www.olivervulovic.com

I u novoj stare metode

Srbima su svi krajevi i počeci godina isti. Neizvesni i opasni.Godinu zavrašavamo sa onim nesretnim pismom tzv srpskog Kokusa Bušu u kojem se umesto odbrane srpskih interesa u prvi plan stavljaju interesi Borisa Tadića i Demokratske stranke.Onaj koji je napravio taj Kokus polaže pravo da se i unutarpolitički i okoristi od njega. Toliko o svesrpskoj strategiji Tadićevog, tako pompezno najavljivanog Kokusa u Americi.

 

BIVŠI VATERPOLISTA DAJE AUTOGOLOVE

Posle pozivanja Srba na Kosmetu na od okupatora kreirane izbore i ako su se protiv njih izjasnili svi od Patrijarha do naroda, dezavuisanja Skupštine Srbije, iskakanja sa sopstvenim planovima za Kosmet pre saglašavanja sa ostatkom pregovaračkog tima, i mnogim drugim akcijama, Boris Tadić je poslednjima napadima na Koštuničin kabinet i ovim nalogom njegovom privatnom Kokusu da ga preporučuje kod Buša, zabio sebi još jedan politički autogol, a svom narodu još milimetar pomerio sečivo u ležima koje je zabio onog dana kada je počeo da paktira sa američkim opcijama i planovima za rešavanje srpskog pitanja na Balkanu.

 

VELEIZDAJNIK NA MALOM PROSTORU

Kao što put do pakla može biti popločan dobrim namerama tako je i od Tadićevog poimanja politike odbrane srpskih nacionalnih i državnih interesa do otvorene izdaje ostalo vrlo malo prostora. Ostaje nam da se nadamo da će se u njegovoj glavi u noći između 31/01, osim godine promeniti još nešto. I zbog njega i zbog nas. Predsednik države sa čijim ćemo diplomatama pregovarati o budućnosti našeg Kosmeta i kome se izvikani srpski Kokus obratio već pomenutim glupavim i beskorisnim pismom je skoro izjavio "da je Irak napao na osnovu pogrešnih informacija o postojanju oružja za masovno uništavanje ali da i je i pored svega Sadam Husein morao biti svrgnut". Jednog dana možemo očekivati da će reći i da je Srbiji bez razloga otet Kosmet, da je neosnovano bombardovana, da je bila pogrešna politika podrške hrvatskom ustaškom režimu i Izetbegovićevoj Handžar državi, ali da je Slobodan Milošević morao biti svrgnut.

 

OTERAĆEMO NOVE DAHIJE

Bušove reči o Iraku se zgrozio američki i niži i viši srednji sloj koji jedino i prate politiku svog predsednika (svako sa svojih pozicija) i obraća pažnju na režime smrti, terora i užasa koje njihova vlada seje po drugim državama u svetu. Ni oni, naviknuti na svakojaka dekadentna i umno manjkava objašnjenja svojih predsednika kada šalju vojnike da ubijaju žene i decu na nekoliko hiljada kilometara udaljenosti, nisu imali stomak da svare njegovo objašnjenje svakodnevnih užasa koje stižu iz ove rastrgnute zemlje. Posle ovog Bušovog objašnjenja američke imprijalističke i fašističke politike možemo i da se upitamo da li u nivou političkog obrazovanja i istomerne filosovske inhibisanosti leže Tadićeve nade u mogućnost da ga Buš ozbiljno shvati i podrži?Kako god bilo, njegovo obraćanje američkom predsedniku, svojom učinkovitošću neće odmaći dalje od nekadašnjih pisama raje sultanu zbog Dahijskih zuluma. Dahije smo ipak morali sami da oteramo.

