www.olivervulovic.com

U Solun sa Stolićima na dušama

Generalna inspektorka Fašističke Haske Podružnice ili ti pod istom skraćenicom Fonda za Humanitarno Pravo , Nataša Kandić, osokoljena posetom svojih šefova Vilijema Montgomerija i Havijera Solane Obiliću, u čijem su zaseoku balisti masakrirali tročlanu srpsku porodicu Stolić, pokušala je na dan sahrane da uđe u dvor iste unesrećene familije iz jednog jedinog razloga , da posmatrajući burne reakcije prisutnih u svoju beležnicu ubaci imena najbučnijih lica na koje se od strane okupatora, njegovih slugu i saradnika kasnije moći da obrati posebna paznja. Narod kao narod, smožden tugom koja ga neprestano razara je naseo na provokaciju te žene koju ni pokojni premijer Đinđic nije želeo da vidi u prostorijama stranke u Krunskoj ulici nazivajući je psihopatom. Njena poseta Obiliću i pokušaj da se umeša među narod iz kojeg je davno izopštena ne svedoči samo o njenom mentalnom sklopu kojem u ovom pisaniju neću više poklanjati pažnju već svedoci o neće mu monogo ozbiljnijem, čega je Nataša Kandić samo puki eksponent i pijun , a to je istinska politika koalicije koja je vojno okupirala Kosmet a politički i ekonomski i celu Srbiju i Crnu Goru. Njihova bestijalnost sponzora ubica celih srpskih familija na Kosmetu nije zadovoljena samim činom ubistva koji se dolaskom proleća sve češće i češće ponavlja,već u neprestanim pokušajima da zatru i totalno unište naš narod, šalju Natašu Kandić na mesto masakra koja svojom pojavom Srbima upućuje jasnu poruku? Nemate više ovde šta da tražite , odlazite!? Ali nije ni narod u Obilicu Natašu Kandić kao gubavca uz najpogrdnije reči odstranio iz svoje okoline zbog nje same , pored nje smo naučili da živimo i u najtežim vremenima kada su nas besomučno zasipali kasetnim bombama a ona to podržavala , već je tim činom pokušao da pošalje poruke na dva mesta : okupatoru da je prozren i prezren i centralnoj Srbiji, da znaju da su sami i ostavljeni .

Krvavi pir sekirama , motkama i cokulama nad porodicom Stolić se događa u trenutku kada se Srbi organizuju i dolaze da u Beogradu pred ambasadama okupatora a ne ispred institucija ove države štrajkuju glađu i očajnički pokušaju da skrenu pažnju slobodoljubivog sveta na sebe. Krvavi pir se događa pred sam sastanak zapadnog Balkana sa predstavnicima Evropske Unije u Solunu a tamo , u Solunu, trebalo je po nalogu započeti? Politički kontakt - sa predstavnicima kosmetskih Šiptara u okviru teme standardi pre statusa- , teme čiji naziv posle ovakvih događa u Obiliću svima jadno zvuči osim onima koji će o njoj morati da kaobajagi raspravljaju. Jednostavno , srpska vlada posle ovakvog čina nema šta da traži u Solunu i ona je morala odmah i neizostavno da podnese ostavku . Ova vlada nije u stanju i ako je u odličnim odnosima sa okupatorom da spreči dalje divljanje Šiptara na Kosmetu i da utiče na okupatora da svoje pulene stavi pod kontrolu . Goli život pre svega a ne standardi pre statusa je tema koju treba da inicira srpska vlada u razgovorima sa Evropom . Šta će ovoj državi članstvo u Savetu Evrope ako je ta Evropa neprestano samo zabrinuta i ogorčena kada se dogode bestijalije kao ova poslednja u Obiliću. Od Srba na kosmetu se traži da rade sve ono što Šiptari nisu hteli da rade dok NATO harange nisu došle na Kosmet , da participiraju kao dekor u institucijama koje je Štajner napravio Šiptarima,da idu i priznaju njihove škole da glasaju itd, ako u međuvremenu prežive. Od nas se traži ne samo da pustimo da budemo uništeni na Kosmetu , nego da se u međuvremenu ne gubi vreme , ubrzamo i process samouništavanja.

