www.olivervulovic.com

Ambasadori loše volje

AMBASADORI LOŠE VOLJE

Kritikujući nas što ne dopuštamo da nas istrebe i otmu teritorije!

U razgovoru koji se početkom 90-tih  vodio između Madlen Olbrajt i Butrosa Butrosa Galija, tada američkog ambasadora u OUN i Generalnog sekretara OUN, a u vezi  Galijevih primedbi na američku politiku u bivšoj SFRJ i njegovih apela da se SAD priklone diplomatskim rešenjima za konflikte koji su tada izbili između jugoslovenskih naroda, Madlen Olbrajt mu je odgovorila -da je diplomatija za male i nemoćne narode a da velikim, ekonomski snažnim i vojno nadmoćnim državama poput SAD-a, takav pristup nije potreban – . Amerika je nastavila sa svojom krvavom politikom prema Srbima, a Butros Butros Gali nije uspeo da osvoji drugi mandat, što je inače do tada bila praksa za Generalne sekretare.
Pošto Velika Britanija nije ništa drugo do ekonomska, vojna i politička ekspozitura SAD-a u Evropi, onda i ne čudi američki obojeno i politički kontinuitetno bahato i ni malo diplomatsko ponašanje političkog  direktora ministarstva inostranih poslova Velike Britanije, Džona Sojersa, prilikom njegove februarske posete Srbiji i njenoj pokrajini Kosmetu.
Na sastanku sa «lokalnim Srbima», Sojers je eksplicitno rekao da je Kontakt grupa donela odluku da Kosmet dobije nezavisnost i da je na Srbima da se  tom procesu aktivno i saradnički  priključe što pre da kasnije ne bi trpeli posledice. Kakve su to posledice Srbi odlično znaju jer nisu ni prestali da ih trpe još od 1990-e godine.  Zaprepašćenje Srba na Kosmetu i samog Beograda nije bilo malo, jer još se nije ni osušilo mastilo sa odluka koje Kontakt grupa donela na svom londonskom sastanku, a na kojem nije bilo ni pomena o tome da je već donešena odluka o nezavisnosti Kosmeta. Ako mene pitate, o stvarno dogovorenim rešenjima na londonskom sastanku Kontakt grupe,  više verujem izjavama Džona Sojersa nego svim uglavljenim i navrat nanos sastavljenim i objavljenim saopštenjima. Anglosaksonci su uvideli da su se Srbi zaista «primili» da će se u Beču odvijati neki pravi pregovori i da su se , kasno, ali ipak ozbiljno počeli pripremati za njih pri čemu su se nedopustivo veliki broj puta pozvali na međunarodno pravo i pri tom politički počeli da eksploatišu Putinove izjave, te su se brže-bolje dogovorili i poslali Sojersa da nam razbije iluzije i spusti nas na zemlju.
To snažno «bup» je toliko  odjeknulo da su Radikali već zatražili vanrednu sednicu Skupštine, Raškovićeva da se razmisli o suvislosti putovanja u Beč, a Koštunica je čak sebi dopustio da kroz saopštenje sa sastanka sa Sojersom  iskaže i malo emocija, osim diplomatskog praznoslovija. Sojersova poseta je odlično iskombinovana sa posetom Karle del Ponte i njenim pretnjama u vezi srpskog uključivanja u evropske procese. Kroz Sojersa i Kralu, treba da zaboravimo da u uopšte postoji rezolucija 1244, da su zločinci Tači, Ljimaj, Musliju, Haradinaj, Ejub Ganić, Halilović, Delić na slobodi i da na minus 20 Srbi na Kosmetu mesecima nemaju struju, da ih ubijaju, prebijaju, pljačkaju i pale.
U razgovoru za TVB92  Sojers kaže «Pogledajte kroz šta je Nemačka prošla posle 1945. To prevazilaženje grozne prošlosti koju je Nemačka imala, represiju nad Jevrejima, nasilje i rat koji su vođeni u ime Nemačke i 1914. i 1939, zatim pogledajte šta se desilo u Mađarskoj posle Prvog svetskog rata, kada je nastala. Svaka zemlja mora da prevaziđe prošlost pre nego što prigrli budućnost. To je težak zadatak. Hrvatska je to završila i vi ćete kroz to da prođete, ali to je teško. Vi ste i sami izgubili neke lidere u toj borbi, na primer Zorana Đinđića. ali, ne možete nazad, a ne možete ni da ostanete zaglavljeni na pola puta ka Evropskoj uniji i na pola puta suočavanja s prošlošću. Morate da se pozabavite tim nasleđem, onim što se desilo na Kosovu, onim što je rađeno u Bosni i Hercegovini u ime Srba i, konačno, da uhapsite generala Mladića. Kada se to završi, put ka budućnosti biće otvoren".
Dakle, Sojers kao da se prvo sreo sa Doris Pak, ili je vrlo pažljivo čitao šta je ta spodoba nedavno izjavila povodom Kosmeta. Srbiji u očima njenih neprijatelja ništa ne pomaže što već šest godina ima "demokratske" vlade, jer se politika Zapada u smislu njenog neprekidnog satanizovanja i nacifikovanja nastavlja istom žestinom kao kada je je na njenoim čelu bila i Miloševićeva "nedemokratska vlada".
Prevarili su se svi iz rulje i ološa u Srbiji koji su se 5. oktobra razmileli po beogradskim ulicama palili, rušili i tukli pod crnim zastavam Otpora. Po Sojersu, Doris Pak i uopšte celoj evropsko-američkoj diplomatiji, malo su palili, rušili i tukli jer mi se ipak nismo "dovoljno pozabavili nasleđem....prevazišli groznu prošlost.."
To nam govore ljudi čiji su preci istrebili cele narode osvajajući njihove teritorije kritikujući nas što ne dopuštamo da nas istrebe i otmu teritorije njihovi  još krvoločniji  naslednici i balkanski puleni. To govore i čoveku, Koštunici, koji se tada stavio na čelo antisrpske bande u nadi da će se na takav način umiliti evropskim licemerima i američkoj vladi i zaustaviti njihov pohod na Srbiju. Ako mu dosad nije bilo jasno, u šta sumnjam, sada bi konačno trebalo da mu bude jasno koju nam je sudbinu Zapad namenio te da pod hitno sastavi vladu sa nacionalnim predznakom, a ne sa MMF-ski-tajkunskim odlikama i krene da narodu javno obznani scenario Brisela, Londona i Vašingtona, koje nam umesto njega, objašnjavaju njihovi  ambasadori.
Mi zaista trebamo "da prigrlimo budućnost", kako nam Sojers poručuje, ali  ne kao što je to uradila Hrvatska, koju nam daje za primer, a koja i dalje sve čini na sprečavanju povratka Srba i koja je iz Jasenovca sklonila sve srbosjeke i maljeve u nameri da falsifikuje istoriju i taj logor od koncentracionog pretvori u običan radni.
Mi zaista i treba da se jednom konačno "pozabavimo nasleđem" kako to Sojesr kaže, ali ako to zaista budemo uradili onako kako treba, Sojers i njegove gazde neće biti zadovoljni, a Srbi će spasiti teritorije i narod.
O tome treba na glas da razmišljaja Koštunica i izvuče se iz tehnokratske rupe u koju se zavukao ušuškan mrežom koalicionih dogovora koju je ispleo po celoj Srbiji, dok mu toliko ne rastaknu državu, da više neće imati gde i za koga da pravi vlade. Tek tada će nam "put ka budućnosti biti otvoren", u stvari, konačno ćemo i početi da se za nju zaista i borimo.