www.olivervulovic.com

Veliki vođa i vlada nacionalnog uznemirenja

Modifikovani CK DOS-a je uspeo da metarmofozira u Vladu Srbije. Ulogu SSRN-a su zajednički preuzele i podelile već odavno ovde instalirane antisrpske NVO sa jedne strane i RRA sa druge strane a ulogu AFŽ-a Sonja Liht i njena zaista izuzetno dobro spolja organizovana 'politička izuzetnost'. LDP se zadovoljio istom onom pozicijom koju je njihov guru Latinka u istoj priči, ali pre 50 godina i tada imala sve do svrgavanja, što isto njenim pulenima sprema sadašnji Veliki Vođa, ali se odlučio na strpljivost.

Projekat kombinovane vojnopolitičke okupacije Srbije je, barem u ovom momentu, doveden do kraja. Poslednji kamičak u cipeli mondijalističke okupacione armade u Srbiji je srpska skupština na Kosmetu. Koliko će i ona izdržati, ostaje da se vidi. Za razliku od predaka iz 1945-e, sadašnja crvena kolona je u svoje redove uključila i sopstvene disidente koji su kolege iz sadašnje koalicije do nedavno nazivali nacionalsocijalistima i koje „treba vešati“ po terazijama, a sada su mišljenja da treba podržati napore Velikog Vodje da iste po svaku cenu mora progurati u Internacionalu.

Pošto su uvideli da u Srbiji ima još ljudi koji za sebe misle da nisu blesavi, krupnu krilaticu -nacionalno pomirenje- su pokušali da zamene sa još glupljim izrazom - političko pomirenje. Vele da su i jedni i drugi propatili zbog preranih smrti predsednika svojih partija i da je to jedan, pored levičarske provenijencije, od bitnijih integracionih momenata u njihovom sadašnjem političkom zbližavanju. Dakle, njihova koalicija je ishodovana iz smrti. Nasilne smrti sopstvenih vodja, gde su se smrti drugog, ovi prvožalošćeni sa balonima po Beogradu iskreno radovali i na sve načine opstruirali ukop, a nasuprot tome, smrt svog lidera politički toliko raubovali da ne bi bilo čuda ni da ga je pod tadašnjom silnom impresiojom i presijom i lično Nadbiskup beogradski predložio Papi za betafikaciju, pošto srpski mitropolit tokom državne sahrane nije zadovoljio njihova očekivanja visoke doze glorifikovanja.

U starom dobrom komunističkom maniru, i današnji CK se ponaša kao da je sve redovno, kao da država nije u kompletnom rasulu i vanrednom i ekonomskom i političkom stanju. Umesto na rešavanje gorućih pitanja, a šta je više goruće nego kosmetsko pitanje, pala je odluka da se prvo radi na skidanju glava Smailovićke, Tijanića i ostalih koji i malo imaju respekta prema mišljenju i one druge Srbije koja nije bila predviđena za gromoglasno nacionalno pomirenje, već su po Hatišerifu iz izborne noći prekomandovani, to jest zamenili mesta sa SPS-om, u sile mraka 90-ih.

Što se tiče Koštunice, da nije ogromne političke štete druge vrste, njegov odlazak u opoziciju mi i ne bi izmamio suze, što zbog zakasnelog prelaska iz salonskog u javnopolitičko delovanje u cilju istinske a ne kozmetičke odbrane srpskih nacionalnih interesa na kosmetskom slučaju a što zbog njegovog olakog prelaska preko evropske prevare na crnogorskom referendumu. Što se Radikala tiče, izgleda da dok i njihov predsednik ne napusti ambiciju da vodi stranku (a pre će napustiti ovaj svet), oni još dugo neće moći da budu deo Vodjinog zamišljenog nacionalnog pomirenja i zahtevi za lustracijom i denacifikacijom će ostati još samo njima na političkoj sceni Srbije da vise nad glavom.

