www.olivervulovic.com

Jelena Guskova

Razgovor sa Jelenom Guskovom,rukovodiocem Centra za proučavanje savremene balkanske krize u Moskvi,savetnikom raske akadaemije nauka,odličnim poznavaocem prilika u bivšoj SFRJ i analitičarem.Razgovor obavljen 25.marta 2001.g. putem interneta.

O.V.    U Vašem autorskom delu „Novi oblici povezivanja postsovjetskog
prostora" istakii ste ća je proces političke i nacionafne emancipacije još uvek bitniji od ekonomskog povezivanja država bivšeg SSSR-a.Misiite li da se sličan proces dešava i na teritoriji država bivše SFR3 i da ii će se pre započinjanja bilo kakvog jačeg ekonomskog povezivanja, države bivše SFRJ morati teritorijalno i potitički u potpunosti definisati Hi će se ekonomske zakonitosti(kao u slučaju između Crne Gore i Slovenije te Srbije i Slovenije) pojaviti kao jači argument za početak saradnje na novim osnovama,bez obzira na trenutnu političku situadju u svim pomenutim državama pojedinačno?
J.G.. Ja nisam pisala toliko o postsovjetskom prostoru koliko sam se bavila Balkanom.Što se tiče budućnostt Balkana , za tesniju političku saradnju neophodni su sledeći uslovi:

  • Smena potitičkih elita i dolazak na vlast u svakoj republici mladih ljudi koji nisu učestvovali u ratnim sukobima
  • Treba da prođe neko vreme koje će zaiečiti rane i nesreće tjudi postradalih za vreme sukoba
  • Polazeći od mentaliteta baikanskth naroda koji su skloni trgovini ,samo postepena ekonomska saradnja dopušta organizovanje svih drugih obtika saradnje . Pri tom političke na posfednjem mestu.

Međutim, sve to je moguće ostvariti po predloženoj šemi samo u
stučaju , ako se razvitak naroda i država bivše SFRJ bude odvijao slobodno , bez pritiska spolja.
Postojeći  sistem  protektorata  u  BiH  ,  a  na  Kosovu  ststem  okupacije komplikuju taj proces , tj. u takvim sistemima i nacionaiana ekonomija i nacionalni razvoj ne postoje kao prioriteti za nosioce protektorata . Iniciranje razrađivanja strategije mirnog razvoja Balkana treba da dođe od
zemalja balkanskog regiona , a ne od strane predstavmka međunarodnrh
organizacija.

O.V.    Da li je,po Vašem mišljenju^obavezno rusko prisustvo na Balkanu
preraslo u istorijski mit kojeg se ruska spoljna potitrka u svom đaljem delovanju mora polako oslobađati ili je takva floskula podmetnuta od strane protivnika panslavističke ideje ,kao i protrvnrka vaspostavtjanja većeg uticaja ruske spoljne politike u svetu?

J.G.

  • Prisustvo Rusije na Balkanu je biio povezano ne toliko sa idejama panslavizma , koliko sa sopstvenim nacionalnim interesima kako ih je pormala (tumačila, razumela, shvatala) desničarska elita tog ili drugog istorijskog perioda.
  • Rusija se borrla dva posieđnja veka za osnaživanje (utvrđivanje) svojeg uticaja na Balkanu i za očuvanje bliskoistočne ravnoteže, i protiv prodiranja Engleske, Francuske i Austrije na Balkan , povezujući odnos snaga na Balkanu sa problemom bezbednosti južnih granica Ruske imperije.
  • Podrškom nadonalno-osfobodilačkih  pokreta slovenskih  naroda Rusija je učestvovala u političkim i vojnim bitkama za raspodeiu teritorija Osmanlijskog carstva, za crnomorske zalive, tražeći saveznike za zaštitu (odbranu) svojih nadonalnih interesa.Osmanlijskog carstva , za crnomorske zaiive , tražeći saveznike za zaštitu ( odbranu ) svojih nacionalnih interesa.
  • Uprvoj polovini 90-ih godina XX veka , kada je spoljnu politiku Rusije vodio ministar inostranih dela (poslova) A.Kozirjev, u Rusiji je nedostajaia precizno isformulisan stavu pravcu balkanske spčijne
  • Osnovna greška ruske diplomatije se sastojala u tome što ona od početka krize nije imala svoju sopstvenu koncepciju razrešenja konflikta, nije uspela da nastupi u ulozi arbitra i posrednika , a igrala je samo joj dodeljenu drugostepenu ulogu ispunjavajući instrukcije partnera.

 

  • Aii odnosi sa zapadnirn državama i SAD su bili daleko od partnerskih
  • U periodu od 1991 do 1993 god. Rusiju su potpuno odstranili od učešća u rešavanju krize, vidno se bojeći istorijsko-tradicionainog odnosa prema Srbima , a krajem 1993. god, dodelili su joj ružnu ulogu «prese».

