www.olivervulovic.com

Da se hrastom šljiva zameni

Pošto Boris Tadić uporno izdržava na antinarodnim i antidržavnim pozicijama, po pitanju Kosmeta i po pitanjima EU i NATO, moramo po skidanju njegove politike sa vlasti i zbog svog i iskustava drugih , da na državnom nivou ozvaničimo i u istorijske čitanke uvedemo da je NATO vojna sila koja nema i nije imala milosti prema civilima, i da iste tokom svojih pljačkaskih i lešinarskih pohoda nemilosrdno satire. Da je to vojna sila koja neprijatelja zasipa najviše iz nedozvoljivih oružja, oruđa i isto takvom municijom te sila koja ne poštuje međunarodne ratne konvencije, koja teroriše uhvaćene i preživele , koja skrnavi mrtve. Tim više se zalažem zakonsko obeležavanje NATOa, pošto mislim da poslednje snimke uriniranja NATO vojnika po krvavim leševima avganistanskih Talibana nije pustio niko ko je neprijatelj NATO vojske, već naprotiv, neko kome je ta ista vojska naredila ili dala nalog da te snimke objavi a u cilju zastrašivanja svih trenutnih i budućih njenih neprijatelja, sa posebnom pažnjom ka vojskama Sirije i Irana.

Zakonsko raskrinkavanje NATOa u Srbiji, i pored jasne moralne, bolje reći duboko nemoralne slike tog saveza u srpskom narodu, neće ići ni brzo ni glatko, jer ako i Boris Tadić bude smenjen na sledećim izborima, neće biti smenjena i njegova kapitulantska, bankarsko bojažljiva i nacionalno štetna politika, koju će samo sa umerenim strastima ali istom odlučnosću nastaviti da sprovodi koalicija oko SNS, ako uspe da ubedi Zapad da je imenuje kao novog pobednika srpskih izbora. Nije više pitanje u Srba kako posle Tadića, nego kako do kraha Tadićeve politike i posle Tadićevog fizičkog odlaska sa vlasti.

Pomažu li tu ikakvi izbori u sukobu sa onima koji po svetu (a tako je bilo i kod nas ) prvo nameštenim nemirima i kasnije oktroisanim izborima dovode druga imena iste politike ili se i njima mora dogoditi, sada zaista od naroda organizovana revolucija. Onako kako je NATO žrtvovao slobodu četiri marinca zarad višeg cilja, Tadić misli da žrtvuje slobodu dela svog naroda na okupiranoj teritoriji zarad viših ciljeva, ne ostatka Srbije koja se sa time istinski ne slaže, već viših ciljeva svoje interesne klike. Razlika je u tome što Amerikanci neće ipak dopustiti da njihovi marinci budu zatočeni ni večno ni van svoje zemlje, dok će Tadić pokušati da svoje sunarodnike večno utamniči u zatvor zvani NATO država Kosovo. Kako smo skoro i belodano saznali ono što smo 1999.godine svakako znali da kao što nije bilo masakra u Račku, zatočenih 100 000 Šiptara na prištinskom stadionu, da tako nije ni postojao srpski plan za nasilno proterivanje Šiptara sa Kosmeta nazvan Potkovica, koji je po nemačkoj narudžbi izmislila i u svet odaslala Bugarska.

Masakri i njihove reprize u sarajevskoj ulici Vase Miskina, i pijaci Markale, Srebrenica, masakar u Račku i Plan Potkovica su praroditelji izmišljenog Huseinovog hemijskog oružja , Gadafijevog i Basarovog maltretiranja civila i Ahmadinedžadovog agresivnog pristupanja izradi atomske bombe. Ignorisanje zdravog razuma je postala takva rutina predratnih igara Zapada da nam se prosto i nije čuditi što njegovi eksponenti u Srbiji a u jeku srpskog otpora NATOu i EU, poput Kancelarije za evrointegracije preko RTSa javno obznanjuju svoj stav da je tokom njihovog istraživanja racionalno glasao onaj ko je izabrao EU integracije a iracionalno onaj koji to nije. Srbija odavno nije ni po jednom merilu racionalna država ali proglašavati neistomišljenike, to jest protivnike EU iracionalnim, ludim, je terminalna faza političke boleštine koju na ovim prostorima nismo videli od kada je ukinuto prvenstvo prve bračne noći za turske nosioce vlasti.

Ubistvo Miloševića i trenutno lagano ubijanje Šešelja u Hagu su bile rafinisane pokazne vežbe NATO pakta za evopske „osetljive želuce“, dok su snimci vešanja Huseina, razvlačenja mrtvog Gadafija u Libiji i mnogi drugi zločini poput dekapitacije iračkih ubijenih gerilaca i ova poslednja gadost sa uriniranjem po mrtvim Talibanima, ustvari neodvojivi deo grube slike spremljene za želuce na Bliskom Istoku sa ciljem da pokažu kako NATO zaista ratuje i šta neprijatelja čeka ako se suprostavi. Srbima se 11 godina od strane domaćih izdajnika lagano ali sigurno pokušava da iz pamćenja izbriše množina mrtvih civila od 1992. preko 1999. pa sve do 2011. godine koje je NATO svojom ili tuđom-klijent rukom ubio. Trgovina ljudskim organima je samo epizoda koja nije prijatna, ali čije dalje pominjanje i potenciranje će jedna od vodećih NATO država u Savetu bezbednosti (svedočenje ministra Vuka Jeremića) smatrati direktnim neprijateljskim aktom Srbije. Pojam neprijateljski akt u toj izjavi, nije bez razloga podvučen, jer iz svega prethodnog morate znati šta vam se sve može desiti ako vas ozvaniče kao neprijatelja NATO pakta. Na sve to dodajmo i otvorene pretnje oružjem („neophodna upotreba sile“) Srbiji od strane Angele Merkel tokom njene kao bajagi uzgredne posete Tačiju na prištinskom aerodromu. Kad smo već kod Angele, poštenja i morala, valja reći sledeće.