Nakon ubistva porodice Stolić, otkazivanje prisustva na solunskom sastanku, zamrzavanje stausa u savetu Evrope i kolektivna ostavka su najmanje što je srpska vlada trebala da učini. Ulazak na severni Kosmet i stvaranje nove pozicije za pregovore je ono što će i pored svog slizavanja NATO-u i Evropi , jednog dana u cilju zaštite života preostalog našeg naroda dole, biti nešto što ova vlada neće smeti nikada da uradi i što će morati da uradi neka druga , a što bi joj barem donekle ublažilo sraman položaj koji će zauzeti u istoriji ovog naroda i države.

U poslednjem intervjuu ,koji je gospodin Gelbard dao TV Studio "B",više puta je istakao da je rešenje problema koji u Srbiji postoje sa šiptarskom manjinom moguće samo kroz dijalog,kome bi se prišlo "bez ikakvih prethodnih uslovljavanja".Gotovo ista rečenica se poslednjih nedelja mogla čuti sa raznih strana,od zapadnih i domaćih političara,kao i u domaćim medijima,naročito u onima koji sebe nazivaju nezavisnim. Kao i svaka druga floskula,i ova na površini izgleda sasvim lepo.Naime.od pregovarača se očekuje i zahteva da razgovorima pristupe neopterećeni predrasudama i predubeđenjima,pa će u iskrenom dijalogu, vođeni opštim dobrom,doći do optimalnog rešenja.Reči,(narocito u diplomatiji) imaju višestruka pa i skrivena značenja,prema kojima treba biti posebno obazriv,kada potiču od najmoćnije svetske sile.

U realnom svetu se ni jednom poslu ne može prići bez ikakvih prethodnih uslova i ograničenja.Tako će pregovarači na ovim očekivanim razgovorima morati,ako ništa drugo,da se povinuju prirodnim zakonima. Njutnov zakon opšte gravitacije će vaziti i za njih,pa će tokom razgovora sedeti na stolicama a neće lebdeti iznad njih.Tokom pregovora važiće,svakako i Krivični zakon Republike Srbije.Pregovarači neće smeti,pod pretnjom zakonske prinude,da se međusobno izbodu noževima ako im se stavovi one druge strane ne dopadaju. Ako se razgovori završe uspehom,biće popisani i određeni dokumenti kojih će se dve strane u budućnosti pridržavati,odnosno,ponašaće se kao dve stranke koje sklapaju međusobni ugovor.Drugim rečima,pregovarači će prihvatiti i određene stavove građanskog zakonika.Zahtev o "odustajanju od prethodnih uslova" se dakle svodi samo na jedan zahtev svih zahteva : Da se predstavnici države Srbije ODREKNU PRIDRŽAVANJA USTAVA SRBIJE.Pošto jedna strana u razgovorima taj Ustav i onako ne priznaje,potrebno je da ga se odrekne i druga strana da bi razgovori mogli da počnu. Na kraju, nama dobro poznati komunista,osvedočeni prijatelj Amerike je još odavno rekao da se "ne treba držati zakona kao pijan plota".Završio bih jednim zapažanjem. U pomenutom intrvjuu studiju -B-, gospodin Gelbard ne samo da nije reagovao kada mu je simpatična novinarka postavila pitanje u vezi problema na Kosovu,već je i sam tokom razgovora više puta izjavio da su problemi locirani na teritoriji Kosova.Pošto je teško pretpostaviti da visoki službenik američke administracije,stručnjak za Jugoslaviju,ne zna naziv južne srpske pokrajine, možemo smatrati da je on ovim,implicitno priznao da na teritoriji Metohije problemi ne postoje.Time je vodeća sila međunarodne zajednice odala priznanje našoj zemlji za razrešenje polovine kosovsko-metohijskog čvora,pa bi onda naša diplomatija,na osnovu toga,morala insistirati na hitnom poboljšanju međunarodnog položaja Jugoslavije.