Vera Srba u Rusiju , istorijske veze , Ijubav srpskog naroda koristili su ruskoj diplomatiji u poiitičke svrhe zapada, Takva pozicija povezivana je sa tim što se Rusija trudila ća sprovodi svoju spoljašnju poiitiku ne želeći direktnu konfrotaciju sa zapadom i trudeći se ća bude prihvaćena u porodici zapadnih država . Zato je pri nestabilnoj unutrašnjoj situaiji njena unutrašnja politika bez kolebanja birala put praćenja zapada radi dobijanja ekonomskih i političkih dividendi ,
Rusija je obećaia da će čuvati evropsko jedinstvo š strogo se pridržavali toga . Dakfe , mora se priznati da su neki napori ruskediplomatije imali u sebi zrno nacionalnosti i nisu dozvoijavaii raspravljanje sa Srbima iako je u suŠtini, kao što znamo , rezuitat delovanja ruske dipiomatije bio daleko od optimističnog .
Ako ocenjujemo uiogu Rusije u regulisanju balkanskog konfiikta ona je biia više neuspešna nego što je dala rezultate .
Kozirjev je ogromnu štetu Rusiji naneo time Što nije mogao da prognozira posledica dejstva međunarodnih organizacija u Jugosiaviji na našu mnogonacionalnu federaciju ; nije bio u stanju da predvidi kako će se one odraziti na ceo sistem evropske bezbednosti ; nije sagiedao sisteme međunarodnog prava koji su se urušavali ;verovao je u dobronameran odnos zapada prema Rusiji, u potpuno pokiapanje spoljnopolitičkšh zadataka i proriteta Rusije izapadnih zemalja , u mogućnost Rusije da stane u isti red sa SAD , Engleskom , Nemačkom , u bezbednost za Rusiju takve takve politike demokratskih država ; nije pretpostavio strategijske ciljeve u političkom , vojno-tehničkom i ekonomskom slabljenju Jugoslavije i Rusije , fišavanje Rusije njenih prirodnih saveznika i partnera , širenje uticaja SAD i Nemačke na Istočnu Evropu , Balkan i bivše republike SSSR ; ne pretpostavljajući da će njega samoga jednostavno iskoristiti protiv interesa Rusije ,
Pokušajima da se izmeni situacija i formuliše nova orijentacija u spoijašnjoj politici doprineo je novi ministar E . Prirnakov ; počinjuči 1996 . g. A!i, ipak, ti ti pokušaji nisu daii skoro nikakve konkretne rezultate. Mada se baš za viade Primakova pojavila tendencija distanciranja Rusije od američke politike.

O.V.    Vezano za prethodno pitanje,žeieo bih da nam pojasnite da II je
«mitoiogizacija» koju ste Vi,ako sam dobro shvatio,prepoznaii kao jedan od štetnih faktora u odnosima između Rusije i Srbije,u svim prethodnim političkim i vojnim krizama između srpskog naroda i zapadnih vlada, bio donekle i zloupotrebijen od strane ovih drugih a u cilju sveukupnog demonizovanja srpskog naroda?

J.G.    Ne razumem šta Vi nazivate « mitologizacijom « . Tradicionalni odnosi

između Srbije i Rusije danas su proizvedeni u mit ? Odnosi su uvek postojaii, ali je stepen intenzivnosti bio raziičit .Oni su u mnogome zavisiii od odnosa Rusije sa zapadnim državama .
Setimo se da je početkom XIX v , Balkan postao jedan od važnih smerova spoljašnje politike Rusije . Bez obzira na izabrani put očuvanja bliskoistočne ravnoteže i na želju da se ne komplikuju odnosi sa turskim sultanom , ruska dipiomatija iskoristila je diplomatska sredstva da podrži borbe balkanskih naroda za oslobođenje od turske viasti, trudiia se da ne dozvoli prodor Engleske , Francuske i Austrije na Baikan povezujući koreiaciju snaga na Balkanu sa problemom bezbednosti južnih granica ruske imperšje .U borbi protiv Osmanijskog carstva Srbi su tražili podršku velikih država ; pre svega , Rusije i Austrije . lako je Austrija pristala samo na posrednu ulogu u širenju Slovena sa Portom ( prim . prev . vladavinom Turske ) , Rusija je pobunjene Slovene uzela pod svoju zaštitu i podržavši ih u dva rata , garantovala im je autonorniju u unutraŠnjim posiovima . Politički kontakti Srba sa vladom Rusije imali su važnu ulogu u svim etapama nacion . -osiobodšlačkog pokreta . Pružajući ustanicima značajne sume novca , podržavajući ih po dipiomatskoi !iniji ; 1806 - 1812 a . Rusija je vodila zajedno sa njima oružanu borbu protiv Osmanijskog carstva .

