www.olivervulovic.com

Kozerije kraj srpskih ognjišta

Vladajuća politička elita u Srbiji se ponaša prema svom narodu kao neki kvazi umetnik koji prezire svoju publiku.On radi nešto važno a oko njegovog rada se skupljaju tu neki i pozvani i nepozvani. Oni koji po nešto razumeju i oni koji ne razumeju ama baš ništa, ali hoće da budu tu, blizu njegovog rada, pa čak i da se usude da o njemu nešto i kažu,misli umetnik.Nije pristojno ogoljeno reći za publiku da je glupa i nedorasla onome što je umetnik spremio da izloži te se ista mora istrpeti zbog milosti zvanične i autorizovane kritike, opet razmišlja umetnik dok urla na saradnike koji po njemu sa nedovoljno posvećenosti i poštovanja postavljaju eksponate.Tako se i srpska vlada tokom izglasavanja poslednje rezolucije o Kosmetu zaklela da će parlament redovno i tačno izveštavati o razgovorima koje vodi sa kumovima šiptarske mafije iz Prištine ali je u sebi mislila i svojim briselskim saveznicima poručila da to samo trenutno valja reći zbog održanja puke demokratske forme, a da će u medjuvremenu uspeti da provuče svakojaštinu političkog đubreta ispred očiju i naroda i parlamenta i tako zadovoljiti autorizovane evropske kritičare i konačno iskamčiti presvetu kandidaturu za u dalekoj budućnosti možda mogući ulazak nekih delova Srbije u EU.No,ne miruju ni mafijaški kumovi iz Prištine a ni evropska autorizovana kritika i kao posledicu njihovih akcija imamo srpske barikade na severu Kosmeta pa su se neki iz Srbije usudili da podsete vladu da je u obavezi da sa vremena na vreme položi račune o pomenutim razgovorima što je kod nje izazvalo zaprepašćenje i indignaciju. Vlada će opet zbog proklete puke demokratske forme udovoljiti visokoj politici nedoraslim narodnim poslanicima, na koje su u međuvremenu pravo da se verbalno iživljavaju dobili i njenu niži službenici, poput „pregovarača“ Stefanovića.Najavljeno je da će 3.novembra vlada izvoleti da organizuje novi demokratski igrokaz u srpskom parlamentu, novu kozeriju kraj ognjišta, sa rezultatom koji Srbima na barikadama neće vredeti ništa a ostatku naroda samo pojačati osećanja nemoći i bezizlaza.

Beskrajna i raznolika razrada neophodnosti evroatlantske dogme u redovima vlasti i delu lojalne opozicije ne prestaje  i pored svakodnevnih negativnih poruka  što iz same EU zabavljene svojim jadima opstanka i koja u kontaktima sa našom vlašću samo fingira želju za Srbijom u svojim redovima, što od Srba sa svih strana a posebno sa Kosmeta, kojima se položaj u odnosu na KFOR i Prištinu više drma  zbog pomenute nametnute evroiluzije vlasti u Beogradu nego zbog samog pukog odnosa snaga na terenu.Borba kosmetskih Srba da se uspostavi sistem koji odgovara stvarnosti potreba rešenja srpskog nacionalnog pitanja makar  na jednom malom prostoru koji kontrolišu, stalno nailazi na zid napravljen od  upornih pokušaja vlasti u Beogradu da uspostavi sistem imitacije evropskih i NATO političkih standarda koji u Evropi jedan po jedan propadaju usred nepodnošljivih udaraca ekonomske stvarnosti i propasti evropskog nadnacionalnog državnog priojekta kao ideje uopšte. Možda Merkelova & Co uspeju da spasu barem nešto od EU projekta, ali i to što spasu sigurno neće smeti i moći da funkcioniše van standarda koje Nemačka bude uspostavila.Kakve je standarde ustrojila za Srbe i Srbiju, mogli smo da vidimo i osetimo  tokom 19. i 20. veka te od onomad nervoznog obrecivanja pokojnog Cobela, preko kancelarkine posete Beogradu ,iživljavanja nemačkih vojnika na Jarinju  pa sve do ovog trenutka u kojem nemački general Drevs vreba prvu pogodnost da zajedno sa Redžepijem konačno svrši stvar sa „pobunjenim Srbima“.

