www.olivervulovic.com

Nepravedni medju nacijama

Briga o ljudskim pravima je počela da se na godišnjoj bazi zloupotrebljava od strane Velikih sila i one su u svojim međunarodnim nastupima ta prava počele da tretiraju kao neku vrstu grupe nadprava koja trebaju da imaju prednost u odnosu na nacionalne politike i uopšte , nad samim suverenitetom država. Sve češće možemo da, kako od država pojedinaca , tako i od koalicije koje čine tzv Kvintu, na nekom usputnom međudržavnom skupu ili posebno kreiranom skupu u te svrhe, čujemo od njihovih predstavnika optužbe, i to najčešće neosnovane, kako se vlada te i te države zverski odnosi prema svojim građanima te da se na osnovu takvog stanja približava momenat kada će "međunarodna zajednica" morati da reaguje protiv te države i njenog rukovodstva u cilju " zaštite civila, manjina..." .

Reakcija ide prvo putem agresivnog neprijateljskog medijskog i diplomatskog a odmah nedugo posle njega i vojnog delovanja. Nizom takvih razbojništava na različitim tačkama planete, na silu se u postojeće međunarodno i humanitarno pravo pokušava da ugura i legalizuje automatsko vojno delovanje protiv određenih država partija i njihovih vođa a u cilju zaštite civila od navodnih nasilnih akcija tih država i vođa. Akcije neselektivnih bobardovanja, okupiranja i kasnijih političkih osveta i odmazdi nad vojnim gubitnicima su sve češće i češće i svet se prema ovom siledžijstvu postavio nemoćno i sa zgranutim i užasnutim mirenjem sa odlukama onih u kojih je vojna moć. Trenutno ne postoji država ili skup država koje će skupiti snagu i beskompromisno se suprostaviti ovom siledžijstvu. Postoje samo države i narodi žrtve koji, svako u skladu sa svojim moćima, na duži ili kraći rok samostalno pokušavaju da se odupru.

Kako se za sve to vreme postavlja OUN ? Ako posmatramo ceo ovaj već uigrani scenario samo preko situacije u kojoj su se našli Srbi i Srbija, odgovor je vrlo jednostavan. OUN je bila ratujuća strana i naš neprijatelj, OUN je ratujuća strana i neprijatelj i Iraka i Avganistana i Jemena ,Libije, Obale Slonovače, Somalije...a za sada je samo politički neprijatelj Sirije i Severne Koreje. O prethodnim vremenima Vijetnama, Koreje, Kambodže, Granade, Haitija, Paname, Hondurasa......istoričari već manje više imaju izgrađen stav. Dakle, posmatrajući u sintezi odnose međunarodnih organizacija, pitamo se na osnovu kojih standarda, procedura i preko kojih svojih institucija su OUN i EZ (EU) u poslednjih 20 godina zaštitile ijedno pravo bilo Srbije, bilo srpskog naroda u celini ? Da li je iskorišćen ijedan element međunarodnog prava da se sačuva SFRJ, SRJ, SCG, Srbija ? Je li uništena RSK i da li se zaustavilo sa pokušajima uništavanja Srpske ? Vidi li se kraj pokušajima razgradnje Srbije? Da li je UNTAES sa NATO paktom potpomagao hrvatsku stranu u građanskom ratu sa srpskim, po ustavu SR Hrvatske takođe konstitutivnim narodom?

