www.olivervulovic.com

Za tvoje ništa, daću ti moje sve

Ogromna dreka se podigla oko javne ponude Radikala Ruskoj Federaciji u vidu obećanja da će joj na raspolaganje biti stavljena mogućnost ostvarivanja ekonomskih i političkih dividendi srpske države ukoliko nam pomognu da sačuvamo Kosmet. Radikali u ovom momentu, na osnovu njihovog realnog političkog upliva u strukture vlasti Srbije, zaista i nemaju puno osnova da bilo šta obećavaju drugima osim ako, na osnovu nekih njihovih procena, ne računaju na sigurno i ubrzano osvajanje potpune vlasti, ali je vredno pomena da je neko po prvi put u ovoj državi ponudio stranoj sili nešto za nešto, a nasuprot dosadašnjeg bezuuslovnog davanja svega za ništa. Na drugoj strani, Srbija je potpisala ugovore sa NATO paktom u onom najosetljivijem delu koji tangira suverenu državu a to je slobodan i bezuslovan prolaz stranih vojski preko naše teritorije. Srbija na osnovu tog ugovora do sada nije ostvarila nikakav interes, ni na Kosmetu niti na bilo kom drugom delu njene teritorije a pored silnih obećanja, ni na ekonomskom planu se nije dogodio nikakav revolucionarni ustupak država NATO pakta a sa obzirom na izuzetno osetljiv i značajan ustupak koji smo im dali prepuštanjem teritorije za slobodno vojuno manevrisanje i tranzit za koji niko ne sme da tvrdi da se jednog momenta neće pretvoriti u okupaciju. Velika Britanija je pouzdan i siguran saveznik SADa u Evropi. Rusija nema takvog saveznika i konkurs je otvoren a Srbiji nije padalo na pamet da se javi.. Rusija nije bila do skora ni dovoljno ekonomski moćna da ima saveznika u Evropi, osim usko interesno obostranog i oročenog angažmana sa Šrederevom Nemačkom, koji Merkelova htela ne htela mora da poštuje.. Srbija je sa dosovskom vladom, čiji se glavni eksponenti sada u većini nalaze u LDPu, partiji koja se zalaže za nezavisnost Kosmeta, pravila snažan otklon od Rusije iz političko revanšističkih motiva, prepoznajući Rusiju kao Miloševićevog saveznika i tako, prizemno zgazila pragmatičnost kao osnov spoljne politike i nanela do sada, teško otklonjivie štete našim državnim interesima. Srpski vlastodršci su samo gledali šta je to što kod nas može biti od interesa Zapadnim Velikim silama i neprestano gubili. U crnogorske luke uplovljavaju NATO brodovi ali je tamošnja ekonomija dobrano u rukama ruskih koncerna, tako da su crnogorski separatisti mudro iskoristili oba pola moći na ovoj planeti za svoj cilj. Ne zaboravimo da je na osnovu širokog otvranja vrata ruskom kapitalu Djukanoviću tokom njegove posete Moskvi u ključnim momentima javno pružio podršku gospodin Luškov, gradonačelnik Moskve i jedan od najuticajnijih ljudi u Rusiji. On to nije mogao uraditi a da nije ima Putinovu saglasnost, koji je na kraju i lično primio Djukanovića. Što se Srbije tiče, ona još uvek nema ambasadora u Moskvi a i svi pokušaji Rusa da prodru sa svojim kapitalom su se završili na Lukojlu, što nije dovoljno. Gospodin Montgomeri u svojim nedeljnim izjašnjavanjima o srpskoj svakodnevnci tvrdi da Rusi i nemaju nameru da pomognu Srbiji koliko im je u interesu da nas odvrate od našeg puta na Zapad. Da je i tako, i u okviru takve ruske strategije smo mogli da nadjemo prostora za ostvarivanje svojih interesa pravedno deleći naš ekonomski prostor svim zainteresovanim Velikim silama u onom procentu u kojem bi smo mi kao država ostvarili svoje ciljeve. No, Montgomerija demantuju sami njegovi saveznici. Dok se u Bremenu EU oglasila sa „dobrodošlicom" Srbiji sa druge strane Merkelova govori o „što tešnjoj" povezanosti Srbije i EU ali nikako da izusti i reč učlanjenje ili integracija, a zna se ko se najviše pita o prijemu novih članica. Zašto ova država ne bi bila „što tešnje" vezana i za EU ali i za Rusiju, pa i Kinu. U našoj spoljnoj politici nema dovoljno odlučnosti, jer njome preovladavaju strah i već preuzete obaveze prema Zapadu koji nas je uslovljavao kretanjem strogo kanalisanim ekonomskim putanjama od kojih nije ni jedna tangirala neki ruski interes. Kosmetska kriza ne bi smela da bude samo momenat nacionalnog otrežnjenja u smislu ponovnog kretanja u borbu za očuvanje teritorije samo po sebi, već bi morala da bude i input za stvaranje nove strategije ekonomskog razvoja države koja neće polaziti od dogme da je će naš ekonomski razvoj biti uspešan ako budemo čvrsto vezani samo za EU i SAD. Dosadašnji ekonomski razvoj Srbije je napredovao u onolikoj meri u kolikoj se Zapadni kapital mogao nesmetano uvećavati pod kamatnim stopama koje su nezamislive i za jednu od njihovih država, što je prouzrokovalo ogromnu prezaduženost gradjana. Ruski kapital ne bi bio mnogo milostiviji ali bi pored već postojećeg Zapadnog kapitala doveo do pojave prve ozbiljne konkurencije na našem tržištu, koje zbog dosadašnjeg tzv usaglašenog monopola nije ni postojala a dovela bi i do opšteg poboljšanja standrda gradjana. Takvom strategijom bi smo došli i do jače ruske politička podrške koja uvek ide uz njihov kapital a koja bi i Zapadne zemlje naterala na mnogo ozbiljnije razmatranje srpskih zahteva nego što su to do sada činile. Koštunica čini znatne napore u tom smislu u poslednje vreme ali se Rusi, uzimajući u obzir ljude kojima je okružen, sa pravom boje prevare. No i nije da nam baš i nisu dužni. Ovo je trenutak da i Ruska Federacija potvrdi Srbiji da je njena vrlo ograničena pomoć 1999-e bila više greška i odraz njihovog tadašnjeg veoma slabog političkog uticaja nego ozbiljna namera i deo njihovog ranijeg zacrtanog okvira političkog kretanja na Balkanu. Ekonomski gledano, zakoni tržišta su neumoljivi i svi bi da nam daju što manje a uzmu najviše ali Rusija makar jedina nije od Velikih sila zainetersovana i da nas teritorijalno ošteti.