 

STARI SRBOMRZAC NA NOVOM ZADATKU

Ako je u nekom momentu neko u Srbiji i pomislio da će Ahtisari svoj kosmetski zadatak iskoristiti da se malo i iskupi pred Srbima, mogao je da uvidi da ga je samo uhvatilo prednovogodišnje raspoloženje i da se žestoko prevario, jer je Ahtisari svojim prvim potezom koji je učinio u svom "posredničkom" delanju pokazao koji nas paketići čekaju ispod negove jelke. Poslao je na Kosmet najvećeg srbomrsca iz austrijskog političkog establišmenta, Alberta Rohana, u cilju opipavanja srpskog praga mentalne izdržljivosti u prisustvu čoveka koji je otvarao šampanjac kada je počelo bombardovanje Srbije 1999-e godine. Otuda Srbi na Kosmetu i sa zebnjom očekuju Novu 2006-tu koju Ahtisari najavljuje kao odlučujuću za njihovu budućnost. Rohanova posrednička misija se može uporediti sa nekadašnjim posetama Izetbegovića logorima koje su držali Mudžahedini po Bosni. Tople reči za utamničene i izmrcvarene Srbe na livadi, a potom koktel u koljačkim šatorima. Kako se Koštunica i hrvatski državni vrh javno sve više približavaju u istoj meri hrvatski mladići sve žešće napadaju srpske objekte i ljude po celoj teritoriji Hrvatske. Njihovo saglasje na visokom političkom nivou koje je potrebno i jednima i drugima, za sada uspešno koriste samo hrvatski šovinisti koji u takvim političkim odnosima vide prostor za svoje jače delovanje. Srpski narod još nema koristi od te Koštuničine projekcije dobrih odnosa sa Hrvatskom. Zbog toga je među Srbima mlako i dočekano Mesićevo novogodišnje obraćanje Srbiji i iz Hrvatske izbeglim Srbima u kojem je obećao održanje bezviznog režima i stvaranje klime za povratak. Tokom njegovog govora nekoliko Srba je uhapšeno, a nekoliko osuđeno...

 

TEMPIRANA ŽARIŠTA

Posmatrajući politička pregrupisavanja, početak 2006-te će nas najverovatnije podsetiti na početke 90-tih. Opet je stvorena slovenačko-šiptarska koalicija, Hrvati i muslimani su se u Bosni opet uspešno dogovorili sa Amerikancima da zajednički rade na uštrb Srba, Crnogorci će opet na referendum, a u Hrvatskoj se opet podiže nivo netrpeljivosti prema svemu što je Srpsko. Makedonci su zaustavljeni u svom pohodu na Evropu grlatim proglašavanjem za kandidata za ulazak u EU, statusa koji Turska ima već preko 30 godina. Sve je lepo podešeno, tako da će oni koji razmišljaju o momentu raspaljivanja kriza lako moći da odluče gde će i kada da uključe odgovarajuće dugme. U Crnoj Gori je saopsteno ime Solaninog izaslanika, Milana LajČeka, koji će naterati Srbe da se dogovore sa đukanovićem onako kako njemu odgovara, baš po preporukama "nepristrasne" Venecijanske komisije. U Bosnu dolazi nemački, to jest bavarski, penzionisani konzervativac, Kristijan Švarc Šiling da nastavi Ešdaunov amanet dok Kai Eide već piše ispravke svog "nepristrasnog" izveštaja koji je uputio Savetu bezbednosti sa Kosmeta, na osnovu kojeg Ahtisarija neće boleti glava. Mi smo se o našim izaslanicima jedva i sa mukom dogovorili, kao što se i ouopšte o svemu jedva dogovaramo.Kao da je to zbog toga što u stvari i znamo da ih nemamo zbog čega slati. Izgleda nam već sve odavno rešeno. 2006-ta u nama samima, ovako ispražnjenima, osiromašenima i poniženima više i nema šta da promeni, jer su nas godine mučenja i ubijanja dovele do stanja političke nirvane i kolektivne aneksiozne izdignutosti iznad svega što nam se dešava. Politička alhemija je od nas napravila samo uplašene odsutne posmatrače sopstvene propasti. Eto razloga da u ponoć 31-og poželimo da se zaista nešto promeni.