www.olivervulovic.com

Svi ste vi Ivana Dulić

Kašike i transparenti na kojima je pisalo «Svi smo mi Ivana  - Evropljani« sačekali su poslanike SRS na ulazu u Narodnu Skupštinu Srbije, pred prvo naredno zasedanje posle Krasićevog gubljenja živaca u skupštinskoj debati, tokom koje je ministarku poljoprivrede nazvao ideološkim Ustašom.
Dakle ne ženu, ne Hrvaticu, ne Vojvođanku, ne Evropljanku, ne građanku sveta sa hrvatskom putovnicom i ne majku, nego MINISTARKU Ivanu Dulić, i ne zbog toga što su joj otac, majka i brat to što jesu, nego zbog toga što  se zaklela da će kao ministarka braniti interese Srbije, a ne odazivati se zovu prirode i u Srbiju uguravati hrvatske prevaziđene i zastarele vakcine protiv svinjske kuge i hrvatske poljoprivredne i privredne  moćne koncerne a na uštrb domaćih poljoprivrednih resursa.
Jurišnici G 17+ su mislili da ispred skupštine dolaze pećinski ljudi iz Azije pa su u skladu sa takvim njihovim gledanjem na Srbe koji ne misle kao i oni  napravili pefomans-sačekusu za 82 narodna predstavnika izabranih od građana svih nacija koji žive u Srbiji, a koja se, da ovim putem obavestimo G  17+, nalazi u Evropi bez obzira na njihovo znanje iz geografije koje im svakodnevno prenose Doris Pak i Bodo Hombah. Da li će na našem kontinentu ikada doći do takvih tektonskih pomeranja koji će isti pocepati i Srbiju odvojiti od njegovog ostatka, ostavićemo da to proučavaju i čekaju u partiji G17+ ali do tada moraju da prihvate istinu da smo svi mi Evropa i da im rado prepuštamo da svi oni budu i ostanu Ivana Dulić. Tako ćemo ih najbrže pobediti i poslati u istoriju, bez ikakvih zabrana, vanrednih stanja, Sablji i drugih modaliteta kršenja ljudskih prava   kojima su  Ivanini  istomišljenici skloni i koji su odlika
njihove vladavine od samog njenog početka.
Partija Ivane Dulić je Krasićevu izjavu okarakterisala kao - govor mržnje - , omiljeno oružje neoliberala u obračunima sa nacionalistima i zatražila zabranu rada SRS.
U opštoj ekstazi zbog «Bogom dane situacije« da se SRS opet prozove šovinističkom, fašističkom i kakvom sve još ne strankom, javili su se mnogi «eksperti» koji su na najširi mogući kreativni način tumačili ustav i zakone ne bi li pronašli opravdanje za takav zahtev G17+.
Od Lilića i Sonje Liht, što preko domaćeg etra, a što preko «Slobodne Evrope» nije moglo da se živi. Na RTS-u takvo mesto je bilo rezervisano za «nezavisnog» Vučetića. Cela «evropska» Srbija se digla na noge  ne bi li iskoristila kakvu takvu šansu da bez redovnih, ili vanrednih izbora, eliminiše svog najljućeg političkog protivnika kojeg oni doživljavaju kao ratnog neprijatelja i protiv kojeg milijardu puta nisu birali reči uvreda, laži i opanjkavanja, a sada  su besni zbog Krasićevog pežorativnog izleta u nepoznato kojim je, na kraju,  doprineo da se na čistac istera činjenica da imamo ministre i potpredsednike vlade- strane državljane, koji svoj položaj koriste za lobiranje u interesu firmi iz svojih domicilnih država. Oh, kakva je to bila šansa da na sledećim izborima u Srbiji konačno na listama ne bude imena SRS, a odmah posle nje i SPS-a. Tim «konačnim repenjem» koje bi se dogodilo jednog «kristalnog dana» jedna od Srbija bi  lakše i bez otpora mogla onoj drugoj Srbiji proglasiti Zakon o penzijama koji je protiv penzionera, Zakon o radu koji je protiv radnika, Zakon o ovome i onome koji bi bio i protiv srpskog ovoga i protiv srpskog onoga i konačno Zakon o Srbima u Srbiji koji bi bio protiv Srba.  O novom Ustavu i da ne pričamo. On bi bio evropski, moderan, jedinstven, neponovljiv  ali ne i srpski. Šta ima srpski Ustav da traži u Srbiji kada već postoji evropski koji su već odbili i Francuzi i Holanđani a kojima G17+ za razliku od Srbije priznaje da  su u Evropi. Šta ima vojska u Srbiji da se zove Srpska Vojska, kada se već u Hrvatskoj zove Hrvatska Vojska i u Makedoniji Makedonska Armija i pored 25 % Šiptara koji su na svim ostalim poljima ostvarili prava o kakvim Hispano Amerikanci u SAD mogu samo da sanjaju, dok  državi koju brani Hrvatska vojska, makar na spisku pripada i 700 000 Srba.
Ne poznajem gospodina Krasića i baš me i briga ko je on i šta je, jer nemam nam nameru da idem ispred Skupštine i urlam da smo «svi mi Krasić-Srbi», ali znam da je on za razliku od Ivane Dulić u Skupstinu ušao glasovima naroda, a ne tehnokratskim imenovanjem na osnovu političke kombinatorike sa više nepoznatih o kojima svima jedino sve zna Koštunica. Naravno, kada želi da obznani da je obavešten.
Ovo je bila i izuyetno povoljna šansa koju je jedna novinarka, koja za prezime ima ime donjeg veša, da zatraži ukidanje prenosa sednica Skupštine, opet zbog «govora mržnje». Taman posla da je toj dami bilo na pameti da celu histeriju iskoristi za ukidanje i poslednje i jedine mogućnosti da građani u Srbiji čuju šta o radu vlade misli i opozicija. Kako je to evropski, novinar koji treba da se bori za slobodan i svima dostupan način informisanja se zalaže za zabranu jedinog vida  pluralističkog informisanja u Srbiji.
Kada se samo setim kojom je žestinom pomenuta gospođa, stari kadar komunističkog novinarstva napadala RRA zbog BKTV. Informativno prostor bi bio savršen kada bi se pitala gospođa donji veš.Govor mržnje bi bio zamenjen govorom ljubavi, samo što bi ta ljubav bila jednosmerno usmerena.
Problem  partije G17+, Građanskog saveza, LDP i prateće infrastrukture oličene u miksu NVO i stranih ambasada nije samo u tome što su se oni odlučili da budu svi «Ivana».. Neka ih , to je njihovo pravo., no, iz njihovog izbora da se lično personifikuju sa jednom ministarkom koja narode u državi kojima ministruje nije uspela da ubedi da im pripada i da za njih svim srcem radi, ne sme da proizilazi njihovo rigidno shvatanje da svi drugi koji tako ne misle automatski NEEvropljani i da su šovinisti i fašisti. Takva mentalna agresija iz koje proizilazi politička netrpeljivost, a koja uvek za rezultat daje incidente i destabilizaciju države je stanje stvari koje treba da bude pravno sankcionisano, a ne govori narodnih poslanika za govornicom Narodne Skupštine. O tome će trebati da misli i Ivana Dulić Marković, koja će kao poppredsednik Vlade Srbije, dakle na funkciji na kojoj je iskreno i svim srcem ne želi većina birača u državi,  kada je za govornicom budu kritikovali oni koji tu većinu i predstavljaju u Skupštini Srbije.