 

Ni medj javom ni medj snom

Poprilično miran, kao čovek koji je sve već odavno ugovorio, Koštunica je otišao na sednicu Saveta bezbednosti i po njegovim rečima, sa nje izašao vrlo zadovoljan. Jeste da je se sa izjava Ahtisarijev plan je propao, prebacio na izjave Ahtisarijev plan će sigurno propasti, mora se priznati da je ovu rundu kako tako dobio. Njegovo a i naše zadovoljstvo je time i veće što je uspešno blokiran pokušaj da Sejdiju govori na sednici, pa je Riker hitno morao da putuje za Njujork ne bi li omogućio da Sejdiju makara sedi u sali. No, samo se jedan zaključak može doneti posle četvorosatne sednice SB OUN iz utorka na sredu, Izvesnog nema ničega. Nakon decembarskog odlaganja tzv rešenja za status Kosmeta za početak ove godine, prisustvujemo još jednom krugu diplomatskog mešetarenja tokom kojeg jedni tvrde da će se do rešenja doći za nekoliko nedelja (SAD i GBR), drugi za nekoliko meseci(EU) a treći čak i za nekoliko godina (Rusija). Dakle svi su izneli svoje najbolje želje a mi smo kao gradjani, nakon likovanja Javnog servisa, totalno sludjeni i u apsolutnoj nepoznanici kakva nas realnost na terenu zaista očekuje.