Zar nemamo i video i foto i pisana svedočenja da je UNPROFOR tokom građanskog rata u BiH švercovao oružje za muslimane i Hrvate, i kako možemo oceniti učinak njihovih naslednika SFORA i EUROFORA ? Da li su OEBS i nakon toga KFOR, UNMIK i EULEX na Kosmetu bili i ostali one civilne i vojne snage koje su pomogle i pomažu da Srbi ostanu da žive na onim teritorijama za koje se od strane Velikih sila hipokrizično baš Srbi optužuju da su ih etnički očistili ? Da li su ispoštovani Dejtonski i Kumanovski sporazumi u celini i u onim delovima koji su povoljni po srpsku stranu ? Da li su pregovori u Dejtonu, Parizu, Rambujeu, Beču i sada ovi u Briselu pošteni , fer i sa punim poštovanjem pregovaračkog statusa svih strana ili se opet srpskoj strani , nekad tvrđe a nekada mekše, sve potura pod nos pod parolom "uzmi ili ostavi" ? Da li tzv Tribunal za bivšu SFRJ u Hagu u svom radu podjednako pravno posmatra optužena lica tokom svojih "procesa" ili su Srbi u ovom proizvodu abortusa prava ona "najviše ratujuća strana" i oni koji u tom tzv Tribunalu "najlakše" umiru kao nekadašnji članovi Crvenih brigada po nemačkim zatvorima i Arapi po raznim tajnim CIA zatvorima po Evropi ili gubilištima poput Gvantanama i Abu Graiba ? Kojom su se svojom autentičnom i jasnom pravnom akcijom OUN i opet ono što oni nazivaju Tribunalom za bivšu SFRJ odredili prema trgovini organima srpskih zatvorenika na Kosmetu i u Albaniji ? Da li je svojim proglašavanjem nenadležnim po tužbi SRJ protiv NATO država zbog agresije iz 1999e godine, ubacivanjem reči genocid u presudu po tužbi BiH protiv SRJ i Savetodavnim mišljenjem o Deklaraciji jednostrano proglašene nezavisnosti kosmetskih šiptara, kada je Međunarodni sud pravde u Hagu izbegao zbog političkog balasta te situacije da istu hrabro proglasi Međunarodno-pravno ništavnom, ovaj sud uopšte i dalje sud OUN ili je sud NATO pakta i nekoliko porodica koje tom organizacijom vladaju ?

Na kraju se uz francusku podršku i cela UNESKOva administracija angažovala da srpske svetinje na Kosmetu proglasi "kosovskom kulturnom baštinom". Posle svega u kratkim crtama navedenog ali i posle ćutanja OUN tokom bombardovanja SRJ od strane NATO pakta, posle poslednjeg sramnog ponašanja Međunarodnog krivičnog suda u odnosu na Libiju i pukovnika Gadafija, podsećanja na tv vešanje Sadama Huseina od strane iračkih izdajnika koje su OUN putem SAD vojne sile proglasile legitimnim kao što sada koaliciji razbojnika, naftnih najamnika, siledžija i terorista u Libiji pokušavaju da na silu ugrade međunarodni legitimitet , postavlja se pitanje da li Srbi i Srbija uopšte mogu da računaju na bilo kakvu pravnu zaštitu u okviru postojećeg novostvorenog 4.Rajha ? Ne mogu i neće je (pravnu zaštitu) ni po automatizmu a ni po zahtevu ostvariti. OUN je jednostavno usisana od NATO pakta i Srbiji u toj organizaciji više nema mesta i došlo je vreme da se povede rasprava o suvislosti našeg članstva u redovima međunarodne organizacije koja je pogazila svoju osnivačku deklaraciju pa i sam Međunarodni sporazum o civilnim i političkim pravima i koja i dalje daje kvazi jurističke bazise određenoj grupi država za čiste akte okupacija, agresije, nelegalnog svrgavanja režima, ekonomskog razaranja, ciljanog i "kolateralnog" ubijanje civila, nezakonitih hapšenja, zatvaranja, mučenja i nečovečnog postupanja sa zatvorenicima tokom pojedinačnih ili grupnih vojnih i ekonomskih neprijateljskih akcija protiv drugih suverenih država.

Propala Liga naroda je aristokratska tvorevina u odnosu na ovu isprostituisanu organizaciju za koju je i kodeks Jakuza nedostižan moralni cilj. Ako već moramo da trpimo silu ne moramo i da budemo članovi slugeranjskih institucija te sile. Ako smo već istrpeli i trpimo nepravdu, ne moramo i ne treba da budemo , pa makar i pravno gledajući vrlo posredno, saučesnici u zločinima i nepravdama koje naši mučitelji rade drugim državama i narodima na ovoj planeti, a to jesmo i bićemo sve dok smo članovi OUN bez obzira na našu realnu moć u okviru njenih organa. Istupanjem iz ovakve OUN svaka rasprava o našem prisustvu u NATO paktu u bilo kojoj formi i članstvu u EU će postati bespredmetna i sa naše nacionalne grbine će se skinuti veliki i pretežak samar neprekidnog niza uslovljavanja koje će iza sebe imati neku legitimnu formu.Srbija može sva prava zastupanja svojih vitalnih interesa u odnosima sa tom OUN preneti na BRIKS ili neku sasvim određenu državu a za sve kontakte koje sa nama NATO želi i tera nas da sa njim imamo, kao ovlašćenog zastupnika možemo imati ili ŠOS ili ODKB i kao zastupnike ali i sa njihovim vojnim prisustvom na teritorijama koje trenutno kontrolišemo i kao garante naše bezbednosti.

