www.olivervulovic.com

Pet kolona petokolonaša na putu za Beč

Dok se u Srbiji politička cirkusna šatra svakim danom razapinje na sve većem prostoru, druge strane i njihova logistika sa kojima ćemo pregovarati u Beču se ubrzano i ozbiljno pripremaju. Haški sud je pravovremeno oslobodio Ljimaja i Haljimija i na svaki način pokušava da isposluje prevremeno Miloševićevo osuđivanje za "genocid" na Kosmetu.

Održane su briselske i američke novodejtonske konferencije na kojima je isposlovan taka-kakav dogovor o novom unitarističkom ustavu i time sprečena namera da se srpska strana poziva na poziciju Republike Srpske u BiH. Sve treba da bude spremno tako da jedna strana u pregovorima bude pravilno opterećena, a druga shodno tome, pravilno rasterećena. Ahtisari može da odahne. Sve ide po planu.

 

VLAST VAŽNIJA OD KOSMETA!

Ahtisari i njegovi nalogodavci mogu da budu zadovoljni i dešavanjima u Srbiji. Nekadašnji «drveni ovan» rulje koja je rušila vrata «Miloševićevog zamka» se posvađao sa jednim od nekadašnjih predvodnika te rulje i budućim predvodnikom neke nove rulje koja će tom priliko jurišati na vrata zamka koja sada svojim leđima podupiru svi oni koje trenutno znamo pod imenom republička manjinska vlada. Koštunica je oprljio po prstima Karića usred njegovog ponovnog pokušaja pazarenja nekolicine skupštinskih poslanika, a Tadić i njegovi sateliti su se izjasnili – izbori i osvajanje vlasti po svaku cenu u koaliciji sa Bogoljubom Karićem, Batićem i Čovićem važniji su im od bilo kakvih pregovora oko Kosmeta. Front između RTS-a sa jedne strane i BKTV, Pinka i B92 sa druge strane je otvoren i definitivno politički obeležen. Naravno, celoj igranki ritam daju i nevladine organizacije koje su saznale da im Koštunica sprema Putinov recept rada, što bi značilo njihovo naglo siromašenje, smanjenje uticaja i nestanak u ovakvoj današnjoj, antidržavnoj i antinacionalnoj formi i stilu.

 

SPREMNI KORIDORI ZA NOVI EGZODUS SRBA

Pride gore navedenom, ni kosmetski Šiptari ništa ne prepuštaju slučaju. Početkom septembra, u Prizrenu je održan vrlo važan skup. Na njemu su bili prisutni svi visoki funkcioneri svih šiptarskih političkih partija na Kosmetu, kao i kompletni pregovarački tim pre nego što je javno i objavljen njegov sastav, niži politički i vojni predstavnici Šiptara iz Medveđe, Bujanovca i Preševa, predstavnici makedonskih Šiptara, nekolicina poslanika albanskog parlamenta i činovnika vlade u Tirani, izaslanici Petrit Amea i Džavida Pekolija,poseban izaslanik Fatosa Nanoa, izaslanik Boba Dola, izaslanik slovenačkog predsednika, jedan iranski diplomata, trojica predstavnika islamskih nevladinih organizacija iz Sarajeva,predstavnici svih oružanih šiptarskih terorističkih formacija u egionu i kao posmatrači, nekoliko osoba iz Sandžaka (Starog Rasa!) čiji politički identite nisam saznao. Skupom je predsedavao Adem Demaći.