Ništa slično nije radila niti obećavala ni jedna druga evropska država . Tradicionalni princip ruske dipiomatije na Balkanu , iii kako bi danas rekli -motivacija , bio je podrška balkanskih naroda kao pripadnika iste vere i porekla , ispostavljanje političkih i kulturnih kontakata sa njima , Rasla je naklonost slovenskih naroda prema Rusiji .

Već sredinom X3X v . počinjao je na Bliskom istoku konflikt zbog Crnomorskog zaiiva , a Francuska i Engieska pomažući Turskoj , težiii ciljif ka slabljenju Rusije . Izlažući ciijeve engleski prernijer-ministar G.D.Palmerston govorio je o nameri engieskog kabineta da oslobodi Rusiju , da otrgne od ruskog carstva Finsku , Estoniju , Latviju , Krim i Kavkaz , poijske gubernije , a , takođe, i da Rusiju izoiuje od balkanskih zemalja koje su činile Sloveni .Krimski rat je oslobodio Rusiju . Princip solidarnosti zakonskih monarha na koji je računao Aleksandar II ,nije izdržao šskušenja , i Rusija je bila izolovana ; ati , Ona nije prestala da podržava oslobodilačku borbu naroda balkanskog poluostrva protiv turskog jarrna , šireći njihovu autonomiju i učvršćujući svoj uticaj na Balkan . Baš u torn periodu Rusija postaje čvrst zaštitnik baikanskih naroda.

Istočna kriza 1875-1877 g. , razvoj nacionai-oslobodilačkih pokreta na Balkanu , turska zverstva u okviru vrio uzdrmane politike , izazvaii su široke društvene pokrete u Rusiji u pravcu zaštite Slovena .Na Baikan je kretalo hiijade ruskih dobrovoijaca , prikupljali su se prilozi , organizovaie bolnice . Ultimatum Rusije postavljen Turskoj 31X1876. predupredio je zauzimanje Beograda od strane Turaka . San Stefanski rnirovni sporazum i Berlinski kongres posie rusko-turskih ratova 1877-1878 pokazali su nameru Rusije da zaštiti slovenske balkanske narode i težnju zapadnih država da ne dozvole jačanje uticaja Rusije na Baikanu , podjednako s težnjom da se ne ispusti kontrola nad balkanskom teritorijom . Jačanje uticaja Rusije na Balkanu ;!i njena pobeda u rusko-turskim ratovima polako su vodili ka njenoj dipiomatskoj izolaciji, a!i je ona , ipak, uvek štitila svoje prioritete na Baikanu .

U XX veku , kada je Rusija pružaia veiiku diplomatsku podršku Srbiji i Crnoj Gori u toku stvaranja i balkanskog saveza , uš\s je u I svetski rat, da bi sačuvala Srbiju oć gubljenja nacionalnog suvereniteta fAustrougarska je hteia da eiiminiše Srbiju kao politički faktor i sačuvavši monarhiju uspostavi apsolutnu austrougarsku vlast na Baikanu - Konrad fon Gešendorf, načelnikaustrougarskog generalno štaba , pisao je 1915 g . : « Biio kakav oblik očuvanja samostalne Srbije , ma kako on nebitan bio , imao bi'za Monarhiju velike posiedice .., jer, bez obzira ma koliko to bifo malo , ona bi neprestano raspaljivaia žarišta nacionalnog ujedinjenja i biia centar velikosrpske ideje .1 u budućnosti bi to dovelo do teških unutrašnjih kriza , do gubljenja naših južnoslovenskih teritorija i obala . Ipak , pri razrađivanju plana balkanske koncepcije koji je činio « brisanje Srbije sa iica zemlje « , Beč ipak nije mogao da prenabregne ruski faktor. Tako je 1908 g, Bio sačinjen plan austrougarskog pohoda na Srbiju i to u 4 varijante . U 3 se pretpostavljalo da će Rusija dati podršku Srbiji.

