www.olivervulovic.com

Druga Srbija i referendum na severu KiM

Politika Druge Srbije je na smrt razbolela državu Srbiju i Srpstvo u celini. Evrounijatstvom  je Srbiju oborila u krevet, paralisala joj mišiće, usporila dah i zamaglila vid. Politika Druge Srbije državi Srbiji ostavlja  samo onoliko snage koliko je dovoljno da potpiše ono što Berlin traži, da diše onoliko sporo i plitko koliko kapital velikih banaka, MMF i ECB traže, vidi samo ono što Vašington misli da je dovoljno i da treba da se vidi. Politika Druge Srbije je na odličnom putu da u ultra kratkom roku sa Srbima odradi ono što ni Turcima posle vekova okupacije nije uspelo, da ih razsrbi, razsvetosavi, razdržavi. Druga Srbija je sa pozicija vlasti a u paktu sa Zapadom ušla u rat ne samo protiv Prve Srbije, ona je ušla u rat sa Srpstvom u celini, ekonomski, duhovno i teritorijalno. Oni su Srpstvo brutalno i sirovo osiromašili, izrugali mu i lišli dostojanstva  duhovnost i na svim prostorima gde živi ga učinili nestalnim i privremeno boravećim do konačnog rešenja. Druga Srbija je zabranila nade i veru u beskonačnost a kao opšti cilj oktroisala evropsku privremenost i američki stil i politiku  konačnosti. Umesto nama prirodnog istočnog večnog, utorila  nas je u zapadno, evropsko  vremenski ograničeno. Umesto slobode, uvela nas je u prostu i svakodnevnu nužnost ropskog prebivanja i migoljenja. Druga Srbija nije samo u društvu nenormalno i neprirodno udaljila klase, ona je instalirala kaste, srozala seljaka i vaspostavila latifundije. Druga Srbija je podstakla „dobrovoljna“ izgnanstva onih koje su ostavili bez ičega i načinila ih licima koja zbog siromaštva imaju osećaj ili da domovini više ništa ne duguju, da ih domovina više ne zaslužuje ili da domovina kao pojam više ne postoji i da ne treba da postoji. Druga Srbija ohrabruje one koji zagovaraju da je njihova domovina tamo gde je njima trenutno lepo,tamo gde je krupni kapital i na kraju, da je sam kapital zamena za domovinu.

Iako mali narod, Srbi su kroz istoriju svojim državama i državnošću predstavljali  subjekt istorije. Druga Srbija danas svakodnevno relativizuje, razvodnjava i umanjuje značaj srpske državnosti i uvodi nas u proces njenog tihog nestajanja i marginalizovanja i sami tim u poziciju pukog objekta prosečnih igrača evropske i vrhunskih igrača svetske politike. U tom smislu i dejstvuje njena politika prema Kosmetu, Raškoj, Vojvodini, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Referendum Srba sa severa Kosmeta nije samo puka politička akcija suprostvljanja svim nabrojanim procesima koje vode predstavnici Druge Srbije. Referendum je bio i poslednji vapaj i grčeviti pokušaj slanja poruke ostatku Srpstva da je voda došla do grla i da je njihov refrendum možda i jedina legalna i legitimna stvar koja se Srbima dogodila u poslednjih četiri godine i najznačajniji politički akt posle refrenduma iz 1998.godine.Politika Druge Srbije više nije  deo lepeze dozvoljenog političkog delovanja, ona je te pozicije odavno napustila, već je to niz protivustavnih, protivzakonitih, protivdržavnih akata. Refrendum Srba sa severa Kosmeta nas upozorava da mi nismo samo prosti savremenici i posmatrači nego žrtve terora interesne grupacije na vlasti i da se u skladu sa tom pozicijom prema njima treba da postavimo i reagujemo. Druga Srbija je probala da referendum ugura u okvire akcije jedne stranke, jedne ideologije i tako devastira njegov opštenarodni karakter, kriminalizuje narodne tribune koji su ga pokrenuli i zaguši poruke koje je referendum poslao. Beogradski politički teroristi i uzurpatori sve tri grane vlasti u Srbiji su , istina,  pravilno prepoznali opasnost koja po njihove pozicije vreba sa severa Kosmeta, jer je referendum skinuo veštačku zasenčenost svega živućeg i postojećeg u Srbiji svetim pitanjem evropskih integracija i skroz ogolio rezultate njihovog  dvanaestogodišnjeg fisovskog  vladanja Srbijom,.

Iz sinteze poruka koju je referendum poslao, posebno bih izdvojio onu u kojoj se naglašava da je lojalnost okupatoru samo kratkoročno isplativa i da perverzno pozivanje na „da ni jedna majka u Srbiji više ne zaplače“ nije ništa drugo do trasiranje puta u nestanak svih srpskih majki a samim tim i dece za kojom bi one mogle da zaplaču.Referendum na severu Kosmeta je prvi ozbiljniji politički akt Srba u pravcu pružanja otpora okupaciji a da to nije formiranje raznoraznih nacionalnih veća i SAO teritorija i ako ih je beogradska oligarhija na vlasti baš u tom smislu posebno jako optuživala. U tom smislu je Beograd  zloupotrebio i muku  Srba sa  juga Kosmeta a sve u paničnom  strahu da će  virus  otpora koji je referendum proizveo se prostreti i na teritoriju centralne Srbije. Virus koji bi preko visoke temperature Srbiju oslobodio i odozdo i odozgo, a oni se plaše onoga što bi se moglo u tom slučaju desiti njima odozgo, to jest, da će se pretvoriti u ono što i suštinski i predstavljaju u ovom narodu, štetnu izlučevinu. Sva je prilika  da će nas naši neprijatelji ,ako nastave sa svojom upornom istrebljivačkom politikom, primorati da stanovništvo i teritoriju branimo i težim stvarima od olovke i referendumskog listića. To nije poziv na „plač srpskih majki“, već pitanje izbora između opstanka i nestanka ma šta o tome  drugosrbijanci mislili i ma šta da u Briselu prethodno potpišu.

www.vidovdan.org , www.vaseljenska.com, www.fakti.org