www.olivervulovic.com

Srpska opet napadnuta

Najkorumpiranija i prepuna kriminalaca belih kragni organizacija Evrope, Parlamentarna skupština Saveta Evrope, donela je banditsku Rezoluciju kojom zahteva ukidanje entiteta u BiH, odnosno između redova, ukidanje Republike Srpske. Koalicija Doris Pak i lažnog predsednika Tadića malog je tog dana zaista bila dobro uigrana. Istovremeno su se izjasnili za eliminaciju Srpske, on sitno, šićardžijski u Sarajevu nežno dodirujući Tihića i zavodljivo se smešeći Terziću a ona u Briselu, orgazmično zadovoljna učinjenim ali još uvek besna što ju je tokom njene poslednje posete Srbiji Koštunica ponizio i ignorisao te ju je gurnuo u ruke s neba paloj Dulićevoj. Kakav užas ljudi moji, kakav agresivan nastavak ponižavanja ovog naroda dato sve jačom snagom ovdašnja razmišaljanja tera iz svera intelektualne analitičnosti u svere razmišljanja o potrebi priprema za krajnju nužnu i očajničku odbranu. Nemamo dalje kud, sabijeni smo kao narod u korner. Parlamentarna skupština saveta Evrope je svojom rezolucijom učinila krivično delo protiv međunarodnog mira, izazvala nestabilnost u samoj BiH i regionu, podstakla nacinalnu i versku netrpeljivost protiv jednog od konstituvnih naroda u BiH i njegovih Ustavom zagarantovanih prava, na istoj sednici širila govor mržnje, kriminalno opstruirala međunarodni mirovni ugovor iz Dejtona i Pariza i pokrenula hormone kod svih Al Kaidinih spavača u BiH, kojih nije malo. Ta skupina korumpiranih Habsburških,Hitlerovih, Hortijevih i Musolinijevih klonova, koja je u svojim redovima kao poslednjeg ozbiljnog političara imala čičolinu, opet je lešinarski nasrnula na Srbe. Ko će, aman zaman, iz Beograda tom ološu jednom reći "marš bre" - . Ima li u toj Evropi nekog ko, kada se raspravlja o Srbima neće koristiti OEBS kao špijune i diverzante, Parlamentarnu skupštinu kao plaćeničku lobi agenciju, izaslanike.

Pre samo nekoliko dana su nam u Briselu dizali zastavu i u isto vreme poboli još par novih jarbola spremajući ih za nove zastave država koje imaju nameru da naprave na našoj zemlji. Njihova hipokrizija koju šire sa svojih neformalnih i formalnih sastanaka biće dalje antisrpski razvijana pa maker Srbi za despotkinju postavili i samu Doris Pak, sve dok ona ne bude i sa te pozicije sahranila i poslednjeg Srbina. Gde nas oni to zovu i koga zovu ? U Evropu nas ne zovu jer smo mi već tamo hteli oni to ili ne a i očekuju da Srbiju u EU prime kada Srbi ili budu potpuno obespravljeni ili nas njihovim delovanjem u Srbiji više i ne bude bilo. Sa kime više pregovarati kada ispred sebe nemamo pregovarače već političke zelenaše i diplomatskim imunitetom zaštićene teroriste a u svoje ime im šaljemo kvazidezorijentisane, lažno dementne i kanalisano autistične predstavnike koji svilanovićevsku izdajničku politiku nastavljaju istom žestinom ali sa lažnom "realističkom" retorikom kao pokrićem. Da li tadić misli da ima mandat i da sme da bude i prikriveni učesnik uništavanja Srpske a da za to jednog dana i krivično ne odgovara. Kako je smeo da dopusti da njegova "državnička" poseta Tihiću koincidira sa antisrpskim dešavanjima u Briselu. Nema Tadić prava da učestvuje ni u "slučajnostima" ako su ona na štetu bilo kojeg dela našeg naroda. Kako to uvek smogne snage da prisustvuje Terzićevoj predstavi u Srebrenici i bude Tihiću na minderu baš kada Evropa u istom momentu po ko zna koji put nasrće na opstanak njegovog naroda u BiH a u Bratunac, Kravice i Skelane na pomen poklanima nije mogao da dovuče ni ruskog trećeg sekretara a o drugim diplomatama i da ne govorim. Sa kojim političkim kapitalom se taj čovek onako samouvereno i oholo obraća sopstvenom narodu kada je od Kosmeta (gde je paktirao sa okupatorom u vezi tzv pokrajinskih izbora), centralne Srbije po kojoj otvara maršalate kao finansijske ispostave njegovog prvog tajkuna Đilasa, Vojvodini po kojoj širi antinacionalističku kampanju tako da oni koji se osećaju rodoljubima imaju osećaj jevrejske ugroženosti iz četrdesetih godina prošlog veka, uvek uradio onako kako njegov narod ne misli i ne želi.

Šta hoće taj čovek i koga on misli da predstavlja osim sopstvene Demokratske stranke koja je sa demokratijom raskrstila tokom svih cepanja koje je imala tokom postojanja. Navika i odlika Demokratske stranke da se cepa na nove partije , stranke, struje i frakcije ne sme se i ne može kao njihov način političkog delovanja i razmišljanja preneti na celu naciju, bez obzira koliko to njima u njihovom unutrašnjem organizacionom ustrojstvu o i organskom funkcionisanju već postalo normalno, jer nacija i država se, za razliku od njihove stranke, ne može samo golim parama brzo sastaviti, odbraniti i obnoviti . Država i narod nisu politička partija i preduzeće i to je ono što Tadiću i kliki moramo hitno i malo ekspresnije poručiti jer od vremena kada je iz inostranstva njihov uticaj u Srbiji veštački i nasilno pojačan ova država i narod trpe samo jo jače i gore poraze. Njihovim preduzećima i finansijskim htenjima nek je alal, ali narod i državu nek ostave na miru. Nije to za njih, ne osećaju oni to, ne znaju oni šta je to i nisu oni to.