www.olivervulovic.com

Đinđic i denacifikacija

Poljski list,»Gazeta viborča» je jedan od poslednjih i najnovijih poligona za plasiranje ideje o «denacifikaciji» Srbije i to pravo iz usta srpskog premijera,Zorana Đinđića.Ovim intervjuom Đinđić je agresivno oteo predvodničko žezlo iz ruku Tribunala u Hagu,vrhuške NATO pakta,Fonda za humanitarno pravo albanofilke Nataše Kandić , Sonje Liht , Nenada Ćanka i Žena u crnom,koji su u Srbiji još pre šiptarske pobune na Kosmetu,a preko glasila "Vreme", i radio «B92» neprestano zagovarali ideju o kolektivnoj srpskoj krivici i potrebi «svenacionalnog otrežnjenja i denacifikacije».Pošto vidim da se tabananju staze za prodor te ideje pridružila i «Politika»(ne samo na osnovu davanja izvoda Đinđićevog intervjua),slobodan sam da Vam pošaljem svoje mišljenje i ako znam da ste pod cenzurom.

-Milošević nije pao sa Marsa, Pojavio se u nas,kao Hitler u Nemačkoj,zbog slabosti društva-opozicije,Pravoslavne crkve,intelektualaca.Odgovorni smo za to što je tako dugo vladao..»prenosi «Politika» izvode premijerovog intervjua poljskom listu.

Ako smo do juče upinjući i poslednje atome pristojnosti i tolerancije,mogli da pratimo rad novog srpskog premijera a da ga pritom ne podsećamo na činjenice, da je za vreme NATO agresije pobegao u Nemačku odakle je davao izjave koje su bile na granici dopuštenog opozicionog delovanja i izdaje, te i da nakon zaustavljanja agresije u javnim nastupima(kojih je u «diktaturi»imao koliko je želeo) zločine NATO-a nad srpkim narodom i državom nije nikada hteo da nazove pravim imenom,bojeći se ljutnje svojih zapadnih finansijera u predizbornom periodu,danas možemo da kažemo da je žuč i čemer koju premijer sipa po sopstvenom narodu i državi,stigla do grla. Pošto premijer ne shvata da će nas ta žuč udaviti sve zajedno,pa i njega sa nama,treba ga podsetiti na sledeće:

Cilj političkih predstavnika najveće naoružane banditske organizacije na svetu, Solane, Robertsona, Šarpinga, jeste pronalaženje, milom ili silom, načina da se ratu koji su vodili protiv Jugoslavije, nađe legalistička zaleđina, čime bi sa sebe skinuli odgovornost za nanetu ogromnu štetu i sračunato ubijanje civila u Jugoslaviji a sve u interesu instaliranja svoje oružane sile na našoj teritoriji i predavanja iste Šiptarima na  upravu a pod njihovim nadzorom. Pored nabrojanog, Nemcima je jako bitno da se u Evropi nađe novi parija i da se sa pitanja stravičnih nemačkih zločina konačno skine sva pažnja i pozornost,koju je u poslednjih pedeset godina svetska javnost imala prema nemačkom narodu i državi. Kao nemačkom đaku, premijeru bi zaista bilo dovoljno da preuzme od njih ono najpozitivnije i najboolje iz upravljanja jednom državom ali nije i obavezan da se nauštrb nacionalnih interesa sopstvenog naroda uključuje u harangu protiv srpskih patriota. Gospodin Đinđić treba da zna da je i Miloševič paktirao sa zapadom, pa je ipak na njihovoj listi za odstrel. Sadašnji premijer je na čelo republičke vlade došao takođe uz pomoć cCkve i intelektualaca i sada hapsi, smenjuje, sudi, presuđuje i otima po Srbiji. Ovaj napad na Crkvu je više bio predigra za napad na predsednika Koštunicu, jer se zna ko se iz DOS-ovske garniture izjašnjava kao ateista. Ideja o denacifikaciji Srbije je neprihvartljiva i nikakvu važnost više joj neće dati ni činjenica da je zagovara i sam premijer jer u Srbiji jednostavno nije bilo fašizma već samo ideje za očuvanje sopstvene države i sunarodnika ostalih van nje kroz ideju Jugoslovenstva. Zbog toga Srpske oružane formacije pod kontrolom Miloševića jesu ubijale ali ne žene i decu već naoružane neprijetelje,koji su u rat prvi krenuli i za čije se zločine njihove vođe ne pozivaju u Hag. Paravojnim formacijama ćemo i onako sami suditi. Znam da je nemoguće, ali ako premijeru zaista nije namera da silom u našem mozgu kolektivno reč patriotizam zameni rečju fašizam i nacizam i ako želi da naš narod da legitimitet Hagu, prvo šta treba da uradi je da preko MUP-a raspiše poternicu za sledećim licima i insistira na njihovom hapšenju i transportu u Hag : Izetbegović, Ganić, Halilović, Silajdžić, Orlić, Čeku, Tači, Hadrinaj, Musliju, Demaći, Zubak, Jellić, Merčep, Glavaš, Klinton, Klark, Olbrajt ,NN pilota,..........i mnogi drugi. U protivnom,osim političke odgovornosti za ovakve, direktno antidržavne i antinacionalne istupe i ideje, postoji i krivična odgovornost.