U doba kada se ideja Novog svetskog poretka sa svojim pobratimom Novim evropskim poretkom gotovo u celini preklapa sa ciljevima  koje baštine naslednici fašista, srpske vlasti umesto da neprestano traže adekvatnu zaštitu od takve pošasti putem odgovarajućeg savezništva koje bi već samo po sebi, takvo sklopljeno  ( npr. Sa Rusijom direktno, ili članostvom u ŠOSu ili ODKBu)  bilo začetno ozbiljno upozorenje našim neprijateljima u vezi njhihovih prošlih ali i daljih koraka prema nama,srpska vlast nastavlja da i od unutra i spolja ogoljena i prezrena igra oko slabašne vatre predvidivosti ulaska Srbije u EU i „vojne neutralsti“ koju u stvari posmatra samo kao iznudjeni  medjukorak do ulaska u NATO kao jednog od zacrtanih joj ciljeva medjaša onih koji su je na vlast u Srbiji i instalirali. Ovo prekomerno,prenasilno i po svaku lošu cenu približavanje izvitoperene srpske kopije tzv.EU standarda njihovom EU originalu je proizvelo za situaciju da je kopija sve dalja i dalja od i onako u mnogim sverama neprihvatljivog originala i da na njega liči samo nazivima ali ne i suštinom te sada niti imamo implenetirane EU standarde niti izgradjen bedem zaštite osnovnih nacionalnih interesa. Korupcija je deo svakodnevnice, nepotizam uobičajena forma funkcionisanja, antinacionalni stavovi su uslov i preporuka za napredovanje,svima dostupni mediji su umreženi u dopuštenu matricu,siromaštvo je opšta kategorija opisa načina na  koji stanovništvo živi.Srpska vlast koristi raskošnu imaginaciju kada opisuje svoje „uspehe“, neprirodni odnos sa EU i SAD nam sevira kao jedini normalan i prihvatljiv put našeg razvoja pride neosnovano prepotentno uzima za sebe ulogu jedinog ispravnog tumača dogadja iz naše istorije. Nacija zaprepašćena ovom osionošću i siledžijstvom je u totalnom šoku i nesposobna je istom brzinom kojom joj se čine neotklonjive štete da na iste upozorava i organizovanom akcijom ih sprečava jer joj se štete čine sada već na dnevnoj bazi. Vlast je sve nervoznija i sve više javnosti stavlja do znanja da je nezadovoljna na koji način i u kom intezitetu shvata slobode koje javnost kao bajagi ima, te oni prateći delovi vlasti poput LDPa, LSVa, SPOa a koji govore ono nepristojno što vlada zaista i misli, sada traže da se Konuzin proglasi remetilačkim faktorom i uzrokom svih njihovih nesupeha, da narod prestane da se bakće sa visokom politikom i vrati se borbi za ekonomsko puko preživljavanje, da se Srbija vrati petokotobarskom poimanju demokratije te nanovo uvedu krizni štabovi od mesnih zajednica do samog vrha države. Mediji i SANU su izostavljeni iz tih predloga, jer tamo krizni štabovi nisu nikada ni prestajali sa radom.

