosti koje su srpske smrti u Hagu ostavile ravnodušnim utoliko što im je krivo zbog nemogućnosti da i pompezno i marketinški obeleže već spremljenu presudu Slobodanu Miloševiću, u Evropi još uvek postoje snage, koje će još veoma dugo biti politički nemoćne ali koje su ipak dovoljno jake da u poprečnim granama medija proture deo istine o radu Tribunala u Hagu i njegove sličnosti sa Gvantanamom na Kubi. Evropa nikako ne želi da u tim sverama liči na Ameriku i otklon prema Hagu postaje sve jači i savim je slučajno što se taj trenutak konačno podudara sa težnjama Beograda, tako da kasniji samohvalospevi Koštuničine vlade neće, osim za neobaveštene, imati nekog većeg značaja u Srbiji. Ostaje da se vidi da li će poslednji trzaj u vidu eventualnog hapšenja Ratka Mladića imati Hag i njegovi američki tutori ili Brisel. Karla je zapalila lomaču i borba se nastavlja. Ona je zamislila da poput dugovečnih kornjača sa Galapagosa koje vazda jedu travu ali sa vremena navreme najedu se i bodljikavih kaktusa, celu ujdurmu preživi i nastavi sa Tribunalom za koji je vezala budućnost ostatka svoje karijere, još dugo politički živi i uspešno svari ovo nesto kaktusa na koje je trenutno naišla.

Dotle, Srbija jatakuje a Koštunica hapsi i ako će stvari bez nas rešiti daleko, na nekom drugom mestu. Sa ovakvom vladom i ministrom spoljnih poslova, mi osim čekanja da vidimo koju nam je Brisel reinkarnaciju namenio, u travu ili kaktuse, i nemamo drugih političkih instrumenata. Tako je zapisano 2000-e u istom mesecu u kojem će i početi suđenje Vojislavu Šešelju.