Dakie , Evropa je deleći balkanske teritorije uvek vGdila računa da izbegne stvaranje velike slovenske države , tako se juna 1876.g. u zamku Rehštajd u Ceškoj odigrao susret ruskih i austrougarskih imperatora . Oni su se dogovorili o podeSi teritorlje u siučaju poraza Turaka . Pri tom je Austrougarska postavila uslove da se nikako ne pruža pomoć u stvaranju veiiko slovenske države na Balkanu , itd . Istorija se nastavija do!948 g., a posle 1948,g. naši odnosi su se sporečkali i zbog toga je stasa!o nekoliko generacija , I ruskih i srpskih , koje nisu znale ništa jedna o drugoj . Za uspostavljanje odnosa poiagaie su se nade isa jedne i sa druge strane u istorijsko sećanje . Kod Srba se to « sećanje « desiio posle početka krize 1991g. I oni su se obratiii Rusiji s moibom za posredovanje . Tadašnja Rusija i Kozirjev se nisu ničega sećali i nisu mog!i da shvate zašto se Srbija obraća baš njoj . Za razliku od Kozirjeva koji nije pamtio istoriju neki političari i obični građani jesu . Zbog toga što u Rusiji nisu bili izgrađeni interesi na Balkanu od strane ministra inostranih posiova , oni koji su imaii bi!o kakve veze , saradnju , podršku JugosSavije ispošetka nisu imali nikave argumente od slovenstva , vekovnog bratstva i pravoslavlja . To je bilo karakterlstišno za ruske parlamentarce , kozake i dobrovoijce , Na tome je i građena osuđujuća propaganda panslavizma od strane Zapada , koji se bojao «parnčenja « Rusije u vekovnom podržavanju slovenskih naroda . Zapad je s jedne strane oštro kritikovao Rusiju za mogući panslavizam , a s druge strane je odiišno iskoristio Rusiju kad je trebalo pritiskati Srbe i iznuditi ustupke od njih , jer zapad je znao da su Srbi u složemm situacijama jedino mogii verovati Rusiji. Srbi su , naravno , verovali Rusiji , činili ustupke Zapadu , težiii ka kompromisima , a Rusija ih je izdavala , naročito u vreme Kozirjeva ne ispunjavajući data obećanja , Demonizacija Srba nikako nije povezana sa Rusijom , to je bila osmišljena akcija u sistemu zapadne propagande radi opravdanja deiovanja Zapada i NATO, kao i opravdanja njihovog dugog prlsustva na Ba!kanu i primene sile protiv Srba .

O.V.    Da II mislite da je i administracija bivseg predsednika SRJ^takođe
pokušavaia da zloupotrebi ideju panslavizma u odnosima sa Rusijom a za svoje političke interese i ako mislite da jeste,objasnite narn moiim Vas u koje svrhe,tj,,da !i u cilju konačnog rešavanja «srpskog pitanja na Balkanu i Evropi» iii njihov opstanak na vlasti ?

J.G.     Misiim da S.Milošević nije koristio ideju panslavizma za jačanje
veze sa Rusijom , jer ta ideja nije bila popularna u desničarskoj eiiti Rusije . Nlje iskoristio ni za jačanje svoje Sične viasti, jer su komunističke , a ne nacionalne, ideje dorninirale u ideologiji S:Miioševića . U vreme krize , naročito na početku , on je hteo da ostvari ideju ujedinjenja svih srpskih teritorija , ali je zatim odustao i počeo da predaje pozicije uoči napada zapada . Posle je već trebalo spasavati teritorijalnu celinu Jugoslavije i tu nikakve panslavističke ideje nisu bile potrebne . Te ideje su se pojavile kod ruskih parlamentaraca koji su često dolaziiš u Jugoslaviju i susretali se sa Miloševićem .

O.V.    Da li bi ste narn objasnili Vaše gledište u vezi pojma «suverenizacija» a u kontekstu Krize na Kosovu i Metohijijugu Srbije.zapadnoj Makedoniji,kao i to da li se sadašnja težnja crnogorskog rukovodstva za odvajanjem iz državne zajednice sa Srbijom može podvesti pod pod proces «suverenizacije» i da li bi u okviru tog procesa ostvarenje svojih pofitlčkih ciljeva mogli da potraže i rukovodstva Repubiike Srpske i bosanskih Hrvata?

J.G. Događaji u Makedoniji nisu iokaini makedonski konfltkt , već očekivana metastaza aibanskog nacionaiizma i separatizma koja je sa teritorije pokrajine Kosovo prešla na juđnu Srbiju i Makedoniju , Tu etapu albanskog separatizma karakteriše đeija za objedinjenjem svih teritorija sa većinskim albanskim stanovništvom u zemljama baikanskog regiona ukijučujući u taj proces ne samo kosovske Albance , veći Albance sa teritorije Makedonije , Crne Gore i jućne Srbije .Moram da pomenern da je separatističko delovanje radikalnih Aibanaca na Kosmetu u okvirima SFRJ počelo odmah posle II svet. Rata i nije prestajalo ni na jedan dan . Ujedinjenje sa Aibanijom je ostao njihov glavni cilj zbog kojeg su jako uporni . Intenzitet njihove borbe je staino rastao bez obzira na status pokrajine u republici ili federaciji, količine novca koji se u pokrajini uiagao iEi nivoa međunacionainih odnosa u SFRJ . Delovaii su u etapama : 50-ih propaganda nacionalizma , 60-ih demonstracije \ provokacije , 70-ih oružane provokacije i početkom80-ih oružani ustanak . Sve se to dešavalo u pozadini upornog delovanja etnički čistog Kosova .

