www.olivervulovic.com

Srbija - Inflacija izdajnika

Da li vam je svima dozlogrdilo neprestano slušanje kvalifikacije -izdajnik, kako već godinama jedni druge časte politički protivnici u Srbiji? Dok je nacionalno svesna opozicija u poslednje vreme tu etiketu za sada namenjivala samo apsolutisti i medijskom tiraninu Borisu Tadiću i koaliciji koju predvodi, njegov tabor je istom žestinom uzvraćao istom kvalifikacijom označavajući sve one koji nisu apsolutno i bez zadrške na njihovoj zacrtanoj 'mapi puta u EU', jer je po njima protivljenje tako nečemu istinska izdaja Srbije: Tadićeva politička grupacija se biračkom telu predstavlja kao u to da će na taj načini Kosmet u nekoj formi ostati u okviru Srbije, što je na osnovu dokumenata koje potpisuje veoma diskutabilno.

Poslednji događaji u SRS nam svedoče da bi Srbija jedno jednoumlje, demokraturu i plutokratiju kao zloupotrebu demokratije a koju sa tvrdom upornošću sada sprovodi Tadićeva koalicija, sa SRS na vlasti zamenili drugim jednoumljem i totalitarizmom kao zloupotrebom ideologije nacionalizma i uopšte rodoljubivosti i patriotizma. Njihovo žigosanje Nikolića i bratije u izdajnike je isto toliko žestoko koliko bi i bilo žigosanje političke opozicije da nekim slučajem vrše vlast.

Ovo nije opravdanje za Nikolića, jer i on sam nesvesno ističe svoju apsolutističku crtu kada opravdavajući provalu u arhivu SRS-a i krađom blanko ostavki govori da kada su poslanici SRS potpisujući pred njim blanko ostavke mislili da ih potpisuju njemu a ne političkoj partiji koju je tada predstavljao. Nikolić je i dalje u filmu iz 70-tih u kojem se narod okupljao na trgove da bi se zakleo vođi umesto da na iste trgove idu ne bi li čuli zakletvu tog istog vođe svom narodu.

Njegova mekana retorika kako u novom poslaničkom klubu i eventualno partiji neće biti blanko ostavki samo prikriva neku novu strategiju kojom će poslanici na brutalan ali suptilan način biti primorani na bezuslovnu lojalnost šefu. Nikolić je zaista odstupio od osnovnih principa, programa i statuta SRS imajući nameru da glasa za SSP, jer bi davanje glasa tom frankeštajn papiru i kukavičjem jajetu podmetnutom od briselskih političkih secikesa, još jednom u Srbiji legalizovao pravnu nakazu zvanu Tribunal u Hagu.

U politici nema nešto puno morala i Nikolićev zaokret nije nešto zbog čega bi smo trebali da popadamo u nesvest od zaprepašćenja ali takođe ne možemo a da kroz takav njegov potez koji direktno otežava položaj i njegovog utamničenog kuma u Sheveningenu ne sagledavamo i onu njegovu drugu, tzv izapolitičku stranu svesti, a koja ne može da nam se dopadne. SRS je pretvarajući se u poslednje vreme u večito gubitničku stranku koja i pored Nikolićevog punog angažmana nije propuštala priliku da istakne da je Vojislav Šešelj njen predsednik koji aktivno učestvuje u njenom radu, ne samo tokom većih političkih manifestacija stranke, nego i na dnevnoj bazi, prisustvujući sednicama telefonskim putem (kada može Vlada Srbije da ima telefonske sednice i donosi odluke na njima, što to ne bi radila i SRS), onda nema ničeg normalnijeg nego postaviti pitanje i o odgovornosti predsednika stranke zbog trenutnog stanja u SRS i njenog položaja na političkoj sceni Srbije.

U slučaju Maje Gojković i Tomislava Nikolića videli smo da se to doživljava kao svetogrđe i kao nečuvena provokacija i izdaja što SRS od Vatikana i nekih afričkih i latinoameričkih država, stranaka i hunti mnogo ne razlikuje. Ideologija nacionalizma ne isključuje demokratiju, naprotiv, nema uspešnijeg i učinkovitijeg nacionalizma, rodoljublja i patriotizma nego onog prožetog i kroz demokratske procese u državi instaliranog na vlasti.

SRS jeste stranka koja je uvek priznavala sopstvene političke poraze na izborima u Srbiji, ali je to prikaz samo njihove eksterne demokratičnosti koja ne vredi ni zrna boba ako je ne prati i interna stranačka demokratska procedura. SRS je u 'slučaju Nikolić' propustila izvrsnu priliku da baš sada kada Tadić apsolutistički drži sve dizgine vlasti i u državi i u svojoj partiji, širokim masama i ako kao prokužena kao nacionalistička partija, održi političkim protivnicima pravo predavanje iz demokratije.

Nasuprot tome oni su se odlučili na onu slepu poslušnost vođi na koju bi i nas birače naterali ako bi sa njim na čelu došli na vlast, a tako nečemu imam i te kako puno toga protiv, bez obzira na divljenje i poštovanje koje imam prema borbi i žrtvama koje gospodin Šešelj prinosi u Hagu, ne braneći samo sebe, već i sopstveni narod i njegove države.

SRS je preko neophodna ovoj državi i našem narodu na svim prostorima u bivšoj SFRJ jer je ona svojim postojanjem, ideologijom i brojnošću, i ako trenutno opoziciona, veliki garant našim neprijateljima da baš neće moći da do kraja sprovedu sve svoje ogavne namere. Tim više odgovornost SRS je velika i izuzetno je bitno da sadašnji raskol prevaziđu na takav način, koji će u svom sprovođenju apsolutno isključiti recimo prokunjivanje protivnika od histeričnih ženetina za skupštinskom govornicom a na demokratski način kazniti po statutu Nikolića za teške stranačke prestupe (krađa arhive) i njegove sa istomišljenika (odstupanje od stranačkog programa i discipline) kako god je ko doživljavao pod tim nazivom i poželeti im svima srećan put tamo gde su krenuli.

Svaki drugi način koji bi bio praćen vulgarnim izlivima besa i mržnje nateraće nas na duboko razmišljanje ima li u Srbiji uopšte političkih snaga koje zastupaju pozicije istinskog nacionalizma, rodoljublja i patriotizma a kojima bez nedoumica zbog njihovog unutarpolitičkog ustrojstva, možemo pokloniti svoje poverenje.