www.olivervulovic.com

Belgrade's dark sensation

Ukupnost srpske zvanične politike u vezi Kosmeta se ne ogleda u izostancima državnih izaslanika na regionalnim i svetskim skupovima na koje je Kosmet pozvan kao nezavisna država. Njena ukupnost i istinski loše namere se ogledaju u dobrodošlici i gostoprimstvu koje će srpska zvanična politika od 13.do 15.juna pružiti u Beogradu kompletnoj vrhuški NATO pakta a tokom održavanja njihove najveće konferencije do sada. Ni treći Rajh nije hteo toliko da ponižava Srbiju tokom okupacije, koliko je do toga stalo NATO paktu, sadašnjem vojnom, političkom i ekonomskom okupatoru Srbije.

Ava Justin je govoreći o Evropi rekao da je 19. vek označavao bunt protiv Boga a da 20.vek označava početak saveza sa đavolom. Srpsku vladu u 21om veku je još uvek po malo strah od naroda pa se ne usuđuje i zvanično da sklapa savez sa đavolom, ali ga zato o trošku istog naroda   gosti i pušta da piruje u sred Beograda, na par metara od spomenika Milici Rakić. Planirani NATO skup u Beogradu bi trebao da bude pompezna proslava pobede te organizacije nad srpskim otporom bezobzirnom uništavanju njegove civilizacijske, duhovne, ekonomske i političke samostalnosti. Taj skup u Beogradu je svetskim ubicama neophodan i kao adrenalinska inekcija zbog sporog napredovanja u Libiji, loše odrađenog posla u Iraku i Avganistanu .  NATO koneferencija u Beogradu je kopija delovanja prethodnih imperija koje su nakon konačnog slamanja otpora u napadnutim teritorijama u njihovim prestonim gradovim okupljali sve vazalne vladare iz okruženja i na takav način  slali jasnu psiholško-vojnu poruku i prisutnima i onima na koje je napad imperije u toku i onima na koje se imperija tek sprema da udari. Odabir Beograda kao mesta za najveću NATO konferenciju u njegovoj dosadašnjoj istoriji ima kao takav i simboličnu poruku tog pakta Evropskoj Uniji, čije članice sa sve manje entuzijazma šalju vojske u američke ratove. NATO poruka (čitaj američka poruka) je i u vezi budućeg vojnog razgraničenja između EU i njenih vojnih snaga u stvaranju sa jedne strane i NATO pakta sa druge strane a u svetlu reči harvardskog profesora državne uprave, Semjuela Hntingtona, da se Evropa završava tamo gde počinje muslimanski i pravoslavni svet. NATO je u cilju tog budućeg razgraničenja sa Evropom, na našoj teritoriji već napravio sopstvenu državu i od nas očekuje, da pravilno sagledavajući Hantingtonove reči, konačno shvatimo čiji smo mi u stvari i šta je za nas bezuslovno određeno kao jedini mogući način opstajanja na ovoj planeti, do daljnjeg.

Profesor dr Svetomir Bojanin je lepo opisao da svetski centri moći grade svoju politiku tako, kako bi konstantno ometali  razvoj običnog čoveka kao ličnosti. “ Snažni instrumenti i surovi način terora nad osećanjima, nad telom, nad umom, nastoje da ljudsko biće svedu na biće mase, kako bi množine tih bića, te bezlične mase sveta lišene samosvesti, učinile pukim instrumentom svoje vlasti.” Nato skup u Beogradu sam prepoznao kao suma sumarum svih načina delovanja iz prethodnog Bojaninovog opisa te organizacije prema srpskom narodu uz besramnu podršku naše  veleizdajničke vlade, kojoj samoj teško ide da od birača napravi bezličnu masu pa joj je ovaj zajednički poduhvat sa ubicama i planetarnim pljačkašima dobro dođe kao seminar pred novu izbornu kampanju.

Odmetnici od Međunarodnog prava su se odlučili da se sastanu baš u državi preko koje su isto Međunarodno pravo i skršili. Ubice koje su same sebi dale dozvolu za slobodno ubijanje po svetu su odabrale baš Beograd kao mesto u kojem će napraviti planove za nova krvoprilića po planeti i „po prirodi stvari“, Srbi to treba mirno da otprate i sa time se pomire. Naš kolektivni odnos prema ovoj nečuvenoj drskosti Tadića će i konačno nas same odrediti u tome da li više kao narod i imamo neki pravac kojim bi smo krenuli ili smo se odlučili na ropsko  savijanje, ćutanje i trpljenje. Otpor ovakvom divljanju i iživljavanju mora biti bezuslovan, snažan, kristalno jasan. Ovoj nikada narodnoj, instaliranoj, korumpiranoj, nesposobnoj i veleizdajničkoj Tadićevoj administraciji se mora reći da je kap prelila čašu i da u istom stilu u kojem njihovi „dragi“ NATO gosti poručuju Gadafiju i Asadu da moraju ne samo odstupiti od vlasti, već i da moraju napustiti svoje zemlje, tako i oni ukoliko se usude da nas još jednom u beskonačnom nizu samoponize, ne samo da više ne smeju biti na vlasti, nego da posle silaska sa nje ukoliko ostanu u Srbiji, neće više biti ni na slobodi.