Početkom 90-ih godina ekstremisti su sopstvenim snagama postigii mnogo - srpsko stanovništvo je svedeno na 9% ukupne populacije na Kosmetu , stvoriii su paraleian ( nezavisno od Srbije ) sistem pokrajinske uprave i obrazovanja ; uspostaviii su tesne veze sa Albanijom , organizovaii kupovinu , transport , skladištenje oružja kako na Kosmetu tako i u reonima sa većinskirn albanskim stanovništvom na teritoriji Makedonije , Crne Gore i jugu Srbije , zatim , stvaranjem vojnih formacija koje su obučavale dobrovoljce i pronafaziie kanale za povezivanje sa ostaiim albanskim vojnim formacijama . Takođe , bilo »m je važno da privuku pažnju svet i međunarodnih organizacija na problem Kosmeta . Taj zadatak su uspešno završili krajem 90-ih kada su kosmetski Aibanci ušti u pravi rat za nezavisnost.

Posle raspada SFRJ pojaviii su se planovi za ujedinjenje svih teritorija naseljenim Albancima : z. Makedonije , istok Crne Gore , jug Srbije i Albanije . Ostvarenje ciija koji su sebi postavili postalo je moguće sarno uz podršku SAD ,NATQ i međunarodnih organizacija koje su podržavaie albanske ekstrerniste . Setimo se kako su u vreme desetogodišnje krize međunarodne organizacije dopnnele jacanju uverenja kod Albanaca da će dobiti pomoć i podršku time što su činili ustupke Albancima u pregovorirna , kažnjavanjem Srba bombardovanjem zbog toga što su odbijaii da prihvate neravnopravne uslove pregovora . Ekstremisti su biii u pravu koristeči antisrpsko i antimiioševićko raspoloženje zapada u svim dokumentima međunarodnih organizacija : u iizjavi grupe «8» od 6.05.1999.g. , u dogovoru Černnnomirdin - Ahtisari - Milošević iz juna 1999.g. i u Rezoluciji 1244 - nije se osuđivao aibanski separatizam , več deSovanje VJ na Kosmetu , «nasilje i represija « na Kosmetu , traženo je ukianjanje vojnih , policijskih i pramiiitarnih snaga Jugoslavije , nagoveštavaju se etape suverentteta Pokrajine , stvaranje privremene administracije , stvaranje kosmetske samouprave koju nisu kontrolisaii Srbi i sprovođenje izbora bez učeŠća repubiičkih i saveznih viasti .

Zapad je intezivno podržavao I separatizam Crne gore . koristeći ga kao oružje protiv Miloševića , kad je Milošević nestao sa vlasti rukovodstvo nije vlše niko mogao da obuzda .Evropa je po svoj prilici;počeia da shvata svoju grešku;a Amerikanci su nastavili da podržavaju Đukanovića.Očigledna suverenizacija nije bila rnoguča bez unutrašnje spremnosti političkog vrha za to,ali se nikada ne bi ni ostvarila bez podrške sveta.

Čini se da će na Balkanu biti stvoren poligon NATO sa nizom vojnih baza   razrneštenih   po   celoj   ter'ttonj'i   bivše   SFRj,uključujući   i   Srbiju   i   Crnu Goru.Upravijanjetakvom mašinerijom je lakšekada jeteritorija isparčana i os!abljena te če raspad biti po strogoj šemi.Ni Republika Srpska^ni Hrvatska,ni BiH neće dozvoliti stvaranje savremenih sarnostalnih država^a ubrzo će stvoriti jedinstvenu BiH LS kojoj će uloga Srba biti minimalna.Zašto Srba?Zato što su samo Srbi mogli( i ostavrifi u stvarnosti) da pruže otpor planovima NATO.
O.V.    Šta mislite o ideji «denadfikacije Srbije» koja se sye češće pojavljuje u
zapgdnoj štampl inekim nevladinirn organizacijama u samoj Srbiji,te da li se ta ideja tnože dovesti u vezu sa postojanjem Tribunala u Hagu?Da ii je «denacifikacija>-> uopšte potrebna za Srbiju i u kojoj meri je ideja denacifikacije iskreirana od strane srpskih poiltičkih protivnika ?
J.G.,    Termin   denaclflkacila   se   uvsk  upotrsbijavao  pcs'e
Drugog svetskog rata u poduhvatima koji su bili preduzeti za iskazivanje nacizma u Nernačkoj.Upotreba tog termšna ,tfezanog za Srbe^srnatram neprihvatijivom jer u Srbiji niie bilo fašizma.U svim republikama je biio nacionalizmajtežnje za stvaranje
mora da ukoreni termin-denacifikacija- u umove miliona ijudi^da učvrsti u društvenoj svesti samo da bi opravdao svoja pogrešna dejstva na teritoriji Jugoslavije/Jkijučujući i NATO agresiju.Sa tirn je pcvezario i histeričrio traženje da ss preda celckupno rukovodstvo Srba Tribunaiu u Hagu.Pokušano je i da se ukoreni u glavama i kompieks krivice Srba zbog krize na Balkanu i žrtava zampnom termina «patnotizam» terminom « naeizam»,takođe su povezani sa željom da opravdaju svoja deiovanja i zauvek utvrde u svetu oravo sile umesto međunarodnoa prava.