U danima kada nije bilo ikakvih naznaka da će se na severu Kosmeta pojaviti barikade, u okolini Beča i Minhena su održavane vežbe austrijskih i nemačkih vojnih snaga u razbijanju prepreka na putevima i osvajanju „tačaka“ – kuća, koje su na poligone bile postavljene sa ćirilicom ispisanim parolama „Kosovo je Srbija „ , „ Kosmet je srce Srbije „. Vežbe u Austriji je direktno nadgledao načelnik austrijskog generalštaba Entaher. Entaher je par nedelja nakon tih vežbi posetio Beograd i tokom svečanog ručka je stidljivo od stane nekoliko lica koje za tako nešto nisu imala ni javni ni tajni mandat vrha države, upitan zašto se takve vežbe održavaju. Sav crven u licu, ne krijući zaprepašćenje da Beograd , i ako već i poseduje tu informaciju, se i usuđuje da ga o njoj nešto i pita, te je u bunilu govorio o rutinskom održavanju nivoa spremnosti vojnika i sličnim glupostim koje su mu iznenađenom tog momenta padale na pamet.

Brzo posle toga, šest meseci kasnije, čelnici pobunjenih kosmetskih Šiptara su uz direktnu i neskrivenu pomoć KFORa i EULEKSa pokušali postavljanje svojih nazovi carinika na Brnjak i Jarinje a na šta su, kako su strane vojne službe dobro pretpostavile, Srbi nastanjeni na severu Kosmeta odgovorili mirnim zakrčavanjem puteva, postavljanjem poznatih barikada. Usledio je niz incidenata između okupatorskih vojnika i stanovništva i gle, kao pojačanja KFORu stiže 600 austrijskih i 700 nemačkih vojnika i to baš onih koji su na vojnim poligonima uvežbavali razbijanje barikada i vojno-policijsko osvajanje sitnih tačkastih ciljeva. KFOR(čitaj NATO) na terenu severa Kosmeta pored austrijskih i nemačkih vojnika, čine američki vojnici, francuski vojnici i kao ikebana jedna marokanska četa a Hrvati i Slovenci se na drugu stranu Ibra dovlače po medijskoj potrebi.

Ovom prilikom moram podsetiti da ni do današnjeg dana NATO nije dostavio tačan broj „povređenih“ vojnika i težine njihovih rana. Nemački vojnici (zbog čijih „rana“ je Merkelova potegla veto u Briselu i otvoreno zapretila ratom) su 2011. godine za razliku od 2004. kada su mirno gledali kako šiptarski fašisti pale i ubijaju sve pred sobom a za koje su takođe oni kao vojna formacija bili „zonski odgovorni“, ovoga puta ne časeći časa rado pucali bojevom municijom na okupljeni narod koji ih nije napadao, već okupljanjem u mestu i fizičkim neborbenim preprekama sprečavao da dalje nastave sa nelegitimnim akcijama .Vrlo je važno podsetiti da i pored nervoze Nemaca zbog usuđivanja dela ljudi sa srpske strane da laži i šuplju propagandu nemačkog odreda učine javnim i predstave ih takvim svetu, NATO još nije zainteresovanim medijima, licima, organizacijama i ustanovama dostavio ostatke „primitivne i ručno pravljene“ bombe kojom su ih okupljeni Srbi pogodili i izazvali „teške povrede“. Moram ponoviti, da i pored mnogobrojnih NATO kamera na terenu ( bile su na svakom njihovom vojnom vozilu, šlemovima većine podoficira i oficira i još nekoliko drugih - većih, fizički javno instaliranih), NATO nije dostavio snimak koji potvrđuje njihove tvrdnje a koji bi zasigurno, da postoji, obigrao ceo svet. Za to vreme, srpske ranjene civile putem Rusija danas je mogao da vidi ceo svet i ako putem svojih medija i nije bio baš zainteresovan.

Valja ovo sve napomenuti jer živimo u svetu užasa i niskih strasti i svetu koji voli krv nevinih i nemoćnih. Jer ako su Sibir, nafta i amazonsko drvo po Bžežinskom i Kisindžeru opšte planetarno dobro na koje svi stanovnici imaju pdjednako pravo i da se to pravo ima i silom braniti, ima li sramote da Srbi konačno ustanu i kažu da je Kosovo i Metohija ipak i prvo srpsko i da će to pravo braniti od sile silom, pogotovu sada kada na prvim pukotinama svetske IV, američke imperije, Nemci pokušavaju da uzdignu V svetsku, germansku imperiju, opet počinjući pohod sa srpskih teritorija i preko srpskih leđa. Nije daleko dan kada će Srbi debelo morati da porazmisle da li da se poklone ispred već, od strane zapadnih ambasada, unapred napunjene biračke kutije, ili će se okupiti opet ispod nekog hrasta da udahnu još malo preostalog svežeg slobodnog vazduha dok ne krenu u boj, ne bi li ga disali po vasceloj Srbiji i ne bi li izbegli kletvi da će nas 'za pod jednu šljivu živih ostati.