www.olivervulovic.com

Blebetanje Marka Karadžića

Petog februara ove godine, Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, Marko Karadžić je dao intervju bečkom listu Pressehttp://diepresse.com/home/politik/aussenpolitik/537606/index.do?from=suche.intern.portal. Ovaj list je sa njim napravio razgovor povodom petnaestogoišnjice od masakra u Srebrenici i razgovora u republičkoj skupštini koji se povodom toga vode a u smeru usvajanja odgovarajuće rezolucije. Na samom početku razgovora, saradnik lista je Karadžića pitao zašto se odugovlači sa usvajanjem pomenute rezolucije i zašto se ona tek sada donosi ? Dakle, saradnik bečkog lista na početku intervjua nije rekao genocid, nego masakar u Srebrenici. Austrijski novinar, kao edukovano lice, je namerno izbegao kvalifikaciju genocid jer je i njemu jasno da je vrlo diskutabilno pravno kvalifikovati kao genocid jedan izuzetno težak ratni zločin u kojem su od masakra pošteđene žene i deca a pogubljen neizvestan ali visok broj vojno sposobnih muškaraca i to na teritoriji u kojoj su se sve vreme vodile borbe i gde je prethodno ogroman broj pogubljenih muškaraca iz"demilitarizovane zone" takođe izvršio niz masakara od strane i to ne nad srpskim vojno sposobnim muškarcima, nego nad srpskim ženama, decom i starima. Državni sekretar je u tom delu odgovarao onako kako je on mislio da treba i optužio Slobodana Miloševića ( kao da je Milošević juče oteran sa vlasti) zbog toga što jedna takva rezolucija do sada nije došla na red za usvajanje kao i volju kompletnog srpskog društva da se sa tim zločinom počinjenim u njegovo ime suoči. Međutim, u kasnijem delu intervjua, Marko Karadžić, koji na položaj državnog sekretara takođe nije došao voljom sopstvenog naroda, nego je imenovan, upustio se u kvalifikacije sopstvenog naroda. Nije sporno što gospodin Karadžić zagovara da se rezolucija i ne usvaja ako u se u njoj explicitno ne pomene njegov naziv za događaje u Srebrenici, ali je kao činovnik plaćen od poreskih obveznika Srbije učinio niz prekršaja i krivičnih dela, o onim moralnim da i ne govorim jer ga se to verovatno ne dotiče, kada je sopstvenu državu i narod ( zamenio je reč narod i država sa floskulom "režim Slobodana Miloševića" kao da je pokojni predsednik pučevima a la 5.oktobar dolazio na vlast) optužio da je kriv za izazivanje svih ratova i najgorih zločina od Drugog svetskog rata.

Karadžić je takođe uzeo u odbranu i NATO pakt, te je rekao da je u Srbiji "stvorena slika da nas je NATO bombardovao zato što mrzi Srbe", što bi implicite trebalo da znači da Državni sekretar nalazi opravdanje za agresiju na sopstvenu državu i time duboko do preko kolena ušao u veleizdajničke vode. Znam ja da je Marko Karadžić običan eksponent koji sada u jeku rasprave o ulasku Srbije u NATO pakt mora da priča onako kako mu kažu oni od kojih, pored plate od poreskih obveznika u Srbiji prima trostruko veći džeparac, ali da li mi makar možemo da konačno pobedimo svoju nacionlnu anksioznost i tog čoveka razimenujemo sa funkcije na kojoj se nalazi i neka brate samo o trošku neprijatelja ove države pljuje po njoj i baljezga šta mu padne na pamet. Ova poslednja izjava Karadžića jasno govori i o dubokoj podeli u Vladi Srbije u stilu svi protiv Jeremića. Takođe je postalo i kristalno jasno da Dačić visi o tankom koncu bez obzira na Tadićevoj objavi rata kriminalu ( što posredno znači i ponuda Dačiću ministarstvo za rezoluciju ) i da je poslao dve totalno različite delegacije na konsultacije sa Liberalima i Naprednjacima, gde u prvom slučaju ne zna šta će sa G7 i Ljajićem a drugom se boji da mu uz naprednjački miraz se ne provuče i Koštunica. I ako je, kako već rekoh Karadžić samo eksponent jedne od strana u pregovorima, ipak mu ta zaleđina nastala političkim dogovorima ne daje mandat da nas po svetu pljuje i ocrnjuje onako kako je i CNN već to zaboravio da radi i to mu se nekako mora staviti do znanja. Ja, sa svoje strane mogu samo da kažem - Marko Karadžiću, bruko i sramoto ovog naroda, lepa ti i zdrava kuća bila ali daleko, daleko, što dalje. Odlazi .