www.olivervulovic.com

Vetar

I strašila iz bajki u čudu zažive
od nesnosne buke kojom čini praviš,
svoje metalne oči snažno šire
u strahu da  sve želje ne ostvariš.

Možda odlučiš da danas dižeš
životinje, ptice i ljude sa alatkama
iz neobradjenih njiva, možda ostrižeš
grane drveću, napakostiš svim travkama.

Šta ako danas zahuktaš reku,
od kamenja napraviš ubistvene kugle,
zamisli, tako prekineš ljubav neku,
koja tek što sagradi čardake i kule ?

Zar sve to, moćni, možeš da podneseš,
da srce kroz vreme od tebe strepe ?
Hajde, čekamo malo radosti da doneseš,
sve ljubavi na tvom putu da ostanu lepe.

Molimo te, uspori kad se ljudi vole,
obidji tu scenu od Neba darovanu,
kad već planine ostavljaš gole,
ljubavi nek se raduju sledećem danu.