www.olivervulovic.com

U međuvremenu

U nadi da će hiljadu puta ponovljena laž biti prihvaćena kao istina, odabrani holandski lekari, poznati po tome što pripadaju zdravstvu koje teške srčane bolesnike leče samo paracetamolom, u sredu su opet "potvrdili" da je Slobodan Milošević umro prirodnom smrću u Ševeningenu. Pošto je u poslednjih 15 godina za Zapad bilo kakva smrt bilo kojeg Srbina, osim nekolicine odabranih, uvek bila prirodan i normalan tok događaja, kao kada su njihovom voljom umirale tek rođene bebe u Banja Luci ili deca koja su se bezbrižno zabavljala u kosmetskim kafićima, ili kupala u Štrpcima, tako i  ovog puta na Zapadu nisu pronašli ništa "nenormalno" u načinu na koji je umro Srbin,Slobodan Milošević. Za njih je na ovaj slučaj stavljena tačka do sledeće smrti nekog neznamenitog ili znamenitog Srbina koja bude bila izazvana njihovim činjenjen, ili nečinjenjem.
Koštuničina Srbija, presrećna što je za osrednje pare kupila švedski železnički otpad za svoje pruge, dobila prelaznu ocenu na petoaprilskoj sesiji sa EU i još mesec dana za lociranje, hapšenje i izručenje generala Ratka Mladića, krenula je zamahno ovih dana u juriš na sva tri kolena unazad i četiri unapred porodice Mladić.
Hapšenjima i malteritarinjima su izloženi svi koji u telu imaju i centilitar te proskribovane krvi, ili im se u genomu ocrtava i jedan mladićevski trag. Na operativnim policijskim tablama i stolovima ne stoje fotografije i karte već genetske mape, menzure i centrifuge. Inspektori alhemičari i genetičari će ovoga puta uz pomoć haške medicinske recepture pokušati da se dokopaju generala i na taj način udahnu preko potreban vazduh Karli del Ponte, pa makar cela Srbija ostala bez vazduha. Akcija demladićizacije srpstva se odvija tokom skupštinske rasprave o rehabilitaciji i amnestiji čiji kraj bi trebao da rezultira opštim povratkom svih prava žrtvama svih dosadašnjih srpskih režima. Na državnu milost će imati  prava svi, osim onih koji se trenutno politički proganjaju sa kompletnim porodičnim stablom. Šira i uža porodica i prijatelji generala Mladića će moći da računa na milost države Srbije tek pošto prođe narednih 60 godina. Ombudsmana, iliti narodnog advokata, ova srpska skupština će izabratai tek kada svrši sve ono nemoralno i nelegalno  što se po ultimatumu mora svršiti. Dotle, rođacima i prijateljima Mladića preporučujem da se oslone samo na sami sebe i milost Božiju, jer se od milosti srpske skupštine neće niko pravedan ovajditi.
U istoj skupštini koja pretenduje da Zakonom o rehabilitaciji "konačno pomiri Srbiju", napravljen je pravi cirkus od osnovnog civilizacijskog manira da se minutom ćutanja oda pošta Slobodanu Miloševiću. Usred pokušaja mirenja Srbije, kako su nadahnuto predloženi Zakon  opisali apartčici iz Nemanjine ulice, izvršeno je pravo državno bacanje koske među narod i dosad nezapamćeno njegovo deljenje i ponižavanje. Srpski politički nacionalni ansambl je odnosom prema minuti ćutanja za Milosevića pokazao da ga od kineske opere i običnog dečijeg lutkarskog pozorišta razlikuje samo Pravilnik o oblačenju u zgradi Skupštine Srbije. Sve ostalo je isto.
Naši pregovarači u Beču su se polomili oko horizontalnih, vertikalnih, kosih i uspravnih povezanosti imaginaranih srpskih opština na Kosmetu sa ostatkom Srbije dok im ozbiljni ljudi nisu došapnuli da se manu ćorava posla i zahtevaju da se govori o onome zbog čega su tamo i otišli, a to je status. Da su im prave stvari došapnuli pravi ljudi vidi se i po tome što su Ahtisari i Roan brže bolje odreagovali negativno na taj zahtev, upućen negde pri kraju poslednje pregovaračke runde. Ostaje nam da vidimo da li će naši opet naćuljiti uši na pravu stranu, ili će nakon povratka u Beograd ponovo primiti pelc ambasada sa kojima su u neprekidnim konsultacijama.

Potpisasmo ovih dana sa Amerikancima Ugovor o sprečavanju širenja oružja za masovno uništavanje. Još samo kada bi Amerikanci shodno duhu ugovora naterali UNMIK da stvarno razoruža šiptarske teroriste, a ne da se neprekidno bave slabljenjem naše armije, potpisani ugovor bi i imao neku vrednost. Ovako je to još  samo jedan papir iz niza koje moramo u zadatom roku potpisati.
U Crnoj Gori su naprasno pale cene mobilnih telefona koji u sebi sadrže fotoaparat. DPS ih nudi besplatno svojim pristalicama i ostalim "interesantnim" ljudima koji imaju samo jednu malu obavezicu -da nakon glasanja na referendumu  određenom licu u određeno vreme pokažu fotografiju sa "pravilno" zaokrućenim odgovorom sa referendumskog lista i telefon je zauvek u njihovom vlasništvu. Onima kojima je to malo, imaju vremena još do 21. maja da se ispogađaju za još koji poklon od države u stvaranju. Ako ikada postane država, Crna Gora će po usredreferendumsko predloženom zakonu, imati pravo na organizovanje nacionalnih manjina na opštinskom nivou. Svaka opština će imati pravo da ima svoje nacionalne manjine, tako da će i u dobrom broju njih i sami Crnogorci biti nacionalna manjina.
U senci eventualne kupovine Merkatora i pravog izliva mržnje slovenačkog javnog mnjenja prema Srbima, koji su time potvrdili da se i za njihove želje za "razvojem dobrih ekonomskih odnosa sa Srbijom" u stvari krije najobičniji plan za ekonomsku kolonizaciju, neopaženo i vrlo mizerno je obeležen  i protekao 6.april, dan na koji su 1941. i 1992. godine protiv Srba povedena dva rata. Oba rata su protiv nas povele nacije i religije koje su se zalagale za širenje svog životnog prostora, Nemci, Hrvati i muslimani, kojima su se odmah pridružili Šiptari, Mađari, Italijani i Bugari. Srpski mediji su se jednostavno bojali da taj dan obeleže kako priliči, jer je situacija u kojoj se sada nalazimo, vrlo slična vremenu u kojem smo se nalazili pred izbijanje tih ratova. Nisu ni Slovenci u oba pomenuta rata sedeli mirno kod kuća. Oba puta su se masovno pridružili antisrpskoj histeriji pa su kao i 41-e i 90-ih se pridružili antisrpskoj koaliciji, što su streljanjem nenaoružanih i sa rukama u vis osamnaestogidišnjih mladića iz JNA overili. Dokle god se sećamo, dotle se možemo i odbraniti.