Vlada je umesto da ubrza i nagomila sve moguće kontakte sa Moskvom, na brzinu smandrljala nekakvu državno-privrednu delegaciju i ispratila je za Ohajo i Čikago i tamo ispotpisivala sve što je trebalo potpisati i ako je to sve planirala tek za posle Nove godine. Punu pažnju te državno-privredne delegacije je dobio bivši guverner a još uvek aktivni zagovornik šiptarske secesije Vojnović.Vlada je takodje nervozna jer joj izbore pominju svaki čas a još nije pootvarala mostove, hale, delove puteva,a ni Tijaniću još nisu stigli da ispišu kompletan scenario za predizbornu kampanju.Vreme curi, Brisel poslovično kasni i zakera a narod opet umišlja da neke stvari treba da se rade na drugačiji način, pogotovo kada su olaka i preskupa zaduživanja u pitanju. Uzročnici vladine nervoze leže i u očitom sagledavanju naroda njene evidentne odgovornosti za položaj u kojem se sada nalazi i ako je ona zaključala sve medije za ozbiljniju kritičku analizu njenih poteza a što samo po sebi govori o ogromnoj količini nanete štete našim interesima koja je zbog te količine i uticaja na svakodnevni život prosto prelila medijsku blokadu. Vlada ruži svoj narod na severu Kosmeta, naziva ga kriminalcima, narko mafijašima, protivnicima evropske budućnosti „većine Srba“, proglašava ga prostim pratiocem politike nacionalističkih opozicionih partija i nesposobnim da sagleda na globalu položaj koji Srbija ima i da svojim akcijama ispoljava politički lokalni sebičluk.Vlada očajnički pokušava da iza ledja i narodu i Rusiji nasilno progura propali i nikada legitimizovani Ahtisarijev plan, pa čak i neki Ahtisarijev plan plus. Vlada svojim delovanjem, shvatajući skori kraj svog rada, a što shvataju i Velike sile, pokušava da na brzinu, zaklanjujući se datumima kao što su 12. oktobar i 9.decembar, progura što više evroatlantskih ciljeva za Kosmet i Srbiju uopšte.

U svakom sledećem nastupu vlada povećava broj neistina i kolektivno nam vređa inteligenciju količinom političkih neobjektivnosti koje nam plasira kao jedine moguće i ostvarive bez imalo dozvoljenog prostora za alternative koje čak u većem delu posmatra i kao nezakonite sprovodeći tako neku svoju neobjavljenu Obznanu. Kada su obarali Miloševića svi sadašnji članovi vlade su nam tada govorili da mi zajedno sa njim nismo primetili da je srušen Berlinski zid i da je u Rusiji Gorbačov a zatim Jeljcin. Isti ljudi sada prosto nazivaju glupošću i prepotentno prelaze preko svih opomena da je EU u temeljnoj i sveobuhvatnoj krizi, da se u Moskvu vraća Putin i da nas ne mogu sve na ovoj planeti otrovati, obesiti i mrtvog čupati za kosu i vući po prašini, kao što su to uradili sa Miloševićem, Sadamom Huseinom i Gadafijem. Ova vlada je istorijska jer nikada pa i u vreme povlačenja vojske preko Albanije i tokom nacistističke okupacije na čelu države nismo imali tribunski tako siromašne ličnosti, lažne erudite naučenih tekstova iz Evropamfleta, beskrupulozne evrologorejičare sa ogromim manjkom empatije za nacionalne interese koji je već i po naučnim definicijama dobrano zašao u veleizdaju. Izbori će ispasti najbezbolniji izlaz za ovu grupu sa strane imenovanih uništitelja ideje borbe za srpski pravedni opstanak na ovim prostorima. Izbori bi njima samo promenili sedište rada ali ne i poslodavce, jer njima srpski narod nikada nije uistinu ni bio poslodavac, ma koliko narod oni britanski pokvareno i uvijeno , poput Đilasa, kao strogog ali pravednog poslodavca imenovali. Izbori će biti spas i za narod, da ga delovanje ove grupe ljudi ne natera na krvavljenje ruku u očajničkom pokušaju pravljenja otklona od njihovog neprirodnog,nacionalno i državno devastirajućeg delovanja. Izbori su šansa da ono što su oni puškom, prevratom i paljevinom 5.oktobra uspostavili u Srbiji, demokratski poništimo i na vlast postavimo i uposlimo one kojima granica sa Madjarskom nije jedini početak svega dobrog a Brnjak i Jarinje tačke na kojima je kraj za sve srpsko.