Dugogodišnjim agresivnim delovanjem u smislu insistiranja na etičkim razlikama i beskompromisnim političkim razlikama u okviru istog etnosa, a da se pri tom ne iskoristi ni jedna prava prilika za detant i politički kompromis, /ovo između DS-a i SPS-a zbog svakojake degutantnosti i ponižavanja samog izbornog procesa kao produkta demokratije ne spada pod izraz kompromis /lako se uskoči u proces veštačkog etničkog raslojavanja i secesije, osim ako ne dođe do građanskog rata i jasne pobede jedne od strana u nekadašnjem etničkom i političkom sukobu.

Blaži slučaj / bez rata / u okviru srpskog etnosa smo već imali na primeru Crne Gore, gde je tamošnja kriminalna družina dugo godina agresivno, strpljivo i uspešno igrala na kartu banalnih razlika u jeziku, nekim modifikacijama u tradiciji i kratkom periodu samostalnosti u prošlom veku koje je bilo slično samostalnosti koje su imale i mnoge druge srpske državice na Balkanu kroz istoriju, i tako uspela da izdejstvuje referendum pod patronatom EU i na njemu izbornom manipulacijom (čitaj krađom) formira državu kojoj su sada od Srba bliži i Turci i Albanci, a posebno Hrvati.

Ovo pominjem jer se u političkom životu današnje Srbije dešavaju opasne stvari kojima je vrata širom otvorio svojim diktatorsko pretećim govorom Veliki Vođa nakon kraja u brojanju glasova na parlamentarnim izborima. Njihovo neprestano insistiranje na postojanju -dve Srbije- pri čemu se u onoj njima suprotstavljenoj ne vrši politička propaganda nego se širi govor mržnje, ne bori se za Kosmet već se vrši povratak u mračne devedesete, pravno argumentovano ne osporava tzv Tribunal u Hagu već se ide na sukob sa Međunarodnom zajednicom, ne insistira na što ravnopravnijem odnosu sa EU nego se država odvraća od evropske perspektive i ne osporava argumentovano naše eventualno članstvo u NATO paktu već se radi na gušenju i atlantske prespektive a koja je po njima neodvojiva od evropske.

Uz sve to se nabrojano preti Srbima koji drugačije misle da će Srbija u EU ući sa ili bez Srba, već je dalo za rezultat duboku podelu Srbije. Sve ovo daje šansu da kod nama po pravilu nenaklonjenim zapadnim političkim kreatorima kriza u svetu se rodi ideja da ovu duboku političku ali i et(n)ičku podelu, jednog dana i proglase i za etnički sukob jer će se Srbima imati da se smatra samo onaj deo našeg naroda koji bude bespogovorno izvršavao naredjeno mu.

Kada već postoje evropski Srbi i oni koji to nisu a posle kreiranja bosanskih Srba, crnogorskih Srba, kosmetskih Srba, našim neprijateljima i njihovim saveznicima u samoj Srbiji neće biti veliki problem i da naprave neke vojvođanske Srbe / jer se u Vojvodini sličan scenario delimično već odigrava/, pa kasnije što da ne i sandžački Srbi, šumadijski Srbi i slično.

Od ove vlade se ne očekuje neko posebno insistiranje na pažnji prema kosmetskom pitanju jer znamo koju je sastavljao, ali moramo moliti Boga da ne bude baš toliko revnosna u totalnom sprovođenju briselske politike, jer ili će Srbija zaista u EU ući bez Srba ili će se prethodno et(n)ički i politički toliko udaljeni ljudi u ovoj državi podeliti na neke etničke podsrbe i evropske nadsrbe i tako možda odlučiti i da se drugim sredstvima osim političkih sukobe i time podsrbi nateraju na borbu i za biološki opstanak a zatim i za samo postojanje sopstvene države, a što je u oba slučaja katastrofalno. Onaj ko uspe ovakav scenario da spreči imaće prava u Srbiji da govori i o nacionalnom i o političkom pomirenju.