www.olivervulovic.com

Sloboda nema alternativu

Volim pucketanje starog radija. Sterilni, čisti, okružujući zvuk me trenutno ne može sa takvim mirom uvesti u noć, u san, u mir…, u beg od takođe okružujućeg siromaštva svih vrsta u mog naroda, svedočenja svakodnevne propasti koju živimo.

Dvadeset godina smo u obnovi, a ja i dalje putujući državom viđam razvaline starih srpskih vlastelinskih dvorova i razvaline i pustoš srpskih gradova trećeg milenijuma. Putujem decenijama nesvršenim koridorima, prolazim pored budućih slobodnih ekonomskih zona zaraslih u ambroziju i zagrađenih rđom ispred kojih su na zemlji nepokupljene ostale, pokisle i do pola korovom prekrivene table i transparenti već izgladnelih štrajkača koji su se nalazili ispred tih ograda štrajkujući glađu. I u danima početaka nevolje koja nas je zadesila bilo je jošte nekog duha koji nas je održavao na površini, duha koji poput snažnog bola tera da se u telu detektuju i iskoriste i oni najskriveniji rezervoari snage. Jedan Eliotov opis iz “Vodenice na Flosi” se daje bez zadrške uzeti kao odlično primenljiv za stanje Srba u 2011-oj:

«Kada polako počne da struji novi izmenjeni život, kada se tuga zauvek useli u srce i prestane da donosi podsticaje koji smanjuju bol, kada počnu da prolaze jednolični dani bez ikakve nade, tek onda stiže očajanje, tek se onda oseti strahovita glad duše i čežnja za nekom neznanom tajnom koja bi mogla ublažiti našu patnju.»

I eto, mi zaista vidimo sve putem RTS-a i ostalih “anacionalnih” emitera, ali ne vidimo sopstvenu budućnost. U konstantnom smo bolu koji nas više ni na šta ne može podstaknuti. Mi zaista sve unapred što nam se može desiti posmatramo kao jednu veliku tajnu, sa nadom da će se u okviru nje izroditi neka snaga koja će konačno uspeti da nas izvuče iz ovog neduha, nedržave, nenaroda, nejezika i vratiti nas u narode koji imaju svoju državu, autentični duh. Očajni smo, zato i ćutimo i ne borimo se, samo se veoma skrito nadamo, jer nam i javno iznošenje nada u uspešni nacionalni samopovratak može biti uzeto za zlo “na evropskom putu bez alternative”.

Postaje ogoljeno da Tadić u svom očajničkom batrganju za održanje svoje bratije na vlasti, na silu gura državu u lepezu neprirodnih stanja i ponašanja ne bi li makar i lažno ostala inner circle nekog budućeg EU proširivanja. On površinski podržavajući, a suštinski kritikujući tera Srpsku Incku na rupu, Tačija unapred amnestira da bi mogao sa njim da “pregovara”, obnavlja priču o “maglovitoj” ulozi Koštunice u političkoj pozadini atentata na Đinđića, daje prostora Dinkiću da upravno rastače državu, koalicione partnere plaši Nikolićem i usuđuje se da Ruse drži “na kratkom užetu”. Predsednik je počeo da se ponaša kao Gerberov preduzetnik koji je još i menadžer i tehničar, te tako postaje sopstvena suprotnost i uništava posao kojim se bavi. Za posledicu toga već imamo da on sebe ne smatra srpskim već prosrpskim predsednikom. Od obećanja LDP-a da će “Srbija ući u EU sa ili bez Srba”, ovo Tadićevo prosrspko predsednikovanje mu ga dođe kao neko sasvim normalno prelazno stanje. Izgleda da je on i ovu vladu koju je sastavio smatrao prelaznom i prolaznom do momenta kada će sve poluge vlasti smestiti u Krunsku ulicu i kasnije sa “mrvicašima” koje mu bude Vorlikova nametnula, krene u konačno dokusurivanje svakog nacionalnog ostatka i odloženo, ali efikasno implementira 6.oktobar.

Šta je rešenje, gde je izlaz? Da li su Tadićeve namere zaista naša neumitna sudbina? Nisu i neće biti. Skup ljudi koji od Tadića ne misle samo salonski različito je na vidiku da se okupi. Oni nisu neka eliotska metafizička skupina kojoj Srbi neće smeti da se raduju i pridruže. Ona će biti istinski srpska a ne prosrpska i snažno će zahtevati da se u praksi sprovode strateški državni ugovori sa Republikom Srpskom, a Boga mi, kasnije i sami sprovoditi te ugovore u punoj snazi i svrsi. Skupina za Srbiju, Pokret za Srbiju će raskrinkati spoj kriminala i uzurpirane vlasti koji je Crnu Goru prvo odvojio a kasnije rasrbio i na kraju svim sredstvima osim oružanim (za sada) napao onu trećinu naroda u Crnoj Gori koja sebe oseća Srbima i dve trećine naroda koji se odlučio da ne da svoj srpski jezik crnogorskom jezički mongoloidnom novorođenčetu.

Pokret za Srbiju neće ostaviti 300 hiljada Srba sa Kosmeta i onih 120 hiljada na Kosmetu na milost i nemilost okupatorima i njihovim kvislinzima, koji su poput njihovih mentora kukavica koji su napadali noću i sa 10.000 metara visine, sami znali da ubijaju samo sa leđa, otimaju nenaoružane i preko turskih i izraelskih hirurških noževa ih u mukama rastavljaju sa telesnim organima i životom. Pokret za Srbiju će razvlastiti autonomaše i separatiste svih vrsta, a ratoborne muftije koji Tursku zovu majkom, ili naterati da se vrate u svoje hramove ili majci na sisu, a ne na materijalni i psihički teret i svog i većinskog naroda u ovoj državi. Pokret za Srbiju će prvo zahtevati, a kasnije i sprovesti sveopšti crkveno-narodni sabor koji će slobodno doneti odluku kakvu državu žele i sa kim ta država treba tesno da sarađuje, stavljajući mu pre toga na znanje sve svetske alternative bez ikakvog medijskog utoravanja.

Sloboda nije san. Da, i ona ne mora uvek dolaziti praćena velikim bolom i stradanjem. Ona može doći i putem neprestanog insistiranja na njoj i jednostavnog i prostog okretanja glave od onih koji je guše i okretanja samima sebi, jednih drugima i onima koji nam u njenom ostvarivanju zaista žele iskreno pomoći da do slobode dođemo, pa bili oni u Srbiji ili van nje. Katkada je potrebno prepoznati trenutak u kojem se do nje može stići bez ikakvih nacionalnih postradanja, kao što je ovaj trenutno, jer ko sada može skupiti opet 1000 aviona i usuditi se da nas po mraku sa preko 10.000 metara bombarduje, seje kancer i vadi organe samo zato što insistiramo da ostanemo ono što jesmo i gde smo vekovima bili. Kada uđemo u slobodu, kada je osvojimo i u njoj obnoviteljski krenemo da uživamo, videćemo da na Zemlji nismo bili kleti, sužnji i gladni zato što su nas tako Više sile nabaždarile, već zato što smo sami sebe na tako nešto osudili. Tada ću i ja, u sveopštoj stvari ni malo bitan, možda i moći da zaspim bez pucketanja starog radia i prepustim se svim surround zvucima moje domovine, slobodne domovine, slobodnog naroda, slobodne Srbije.

www.vidovdan.org , www.standard.es. www.novinar.de