www.olivervulovic.com

Crtica ispod crvene crte

Niski predstavnici Srbije i visoka predstavnica Evrope su se opet uspešno dogovorili kako da tokom još jednog obeščašćivanja starice Srbije u OUN (prosek godina u Srbiji 41-a), ista izjavi da joj je tokom obeščašćivanja ono kao takvo manje smetalo  u odnosu na trunje koje je sa opanaka tokom podignutih nogu palo narodu u oči, jerbo će izbora.kad-tad biti pa je samo to malkice nezgodno.

Od Draškovićevog lizanja Olbrajtine krvave ručerde i njegovog potpisivanja SOFA sporazuma nekada, preko EULEKSA, MSPa i Generalne Skupštine OUN danas, ne prestaje niz samoponižavajućih postupaka  ove teritorije naspram kojih je Kumanovski sporazum zaista vojno-diplomatsko remek delo. Em što je potpisan posle istinske a ne šminkerske borbe za rezultat je i ostavio Kosmet u kakvom-takvom državno-pravnom jedinstvu sa ostatkom Srbije. Jeremić tvrdi na RTSu da se malo šta posle izgubljenog rata može uraditi, a dame i gospodo rat se tada nije ni završio ni izgubio, on je jednostavno Kumanovskim ugovorom bio prekinut.

U takvim izjavama, poput pomenute Jeremićeve, ogleda se suštinsko licemrje i prevara evroameričke instalirane hunte u Srbiji sa Predsednikom Republike koji je par minuta po završetku poslednjih parlamentarnih izbora pretio gradjanskim ratom ako neko i slučajno  pomisli da napravi koaliciju suprotno njegovim prethodnim dogovorima. Sve ovo zaliveno maškaradom na promociji 130-e klase oficira tzv. Vojske Srbije na kojoj nije bilo Rusa a na kojoj se dva puta pominje komandant Nacionalne garde Ohaja i odaje počast svim poginulim od napada Al Kaide na Ameriku a ne pominje se ni jedan poginuli srpski vojnik i gde se o funkciji vojske govorilo samo u smislu antiterorističkog delovanja, dovoljno govori da je dno provalije na vidiku i da smo putanju dobrano pogodili i uzeli zalet sa kojeg skretanja neće i ne sme biti.

Ovo društvo nije samo politički bipolarno u odnosu na Kosmet već je i klinički šizofrenički kvadripolarno kada je sam sistem vrednosti u ocenjivanju sopstvenog opstanka i smisla nacionalnog i državnog postojanja u pitanju. Mi smo bolesni i za razliku od nekadašnjeg Bolesnika na Bosforu koji je sa pravom gubio okupirane teritorije pa se shodno tome i pravedno oporavio i danas ga eto da nam „sređuje“ Rašku oblast, mi smo bolesnici sa dubokim autodestruktivnim sindromom koji kao takav olako poklanja svoje teritorije, smanjuje biološku osnovu i potpomaže raseljavanje sopstvenog naroda. Naša bolest je bez radikalnih zahvata neizlečiva. Mule nam vladaju celom jednom regijom, teroristički komandanti nam proglašavaju privatne države na istorijskim teritorijama, narkomafijaši odsecaju od morske obale, a hipobankini miljenici od Vjvodine susednu državu. Narod se namerno izgladnjuje jer tako gladan misli samo o gladi, a seljacima se na moderan način bez sekire i krvi smanjuju stada toliko i tako da se putem monopola ima piti samo evropsko mleko u prahu i jesti genetski izmenjeno evropsko meso. Više se za Srbe ne mora govoriti da se prave ludi. Na opštu evro sreću mi smo zaista postali i ludi i istrošenog i neupotrebljivog organizma i organizacije. Moram da završim ovu crticu jer sam i ja već dobio prvi simptom – povraća mi se.