Svi su najavili diplomatske ofanzive. Srbija svoju, Amerika već priprema Frida za posete Slovačkoj, Rumuniji, Grčkoj, Kipru i Španiji u cilju prevaspitavanja tamošnjih vlada. Britanski stručnjaci su već u Prištini i savetuju šiptarske privremene institucije kako da bez obzira na Medjunarodno pravo proglase nezavisnost, sašiju zastavu i sastave himnu dok je stvaranje voJske ponovo, uz dogovor sa Amerikancima i Nemcima, povereno Vokeru.. Slovačka je kroz usta Lajčaka rekla da nema sličnosti sa kosmetskim problemom status njene velike madjarske nacionalne manjine, Bože sačuvaj, nego je u pitanju –jednostavno insistiranje na medjunarodnom pravu i Povelji OUN - . Španija takodje javno ne vidi nikakve veze kosmetske krize sa statusom njenih pobunjenih pokrajina ali je umesto samog Ahtisarijevog plana podržala samo „napore Ahtisarija" u iznalaženju pravednog rešenja. Rumunija je bila mnogo konkretnija ne krijući strah od širenja kosmetskog virusa u Translivaniju a Kipar zbog sebe i Grčka zbog Kipra su istaklI već postojeće probleme zbog postojanja takvog virusa severno od Nikozije. Ne može se reći baš da je EU podeljena ali nesaglasja ima. U kojoj meri će to nesaglasje biti ispeglano na našu štetu, pokazaće vreme. EU je zbog mogućnosti blokiranja svog funkcionisanja kao alternativu instituciji veta, koja postoji i kod nje, svojim članicama dozvolila mogućnost takozvane konstruktivne uzdržanosti, pri čemu pojedina članica ne bi glasala za neki projekat ali ne bi ni protiv i tako ne bi bila primorana ni da ga poštuje. Drugim rečima, EU će sa kosmetskim problemom morati da se nosi baš onako kako nije želela – zbog nemogućnosti uguravanja otimačine srpske teritorije u neki od postojećih zakonskih okvira, njene članice će bilateralno priznavati ili odbiti da priznaju samoproglašenu kosmetsku nezavisnost. Još nije rešeno da li će biti prihvaćen ruski predlog o stvaranju posebne misije za Kosmet koja bi ispitala koliko se daleko prvo otišlo u poštovanju već postojeće rezolucije 1244 pre nego što bi se donela neka nova rezolucija OUN a što je u suštini vraćanje na pozicije standardi pre statusa, što i Amerikancima i EU vrlo teško pada ili će Amerikanci izgurati vraćanje rešavanja problema u Kontakt grupu i na direktno odlučivanje pogodbom izmedju njih i Moskve. Pre da će Amerikanci da bi dobili sada oni malo na vremenu, pristati na ruski plan i napraviti misiju OUN za Kosmet ali istovremeno gledati da rad i ciljeve te misije obezvrede. Mnogo će teže ići sa našom željom da OUN dodele novog pregovarača za ceo proces, pogotovo su minimalne šanse da to mesto dobije Kai Aide ili da celim pregovaračkim procesom rukovodi Ban Ki Mun. Velike sile prvo takvim postupkom ne žele da priznaju da uopšte dolazi do novog procesa a pogotovo ne žele za pregovarača nekog ko se dopada Srbima a bilo bi i od njih previše da baš Ban Ki Mun bude taj koji će skršiti Povelju OUN. Ušlo se u takozvanu tehničku fazu pregovora u OUN i anglosaksonske države će upreti sve svoje snage ne bi li došle do nekakve rezolucije OUN koja njima odgovara najmanje za dva meseca. U celu priču se umešao i psihološki momenat, jer ako vi već dve godine govorite da do rešenja stižete za koju nedelju a rešenja nema ni na vidiku, zagovornici kosmetske nezavisnosti mogu doći u poziciju da se krhka i nametnuta podrška nekih evropskih država i manjih stalnih članica SB OUN ozbiljno dovede u pitanje. Šiptari nisu krili nezadovoljstvo posldenjim dešavanjima u Savetu bezbdenosti ali ni nameru da sami proklamuju nezavisnost bez obzira šta se dešavalo u Njujorku. Dotle, Srbija bije bitku i da dobije novu vladu i da se novo izbacivanje Kosmeta u centar medjunarodne diplomatije odloži makar do novembra meseca kada započinje naše presedavanje Savetom Evrope, što bi bar donekle povećalo naše mogućnosti da utičemo na neke od važnijih članica EU. Za sada u granicama one pretkumanovske, Srbija je krenula u diplomatski boj koji može pomeriti i neke druge i nečije druge granice za koje se mislilo da su sigurne. Imperije nikako da se naviknu da odavde sve potiče.