www.olivervulovic.com

U Ohaju je spas

Po mišljenju Ramba Amadeusa, sa aspekta globalnog zagrevanja planete i posledica koje će ono izazvati, u jednom kratkom periodu, životinja budućnosti će biti koza. Umetnik smatra da će zbog podizanja nivoa voda na planeti, ljudski rod morati da se pentra vrlo visoko a u čemu, htele to mućenice ili ne, krave Simentalke i Landras svinje neće moći da nas prate. Moraćemo, ipak, da se oslonimo samo na koze kao glavne hraniteljke, bez obzira što će sav zeleniš na vrhovima koje poterani vodurinom budemo osvojili, biti temeljno od istih obršćeni. Krug će se zatvoriti i g.Rambo je na kraju zaključio da nema spasa od užasa i da kozama na vreme treba pokazati zube, ne bi li koliko toliko produžili bitisanje na planeti.

U svom predposlednjem izlaganju, Predsednik SAD, gospodin Buš, ozbiljno se pozabavio pitanjem globalnog zagrevanja i ratnim krizama širom sveta. Mišljenje posmatrača je da je on zaista i najpozvaniji da obe stvari komentariše, jer obema i upravlja i obe izaziva; i globalno zagrevanje i krize. Gospodin Buš se javnosti po oba pitanja obratio svetu tokom Tadićeve posete njegovoj državi, a o poseti će za nekoliko dana iscrpno biti informisan od strane Kondloize Rajs,Dika Čejnija i Donalda Ramsvelda.. Za razliku od Putina kome ni globalno zagrevanje ni krize nisu smetale da pred kamerama na par minuta popije kafu sa Milom Djukanovićem, Buša su iste stvari opravdano sprečile da odvoji vremena i za ultra kratki espresso sa prdsednikom države - «izuzetno bitnog i potencijalno veoma korisnog saveznika Amerike u Jugoistočnoj Evropi«(Džorž Vojnović – Ohajo). Nezadovoljstvo prethodnom Koštuničinom posetom Americi anulirano je Tadićevim dolaskom i potpisom na SOFA ugovoru koji je simbioza svih američkih imperijalističkih težnji na ovim prostorima pa čak i težnji iz Ugovora o neizručenju i apsolutnom imunitetu američkih vojnika pred medjunarodnim krivičnim sudovima koje nije formirao Savet bezbednosti, to jest, oni sami.. Tadićevom rukom potpisasmo i ugovor za koji smo se Komisiji EU kleli da sa Amerikancima nikako i nikada nećemo potpisati. Tadić nas je svojim glasom iz studija Glasa Amerike obavestio da i pored svega potpisanog u Americi svi bitni ljudi ipak misle isto kada je u pitanju Srbija, a to je da joj treba oteti Kosmet.

Predsednik nas je ujedno i obavestio da će Vojska Srbije biti u tesnoj saradnji sa Nacionalnom gardom Ohaja, rezervnim jedinicama američke vojske, formacijama istovetnim onim koje su za vreme uragana Katarine u Nju Orleansu bile nesposobne da iole ozbiljnije pomognu sopstvenom stanovništvu, ali koje se osećaju vrlo sposobnim da pomažu Srbima.

Džorž Vojnović je Tadićevom posetom, za čiju organizaciju je bio najbitniji čovek, za sebe dosta uradio. Obezbedio je Bušu potpis još jedne evropske države na proskribovane američke zahteve o specijalnom tretmanu svojih vojnika, Nacionalnoj gardi Ohaja ozbiljnog partnera od kojeg ima šta da nauči i američkoj administraciji još jednu priliku da srpskom vrhu lično stavi do znanja koliko je Vašington snažno zalegao za nezavisnost Kosmeta. Dakle, za američke interese i sebe lično sve, a za Srbe i Srbiju za čije se prijatelje predstavlja, tzv američki Srbin nije uradio apsolutno ništa.

Tadić se usudio da nekako procedi kroz zube da će Srbija Kosmet braniti svim pravnim sredstvima dok se o drugim sredstvima odbrane sopstvene teritorije koju jedna država može i mora preduzeti nije izjašnjavao da ne bi iritirao Vojinovića, da ne bi baš sada dao za pravo onom ćopavom finskom fašisti i jer, jednostavno, gospodin Predsednik Kosmet i ne bi branio drugačije do samo pravnim sredstvima. Tadić verovatno misli da je na isti način trebao da razmišlja i gospodin Buš kada je od strane arapskih terorista bilo napadnuto srce Amerike ali eto, ne stiže da kaže ništa o tome koliko bi Amerika sebe snažnije odbranila da se umesto oružja latila puste retorike. Dragi Srbi, imamo najmiroljubivijeg šefa države na svetu koji je hodajuća mešavina Gandija i majke Tereze, ali koji je zaboravio da nam otvori dušu onda kada se onako šminkerski zaklinjao pred kamerama i diplomatskim korom nad ustavom Srbije u kojem lepo piše šta njen predsednik treba da priča po inostranstvu kada hoće da mu otmu 15% teritorije i proteraju i pobiju 5% stanovništva u državi za čiju se predsedničku fotelju onako žestoko borio. Mislim da su i Rajsova i Čejni i Ramsveld bili duboko ganuti. Toliko duboko ganuti da će izazvati suze i na licima njihovih saveznika Čekua, Haradinaja i Tačija u Prištini, ali za koje se oni neće libiti da priznaju da su suze radosnice.

Srbiju po ko zna koji put u poslednjih 200 godina i pre najavljenog «globalnog» očekuje ponovo žestoko «lokalno zagrevanje» i pomeranje stanovništva, a gospoda Tadić i Koštunica su nesposobni da tako nešto spreče. Njihova politika će uništiti i ljude i Simentalke i Landrase i vrhove na koje smo imali nameru uteći, a sačuvaće prevelik broj koza koje su još odavno, putem raznih ženskih komiteta na pomenutom vrhu, već pobrstile sve korisno. Umetnik sa početka teksta je u pravu u onom delu kada kaže da treba pokazati zube, samo što se ja ne bih zadržao samo na kozama. No ne sekirajte se, nas i stanovnika Ohaja, taman koliko treba, sa sve Tadićem i Vojnovićem. U toj američkoj državi, u kojoj već ima brojna srpska kolonija, ima taman toliko vrhova na koje se mogu smestiti svi Srbi, u onom broju u kojem je Vojinović sa ortacima isplanirao da nas opstane.