O.V.    Upravo je prošla dvogodišnjica NATO bombardovania SRJ pa me je to
iniciralo da Vas^ako dczvoijavate, podsetim na vreme tzv.»Gktobarske kr'\ie» 1998.g.kada je u poslednjem času bio potpisan sporazurn «Milošević-Holbruk» I izbegnuto bombardovanje SRJ,i kada ste Vi ste gostujući na RTS-u istakli da rusko rukovodstvo neće ni u kom siučaju dozvoliti najavljeno bombardovanje i tom prilikom posebno istakii povoljnosti izborom g.Primakova za ministra spoljnih
poslova RF. Dalji događaji su Vas  demantovali,  g. Primakov je za vreme bombardovanja isključen iz pregovaračkog procesa i uveden je g.Cernomidin.Uzirnajući u obzir da se Vi i g.Cernnmidin odlično poznajete.da li ste imali uvida u neke faze pregovaračkog procesa i da li ste Vi na bi!o koji način bili uključeni u njega te da !l je povratak na scenu g.Ivanova u poslednjoj fa?» pregovora bio očajničkt pokušaj Jeljcina da se spasi što se spasti moglo?

J.G.    Moram da Vas  ispravim Mastupajući na RTS nisam rekla da Rusija neće ni u kom slučaju dozvoliti agresiju na Jugoslaviju , več « Sada vas neće bombardovati « . Polazila sarn od datog trenutka , uzgred dogovor Halbruk-Milošević nije mogao da spreči bombardovanje . Od Jugoslavije su treženi takvi ustupci na koje ona nije mogia da pristane : poyiačenje armije iz pokraine ; razmeštanje NATO vojske i povratak aibanskih izbeglica . Proračunali smo da će napad biti izveden u martu , ali i da su me u martu pitali u vezi sa mogućom agresijom ne bih mogla javno na RTS da kažem «sutra ce početi napadi« , jer bi to stvoriio talase straha i panike koji su tada već u oktobru vladaii narodom Jugoslavije . Hoje prijatelje sam zvaia 24.03.1999, i upozoriia da će tog dana biti napad . Reakjcija građana Rusije nšje iznenadila samo neke zapadnjake , već i rukovodstvo zemlje . Prve dve nedelje celo Rusko društvo bilo je ogorčeno zbog dejstva agresora i soiidarisalo se sa Srbima . Jeljcin je ocenio agresiju NATO kao udarac celoj Međunarodnoj Zajednici, nazvao njihovo delo vojnom avanturom . U svim gradovima Rusije počeii su protesti i demonstracije koje su organizovali zakonodavne i izvršne vlasti tih gradova, Na tim demonstracijama su se često palife zastave SAD , a u Moskvi su i danju i noću demonstranti protestvovali ispred svih ambasada država NATO . Od jaja .rnastila i kamenja najviše je stradala ambasada SAD . Moskovski studenti su širili letke u kojima je pisaio « Studenti ! Lekcija iz poiitikologije uči se ispred arnbasade SAD ! Reci NE američkim fašistima ! «

Ozbiljne izjave su da!i i Duma i Savet federacije , ruski naučnici . Celi naučni koiektivi slali su pisma i teiegrame podrške u Jugosiaviju . Sa đeklaracijom su istupili i duhovne vođe verskih zajednica Rusije :pravosiavija , islama , judeizma ; budizma . GradonačeSnik Moskve J.Luškov dobio je ideju o stvaranju slovenskih komiteta za podršku srpskom narodu , koja se ,istina , nije ostvariia . U mnogim gradovima Rusije su se sastavljali spiskovi dobrovoljaca spremnih da krenu na Ba!kan i brane braću Srbe . Komandant vojske dalekoistočnog vojnog reona , Viktor Čečvatov izjavio je da je spreman da povede bilo koju vojnu formacijuruskih dobrovoijaca ili regularne vojske upomoć Jugoslaviji .U pismu upućenom RF od strane general-pukovnika Cečvagova , kaže se : «Bombardovanje Jugosiavije može da bude u bliskoj budućnosti proba za anaiogne udare Rusiji « .