Na tom sastanku su razmatrani izveštaji svih četiri tajnih obaveštajnih službi Šiptara u regionu, izveštaji KZK , ANE, ONE i Nacionalnog fronta. Na sastanku je izraženo zadovoljstvo obaveštajnim prstenom koji je uspostavljen oko KFOR-a i UNMIK-a i mogućnostima da se taj obaveštajni prsten vrlo brzo pretvori u oružani. Takođe je izraženo zadovoljstvo izveštajima koji su pristigli na osnovu praćenja pokreta Vojske Srbije i Crne Gore uz administrativnu liniju. Nezadovoljstvo je izraženo zvaničnim političkim stavovima albanskog parlamenta u Tirani i Hrvatske, dok je posebno pohvaljeno zalaganje makedonskog, slovenačkog i bosanskohercegovačkog vrha (svedoci smo tih stavova poslednjih dana) kao i stavova crnogorskog rukovodstva. Na sastanku su ozbiljno analizirane operacije «Bljesak» i «Oluja» kao i načini za njihovu modifikovanu primenu na Kosmetu , određeni su i obeleženi putni pravci i objekti koji moraju biti urgentno stavljeni pod oružanu kontrolu u slučaju da u Beču ipak krene nešto naopako i dogovoreni su koridori koji trebaju biti ostavljeni srpskom življu i pripadnicima zapadnih vojnika i administracije za povlačenje sa Kosmeta, kao i celokupan tok operacije zauzimanja Severne Mitrovice i izlazak na administrativnu liniju. Određen je i način obaveštavanja inostrane javnosti i dogovoreni su novčani iznosi koji trebaju biti odvojeni za autorske tekstove i političke analize u najvažnijim svetskim štampanim i elektronskim medijima. Otuda i izvrsno napravljen i dobro politički oblikovan tekst Hašima Tačija u Njujork Tajmsu i Vašington Postu. Posebno je bitno istaći da je na ovom sastanku za koji su njegovi učesnici nadahnuto govorili da je Treća i konačna Prizrenska liga, sastavljen Memorandum u kojem se međunarodnom faktoru jasno stavlja do znanja da će se «ukoliko se tokom pregovora sa Srbijom primeti bilo kakva njihova namera da izigraju političke predstavnike albanskog naroda i "Države Kosovo", osim oružanih akcija pristupiti jasnom stavljanju do znanja široj svetskoj javnosti svi podaci o političkim i ekonomskim dividendama koje su inostrani faktori dobili zbog svog učešća u oslobađanju Kosova od srpske okupacije i samim tim staviti do znanja svetskoj javnosti da su albanski rodoljubi već odavno platili i isplatili zapadne pomagače, tako da oni više neće moći u muslimanskom svetu da nastave da politički ekploatišu rat sa Srbijom iz 1999-te godine, a da to ujedno bude i na štetu kosovskog naroda i njegove države». Memorandum će biti prosleđen «gde treba» a pripremljene su i poslate i posebne poruke Ričardu Holbruku, Kristoferu Hilu i Medlin Olbrajt.

 

PET KOLONA PETOLOKONAŠA

I pored neprestanih plasiranih vesti da u šiptarskom pregovaračkom timu vlada rascep, kod njih saglasje nije bilo veće od 1999-te godine. Dakle, svi oni koji će vidljivo i nevidljivo sedeti nasuprot našeg tima u Beču, užurbano i ozbiljno se pripremaju da zajednički ostvare svoje ciljeve. Nas će predstavljati posvađana dva od tri krila nekadašnjeg DOS-a, uz diskretnu pomoć SRS-a i SPS-a samo jednom od sva tri navedena krila. Ne ide Srbija u Beč u dve kolone na pregovore nego u pet. Pet kolona i petokolonaši su i sudbina ove države kad god je na bilo koji način morala da brani svoju teritoriju, bilo politčki, bilo vojnički!. Tako je i ovom prilikom. To i jeste sudbina naroda i vlasti koja olako svojim neprijateljima, njegovoj vojsci i institucijama poput Tribunala u Hagu izručuje svoje nekadašnje prvake, političke protivnike i celokupan Generalštab.

 

NACIONALNA TRAUMA: PRE, ILI POSLE BEČA?

Nama samo ostaje nepoznanica da li ćemo kao narod i država doživeti novu traumu pre ili posle pregovora u Beču. Jedino je sigurno da će na opšte zadovoljstvo svih naših neprijatelja do nje sigurno doći. Nek se spremi novi ovan i nek se učvršćuju nova vrata. Stado se i onako odavno ništa ne pita.