www.olivervulovic.com

Podgorička "ružičasta" nezavisnost

Uz zdušnu podršku CESID-a, CEMIja i ostalih plaćenih organizacija ,"predikcijom" rezultata su još u 20.30h , pola sata pred zatvaranje glasačkih mesta, gore pomenute organizacije izašle su sa cifrom od 56.5 % u korist đukanovićevih pristalica i tvrdnjom da odstupanja može biti samo od 0.2%, Sat vremena kasnije su izašli sa 58.5 % a završili sa procenom od 55.1 do 55.3 % u korist idenpendista, sa mogućnošću pada do 49.9%..Dakle, još jedan antisrpski projekat iz niza na putu je da bude ostvaren (tekst je pisan u nedelju u 00h) za 0.1-0.3 %. Skrpilo se glasova taman koliko treba, 55.1 do 55.3 % odsto izašlih na referendum za nezavisnost Crne Gore. Po preliminarnim rezultatima,29.9 odsto hrišćanskog stanovništva i 20.2. odsto nehrišćanskog stanovništva je u zbiru odlučilo da Crna Gora u budućnost ide sama, bez ikakve institucionalne povezanosti sa Srbijom. Većinsko pravoslavno stanovništvo,49.7 % do 49.9 %, je na veoma sumnjiv način nadglasano za manje od 0.2 %.. Gorak ukus u ustima i bol u duši.

Beogradski peti oktobar, koji je u Srbiji pobedio na sličan način na koji je i Milo Đukanović proglasio nezavisnost, lagano ali sugurno uzima danak te se smanjenje teritorije gde vekovima žive etnički isti ljudi, Srbi, nastavlja svom žestinom ali na sofisticiran, pacifistički način, što je i bio cilj srpskih neprijatelja, koji su uvideli da je sa Srbima teško ratovati. U Podgorici se 21. maja uveče pokušalo sa modifikovanom ružičastom revolucijom. Po već uhodanom scenariju, prvo se u javnost izašlo sa rezultatom od 56.3 odsto (M.Blagojević je opet imao glavnu ulogu) kojim je dat znak organizovanim grupama pristalica secesije da izađu na ulice i agresivno proslave "pobedu" uz ispaljivanje ogromnog broja projektila. Crna Gora će u narednim danima možda postati priznata država ali će zasigurno još dugo biti evropski protektorat . Još jedan veliki deo našeg naroda će po svoj prilici na jedan način opet ostati bez zajedničkog krova sa Srbijom, jer će bez obzira kako da se ova ujdurma završi, Đukanović ce nastaviti svoju agresivnu antisrpsku kampanju.. Vojislav Koštunica se u petoktobarskom zanosu, kada je imenovan da predvodi kriminalce zbog čijeg delovanja danas i žanjemo ovakve rezultate, zakleo da će očuvati zajedničku državu. Vojislav Koštunica je i sada, kao premijer Srbije, ceo svoj politički angažman i ugled podredio cilju očuvanja zajedničke države i nije uspeo, jer ovakav, kakav je, tesan rezultat referenduma,ma u ciju korist bio nije ono što je Koštunica obećavao. Kada se već toliko puta pozvao na legalizam, moral i ostale epitete koje jedan častan čovek voli da se vežu za njegov rad i ime, onda Koštunica mora i ima obavezu da urgentno podnese neopzivu ostavku i raspiše izbore. Tim više, što je njegov ministar inostranih poslova još u toku referendumskog dana izjavio da " Srbija ima istorijsku šansu da obnovi kraljevinu" . Posle takve izjave pametnom čoveku je jasno da ovom državom vlada jedna neodgovorna i državno neprosvećena gomila, koja se donekle dobro snalazi samo u finansijama po diktatu stranih finansijskih organizacija a uz pomoć divljačke privatizacije.

Crnogorski referendumski dan nam je pomogao da još jednom vidimo prava lica ljudi i partija koje vladaju Srbijom a koje su se do 2000-e godine grčevito borile da dođu na vlast po svaku cenu pa i preko izdaje i pučističkih metoda i uz pomoć zapadnog prljavog novca i naravno uz pomoć ortačke organizacije sa terorističkom organizacijom Otpor,CESID-a. Svi ključni nacionalni interesi doživeli su pod njihovom vlašću propast. Slobodan Miloševic je 5. oktobra bio primoran da hunti koja i dan danas vlada Srbijom ostavi državu i radi mira im je i ostavio ali celu. Crna Gora je bila deo savezne države a ne nekog provizorijuma, Kosmet nam je zagarantovan rezolucijom 1244 .Republici Srpskoj je Miloševićevim zalaganjem bio zagarantovan opstanak koji je danas zbog mlake i nedefinisane politike Beograda,koji je garant njenog statusa, ozbiljno doveden u pitanje . Šta danas od toga imamo? Izvesno nezavisnu ili institucionalno od Srbije još više udaljenu Crnu Goru, premeštaj ogromnog dela vlasti na šiptarske organe vlasti na Kosmetu i nastavak progona Srba, svakodnevne napade kao i neprestane pokušaje stvaranje krize u Vojvodini i Raškoj oblasti po kojima šetaju inostrani posmatrači u nadi da će uspeti da pronađu način da se iskreiraju novi pritisci na Srbiju. Obaveza je i Socijalističke partije koja tvrdi da baštini ideje iz predpetoktobarskog perioda da neizostavno u Skupštini otkaže podršku ovoj ugovorno skupljenoj kliki u Nemanjinoj ulici.

Ako to ne urade mora se postaviti ozbiljno pitanje da li je Socijalistička partija danas zaista ona partija koja sme da se poziva na ime Slobodana Miloševića i da li je ovom narodu neophodno stvaranje jedne nove, ozbiljne partije levice, koja će udružena sa nacionalnim snagama uspeti da zaustavi dalju devastaciju države. Socijalistička partija Srbije snosi sa Koštuničinim centralnim komitetom zajedničku krivicu i odgovornost zbog ovakvog užasnog stanja i kataklizme u kojoj se nalazi srpski narod. Njihova saradnja sa Koštunicom a koja je kao rezultat doprinela ovakvoj situaciji u Crnoj Gori i još teže situacije na Kosmetu nego 1999-e godine, sve više dobija obrise kolaboracije. Takođe i politikanstvo SRS-e i njeno neprestano taktiziranje i na jedan način takođe sarađivanje sa Koštunicom mora odmah da prestane i da SRS konačno pređe na ozbiljno političko delovanje u cilju rušenja Koštuničinog kabineta. Krajnje je vreme dok se Lajcak i Lipka ne presele u Novi Pazar ili Novi Sad.