www.olivervulovic.com

Grad

Stamen kao ponos južnjački
na obalama šarenim, izvajanim od
oseka i plima toplog bistrika,
odgurnut od sveta imaš čudan svod,
ispod kog se noću čuju glasi dubrovački,
bati drevnih carinika i rimska vika.

Oh kako bih te voleo opevati,
ne samo radi ljubavi stare.
Osećam, više bih ti hteo dati,
svu žal za tobom, spakovanu u dare.

Ljubomoran na boeme i poete tvoje
što uživaju ti svežine letnjih noći,
kao slikar ljut na neposlušne boje,
svadjam se sa stihom, daleko, u samoći.

Iz duše, tajnim i skritim putima,
pred oči dolaze pejsaži i zgrade,
kao da još jedino ona snagu ima,
sećanja na tebe, od zaborava da ukrade.

Sretnem i ovde tvoga Sve’ca starodavnog,
u molitvi ištem da me kao deo tebe gleda,
kao čedo tvoje,
deo grada Pravoslavnog.