U toj situaciji potpunog jedinstva i pod uticajem prvog naleta došlo je do ozbiljnih mera - u Moskvu je pozvan glavni vojni predstavnik RF u NATO , obustavljeno je učešće u programu « Partnerstvo za mir «i realizacija programa Rusija - NATO ., odloženi pregovori o vojnoj misiji NATO u MGskvi Jeljcin je izjavia da će Rusija okrenuti svoje strateške rakete ka Zapadu , ako se ne prekine bombardovanje Jugoslavije Ta dejstva su uznemirila zemlje Alijanse ,ali nisu mogla da prkinu agresiju . Ubrzo je zapad počeo da ispituje varijante uticaja na Rusiju kao varijante regulisanje krize .Rusija se aktivno ukijučila u proces poiitičkog i dipiomatskog rešavanja krize . Rusija je podržala Jugoslaviju diplomatskim sredstvima . Na zahtev Rusije 26.03.1999.g. održano je zvanično zasedanje Saveta bezbodnosti .Na njemu su , kako je zapaženo u saopštenju MID , članovi SB izrazili solidarnost NATO-u , i zato je projekat Rusije i propao . Ali ministar inostranih poslova RF I.Ivanov bio je zadovoijan i time što je uspelo da se ispoiji iedinstvo takvih zemalja kao što su Rusiia , Kina i Indija , da se pokaže da je nelega!nu vojnu avanturu odbilo više od polovine stanovništva planete . To agresore nije zaustavilo , nasuprot, shvatili su da započeto mogu da nastave i bez Saveta bezbednosti .

Rusija nije mogla da izdrži dosledan i tvrd stav , Visoko rukovodstvo zemlje i svojim akcijama je bilo neubedijivo , kolebalo se . Iz početka to je bio pokušaj da se ispolji samostalnost , koja ne izlazi iz okvira poslušnosti ; čak piašijiva pretnja siiom Tako je Prlmakov u oktobru ,kada je već bilo izvesno da če do napada doći,dao nekoliko oštrih izjava a i Majorski je u Rambujeu se usudio da iznese svoje lično mišljenje i nije hteo da prikriva laži i podmetanja dokumenata svojih kolega u pregovorirna.Nakon toga je ruska dipiomatija izmenila svoju taktiku.Dok je bombardovana JugosiavijaApokušavali su NATO da nagovore da shvate nehumanost svojlh dejstava,ohrabrujući višesmernu politiku a sve se završilo tako što je Rusija istupila u ulozr instrumenta pritiska i plašenja Jugoslavije.To se dogodilo tako zato što ruskog rukovodstva nije postojala volja za donošenje drugačijih poiitičkih od!uka,Na to je i uticala i odiuka zapadnih partnera da Moskvu,putem ekonomskih i političkih pritisaka vrate u uobičajenu koIotečinu.Čak ni Primakov,koji je bio ozlojeđen acjresijom,nije hteo sukobijavati sa Zapadom zbog Jugoslavije.!4.aprila,imenujući Cernornidrdina za predstavnika Rusije u sređivanju situacije u Jugoslaviji,Jeljcin se odlučio na prestanak konfrontacije sa Zapadom a dan pre toga je oštro kritikovao neke Ijude iz administracije zbog suviše borbenih izjava.Osetio je promenu i premijer Primakov.Imenovanje Černomirdina je odgovaralo Zapadu jer se on protivio da Moskva zvecka oružjem i pristao je da bude posrednik da se zaustavi krvoproliće. Kada je dobio zadatak^Černomirdin je stayio do znanja da se pregovori neće voditi sa Beogradom već sa Vašingtonom a desiio se da je Beotjrad pristao na ustupke jer je Černomirdin postavijao uitimatume.Postavljanjem Cernomidina za posrednika^ruska diplomatija je bila gurnuta u drugi plan i razbijeni su jedinstveni napori ruskih struktura v!asti,iskorišćen je faktor vremena te je NATO uspeo da zatezanjern procesa pregovora ostvari veći deo svog piana za vazdušne udare.Viktor Stepanovič se odiično snasao sa dodeljenom mu ulogorn.Objasnio je Srbima da se Rusrja neće sukobiti sa Zapadom zbog Jugos!avije;da ne treba da očekuju pomoć sa te strane već samo jaču ulogu u sklapanju mira,Nakon 72 dana bombardGvanja,trpeći ogromne pritiske međunarodnih organizacija i Čemomirdina^Milošević je pristao na Principe reguiisanja krize na Kosmetu koje su ponudiii Ahtisari i Cernomirdin.Plan je podrazumevao 10 principa koji su počinjali od brze I priiagođavajuće kontrole prekida nasilja i represije na Kosmetu.Posledice dogovora koji je Jugoslavija potpisala pod pritiskom su sledeće: l.Agresiia je dobiia zakonsku podlogu tj.,nije biia osuđena 2Jugoslavija je priznala krivicu na Kosmetu 3.NATO je učvrstio svoje pozicije dokazavši da politika ultimatuma i pretnjš ima efikasnost.Povratak Ivanova na baikanske poslove znači da je Černomirdin obavio sav prljav posao Jeljcin je potpuno svesno odredio Černomirdina i nije uopšte sumnjao LI njegova dela, Ja se ne poznajem sa Černomirdinom ali sam pisala za njega niz izveštaja kada se upoznavao sa baikanskim problemompdmah nakon stupanja na dužnost.Nažalost,ni jednu od rnojih preporuka nije prihvatio i ostvario.Moje prepomke su se totalno raiilazlle sa planom USA kojlje poćržavao Cemomird'm,