Ako već pojedine zemlje mogu da kažu da priznanje Kosmeta nije više međunarodno već bilateralno pitanje svake države po na osob, onda i Srbija ima pravo da na osnovu iskustva sa OUN i EU, koje su se negde de facto a negde i de jure pojavljivale kao naši ne samo politički već i ratni neprijatelji, u skladu sa tim i ponaša i pokuša da na ovaj način sačuva i državu i biološki opstanak nacije na ovim prostorima. Radovan Karadžić nije vezao pripadnike tzv međunarodnih mirovnih snaga za mostove kao običan kriminalac taoce, nego na osnovu sasvim ispravne procene u svojstvu vrhovnog komandanta da su ti ljudi bili predstavnici organizacije ratnog saveznika NATOa i samim tim pripadnici neprijateljskih formacija. Da li je time prekršio običaje rataovanja i međunarodne konvencije, možda, ali je i spasio silne ljudske živote i objekte ali i sprečio da se nastavi da oni koji su već mirno posmatrali laganu smrt beba kojima su zabranili dopremanje kiseonika, da nastave da sa bezbednih 10 000 metara visine takođe krše Međunarodno pravo i običaje ratovanja gađajući civilne ciljeve. Naš položaj neće biti lakši nakon izlaska iz OUN i konačnog raskida sa idejom o članstvu u EU ali će makar biti konačno čistiji, jasniji i pošteniji i prema svom narodu ali i prema svim onim drugim narodima i državama koji iskreno cene naš otpor čoporu država odmetnika koje olako istim imenom nazivaju svaku drugu državu čijih resursa ili geostrateškog položaja žele da se dokopaju.

Dragutin Bogutović je tokom svoje analize knjige "Slovenska mitologija" Nenada Gajića, izdvojio sledeći zapis Vuka Karadžića a koji je mene asocirao na sadašnji defetistički, poslušnički i svemireći stav mog naroda i države sa situacijom u kojoj se našao - " Naš narod misli da je svakome čovjeku suđeno šta će mu se u vijeku dogoditi i kakvom će smrću umrijeti, i da se čovjek od suđenja ne može sačuvati". Uverenja o takvim "suđenim stanjima" u narodu, razbijale su, ili pokušali da razbiju, samo pojedine vođe ili vojskovođe vizionari koje smo kroz istoriju iznedrili, a takvog vođe ili vojskovođe u Srblja trenutno nema no, i bitan je istorijski podatak da se takav jedan vođa ili vojskovođa uvek i pojavljivao kada je najgore bilo ili se spremalo da dođe.

Znali smo kroz svoju istoriju da sebe osudimo na večitu zahvalnost pojedinim državama i državnicima samo zbog mrvica njihove naklonosti prema nama a koje su nam oni pružili samo na osnovu prethodno dobrano iskalkulisanih sopstvenih interesa, pa makar nas i te pomoći koštale silnog izgibenija. Srbi su se vazda odlučivali na bagatelisanje svojih života i granica za opštu stvar svetskog mira i pravednosti da bi sada olako pristali da nam se preko nekoliko nadržavnih organizacija u privatnom vlasništvu, poput EU i OUN, bagateliše pravo na kompletno postojanje. Jevreji su svakome ko je spasio i jedan život nekog od njihovih pripadnika tokom Drugog svetskog rata dali orden i večitu počast zvanu Pravednik među nacijama. Kako bi Srbi trebali da ocene odnos prema svojim pripadnicima od strane EU i OUN naglasio sam naslovom ovog teksta.