www.olivervulovic.com

Hoćete mir? Onda ućutkajte Jošku Fišera!

Jedan od najaktivnijih učesnika u zajedničkom zločinačkom poduhvatu bombardovanja SRJ, ratni zločinac a po nekadašnjem položaju i političkom opredeljenju "dostojni" Ribentropov naslednik Joška Fišer, oglasio se "slučajno" na Pravoslavni Božić autorskim tekstom u listu Zidojče cajtung, a o svojoj poslovično omiljenoj temi - Srbiji.

Naravno, već od naslova teksta - Hoćete mir ? Onda Srbija mora u EU ! -, implicite se zaključuje da je Srbija u ovom trenutku  samo jedna silom ukroćena država, koja će onog momenta kada dizgine popuste opet otići u   "........radikalni nacionalizam, baziran na ratu i upotrebi sile i nasilja.....". Fišer ponavlja sada već otrcane ali još uvek u upotrebi antisrpske stavove a la "Ova, nekada najveća jugoslovenska, republika je pod Miloševićevim režimom izazvala krizu na Balkanu i brojne ratove na području bivše Jugoslavije. Preusmerenje većine Srba na radikalni nacionalizam, baziran na ratu i upotrebi sile i nasilja, pravi je uzrok krize i rata na prostoru bivše Jugoslavije. To je dovelo do četiri rata: u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, dok je peti, sa Makedonijom, sprečen u poslednjem trenutku uz pomoć NATO-a i EU, čime su srpskom nacionalizmu postavljene granice."

Fišer se u tekstu kritizerski osvrće na zamor EU što se tiče proširenja i pledira za prijem Sbije u EU ne zato što ceni naš narod, državu, kulturu i tradiciju, ili makar "demokratski napredak Srbije", već to veoma vešto pokriveno radi sa pozicije predstavnika nadnaroda kojeg mrzi da se opet obračunava sa "balkanskim srpskim varvarima". Uostalom, kao i 1999-e, kada je ogrnut plaštom ekologa nemačku Partiju Zelenih silom gurnuo u običan natovski podkomitet i u njenoj do tada čistoj i plemenitoj istoriji delovanja ostavio jedan sraman i krvav beleg partije koja se zalagala za rat, tako bi sada Fišer svojim tekstom da još malo ratnohuškači u stilu  - EU protiv Srbije. On se uživeo u ulogu ratnog pobednika pa sa tih pozicija krivotvori istoriju te Srbiju proglašava jedinim i glavnim krivcem za ratove na teritoriji bivše SFRJ, što ni tada nije sa lakoćom i bez prisile moglo da se proguta u međunarodnoj javnosti, a kamoli sada kada se i "onom sudu" u Hagu nekoliko puta omaklo da tuži i osuđuje (kako-tako) i Hrvate i muslimane. Taj lažov i probisvet, koji se u politiku probio na osnovu,u nemačkoj politici, tuđih trange frange pogodbi i koji je sa lakoćom i u svojoj zemlji zaboravljen, pokušava opet na konto Srbije, sada prateći trend ( jer je trenutno u većinskom delu EU politički korektno obećavati Srbiji ulazak u EU) ali zastarelom retorikom da sebi pronadje uhlebljenje u okviru institucija EU. Fišerov tekst nije nikakva ozbiljna analiza, upozorenje i nema nikakvu težinu jer je i za ukus mrzitelja Srba napisan vanvremenski, štetočinski i rasistički ostrašćeno. Fišer kaže da se krize na Balkanu ciklično dešavaju i da Srbija u sve tome uvek ima glavnu ulogu kao da je on rođen negde u Zairu a ne u državi koja je jedan od ključnih krivaca za sve "cikluse" o kojima govori, jer Hitlera je rodila Klara Hitler a ne neka Stojanka Majka i obe Hrvatske i Sloveniju nije priznala prvo neka leva država i sa time izazvala građanski rat, nego baš njegova Nemačka.

Možda je Srbija ciklično po Fišeru bila kriva i 1914. i od 1941. do 1945. pa su pripadnici njegovog naroda tada sa pravom, u koaliciji sa raznoraznim Handžar divizijama, ustaškim pokretom i balističkim bandama izvršili pravedan ali ne do kraja izvršen genocid nad Srbima. Fišer govori o tome da Srbija nema EU perspektivu ako ne reši pitanje granica, jer taj ološ misli da je Kipar bio po jednom osnovu izuzetak a da Srbija po istom ne može biti, jer joj je već otimanje teritorije u kojem je i on strasno učestvovo proglašeno kao opravdan izuzetak. Bezobrazluk ove spodobe, jer čovek nije, nastavlja se i u njegovom sufliranju Evropi "da u svom susedstvu zavede red i mir" i hitno rešava problem Republike Srpske i Kosmeta a preko srpske kandidature za ulazak u EU, koji je kao takav "istorijska šansa". Fišer kao pravi naslednik istinskog duha nemačke politike kada je Srbija u pitanju -konačnog svođenja Srbije na predkumanovske granice-, se ne odriče velikogermanskog poimanja Novog svetskog poretka, koji on u svom autorskom tekstu naziva "Novi globalni poredak". Zidojče cajtungu ali i Dojče veleu koji je preneo njegov tekst, možda nije zasmetalo malo trećerajhovskog bledila na svojim stranicama i etru, ali ako neko u Briselu zaista hoće da vodi istinsku miroljubivu politiku a ne da sprovodi testamente propalih autokratskih carevina i fašističkih diktatora, onda mora Fišeru pokazati pravac za nazad u istoriju, kada u zatvoru za njega već nema mesta.