O.V.    Od   nekih   geografskih   karti   američke   CIA   na   internetu   90-ih godina,preko govora akademika Despića u SANU pred samo izbijanje krize na Kosmetu pa sve do poslednjeg istupanja Lorda Ovena, u svetskoj javnosti se pojavtjuju raznorazne ideje o prekomponovanju i razmeni teritorija i stanovništva između zaraćenih naroda Bivše SFRJ u cilju deiinitivnog kraja konftiktima između
njih.Kako na takve ideje gleda instrtucija u kojoj Vi radite?

J.G.    Mislirn da  se te ideje neće ostvariti jer mogu da  usiove preraspodelu cele Evrope, mada su neki slični procesi več započeti na Ba!kanu.

O.V.    Šta mislite o stavu ruskih  i srpskih  nacionaiista da su trenutno nacionalna ideja i sama nacija uopste jedini preostali važni faktori u otporu pseudoimperijaiizmu koji preti da zavlada svetom i skiadu sa tim,molim vas recite Vaše predviđanje.koja će opcija pobediti na Ba!kanu:građanska iii nacionalana?

J.G,    Suština sadašnjosti nije u sukobu nacionaSizsna i građanske ideje već u opozictji patriotizma i ideje zapada da u Srbiji izgrade društvo kakvo njima na zapadu i odgovara.Nažalost, Srbiji neće biti dozvoljeno da se samostalno razvija i onako kako ona to želi.Već je isuviše mnogo snage utrošerio da bi se od Srbije napraviia poslušna država.danas nema Miioševića ali se novom rukovodstvu i da je postavijaju ufcimatumi.Naaonalliam i patriotizam u Srbiji su pobeđeni^Vi se već kajete,priznajete Tribunal u Hagu i pristajete na nove uitimatume.Građansko društvo će doživeti procvat u Srbiji ali i ov>o samo onoliko koliko vam dozvole i u granicama.Ogled je u toku pa samo pogledajte izgrađeni protektorat u BiH i režim NATO-a u Makedoniji. Sloboda i demokratija za mafe države je reiativan pojam i to već mnoge zemije Istočne Evrope i spremne su i ustupaju deo svog suvereniteta međunarodnim organizacijama, prevashodno NATO-u.

O.V.    Na kraju bih vas zamoSio da nam iznesete vas stav u vezi
novih žarišta na teritoriji bivše SFRJ i kako Vi uopšte vidite    konačan kraj
nasi!ju:da li će ona ipak biti okončana vojnim porazom nekih od zaraćenih strana
ili će se stvari završiti na nekorn novoj «Beriinskom kongresu»ili «Dejtonu 2 «?

J.G.    Danas ni Srbija ni Makedonija ne mogu da samostalno odlučuju ni o
pitanjima koja se tiču njihovih teritorija.Sputane su nitirna us!ovafdogovora i nagodbi.delovanja njihovih vlada i armija se strogo kontrolišu i zato će mnogo toga zavisiti od podele snaga I ciljeva međunarodnih organizacija i vodećih zemalja.Da li će one biti zainteresovane za očuvanje Makedonije kao države?Da !i će preispitati međunarodne dogovore o Kosmetu i vratiti ga pod okrilje Srbije?Da li će napustiti BiH?Da li pianiraju da izgrade baze u Srbiji i Crnoj GonPSamo tačni odgovori na ova pitanja dati sigurnu prognozu daljih događaja.Igiavno-da iićese očuvati jedinstvo interesa Evrope i SAD-a?Da !i će se Evropa boriti protiv agresivne politike SAD-a u odnosu na Balkan?Ako ne,onda rnožemo očekivati i Dejton 2 I Rambuje 2 Jedinstvo svih balkanskih država je jedini način da se suprostavi starim i novim diktatima.

O.V.Unapred Varn zahvaljujem na trudu koji će te uiožitl i molim vas da primite izraze mog poštovanja kao i moje želje da Vas prati dobro zdrav!je,svaka lična i profesionalna sreća.

J.G.    Hvaia.Kod mene je sve dobro.Balkanska kriza će mi donositi posla još
narednih 100 godina,tako da moram da se trudim da ostanem zdrava i jaka.