www.olivervulovic.com

Tadićev evropski korak – dobro za sve, osim za Srbe

Svako putovanje, pa i u pakao, započinje jednim korakom. Posle ovog poslednjeg Tadićevog - po imenu evropskog, a po suštini antisrpskog koraka - nema nas malo, koji se i pored svih napora da razumemo celinu trenutnog dešavanja u Evropi i ujedno smireno odnosimo prema svakodnevnom životu, ne pitamo – čemu ja ovo već 20 godina prisustvujem, čega sam savremnik i šta je moj narod toliko skrivio Evropi za ovolike kazne i nesreće?

Sreća se, osim u teatru, ne može glumiti. „Dođite i budite nasmejani“,pisalo je u sms poruci koju su iz partijske centrale Demokrate slale svojim aktivistima pozivajući ih na „veliku žurku“ na Beogradskom sajmu pod nazivom „Evropski korak – dobro za sve“, a povodom briselskog političkog carskog reza zvanog srpska kanadidatura za EU. A koji osećaj sada vlada u dušama onih kojima ispred očiju nikakvo uporno i dugotrajno mahanje sa tv ekrana džepnim satom sa logom EU na sredini  ne pomaže da budu nasmejani povodom te režimske svevesti koja je stigla iz Brisela?

Vladaju uznemirenost i nesigurnost, osećaji blizanci srpske svakodnevnice. Kada osećate uznemirenost, onda ste i nesigurni, kada ste neisgurni, dobro pogledajte, odmah je tu negde i uznemirenost. I pored svih naklapanja i obećavanja oktobarskih revolucionara, pojačanih izdajicama Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, Srbi i dalje imaju neprekidnu dinamiku nesigurnosti i uznemirenosti u odnosima sa evropskim prestonicama - te vizna liberalizacija, pa i kandidatura, kojoj pokušavaju da u našim  životima iskreiraju gotovo spiritualni značaj, ne samo da nisu umanjili osećaje nesigurnosti i uznemirenosti, već su zbog načina na koji su i bezvizni režim i kandidatura dobijeni, te osećaje produbili i dodali im snage.

Istinski odnos Srba i zvaničnog Berlina i Brisela se najbolje može sagledati kroz sledeće reči Eriha Froma : „ Ljubav koju si „zaslužio“ ostavlja gorak talog u vidu pretpostavke da nisi sam po sebi objekat ljubavi, već si to zato što možeš da činiš zadovoljstvo, da budeš od koristi. U krajnjoj liniji, možda te uopšte i ne vole, možda te samo iskorišćavaju„.

Beogradski režim je svom narodu u duši ostavio gorak talog briselskom kandidaturom jer ju je „zaslužio“ ne na osnovu istinskih potreba svog naroda već potreba i interesa EU aparature u vezi osnaživanja nezavisnosti lažne države Kosovo. Što se Berlina i Brisela tiče, u odnosu sa Srbima tu sva „ljubav“ počinje i tu se završava. Koliko nezavisnog Kosova, toliko i briselske „ljubavi“, kandidature, datuma pregovora, otvaranja poglavlja i tako dalje, a sve do zastave i stolice NDK na Ist Riveru.

Tek onog momenta kada vetar ustalasa crvenocrnu zastavu ispred zgrade OUN, Srbija će biti propuštena u tada već neki treći nivo ostatka ostataka EU, jer u što ostane i ako ostane od prave EU, Srbija može ući samo bez Vojvodine, Raške, Vranjske kotline i prepuštanjem Republike Srpske muslimanskom Sarajevu.

Ono što se trenutno naziva EU je kandidaturom pomazilo beogradski režim po glavi, ali do stavljanja u krilo i nežnog ljuljkanja ima još mnogo toga i brzo da se odradi.To narod razume, svaršeno prepoznaje i adekvatno imenuje – izdaja.

Sve ovo narod za sada, zbog tiranije vladajuće oligarhije i blizine izbora nije ga nagnalo na trgove, u štrajkove i proteste ali ga je učvrstilo u zaključcima da ovako dalje ne sme da bude i da ovom predugom nizu samoponižavanja mora doći kraj.

Srbima je dozlogrdila i nanela ogromne štete igra evropskih prestonica u kojoj se i pored verbalnih poziva i iskazivanja toplih dobrodošlica, članstvo Srbije u EU poredi sa nedostižnim idealom te joj se u tom smislu nameće osećaj nižeg nivoa civilizovanosti u cilju njenog motivisanja da čini i one ustupke koje ni jedna iole normalna i nezavisna država ne bi nikada učinila. Srbija je jedina država u Evropi od koje se, da bi joj se priznao napredak u implementaciji „evropskih vrednosti“, traži da pored odricanja od sopstvenih ekonomskih interesa i sama jede svoju supstancu, da se svojim odlukama odriče državne teritorije, brige o sopstvenom narodu, duhovnog i kulturnog bazisa.

U ovoj trci sa vremenom, pre inaguracije Putina za predsednika Rusije, za kojeg se tvrdi da će na „srpsko pitanje“ konačno obratiti posebnu i odgovarajuću pažnju, pitanje kandidature je od strane Brisela iskorišćeno, a od strane beogradskih vlastodržaca oberučke prihvaćeno, kao put da se urgentno omogući lažnoj državi Kosovo samostalno pojavljivanje na međunarodnim skupovima i legalizacija ugovornih odnosa sa trećim državama i međunarodnim organizacijama.

Evropa ovom kandidaturom nije dala većinski hrišćanskoj Srbiji nikakve povlastice već je agresivnom islamskom faktoru, secesionistima, ubicama, narkodilerima i trgovcima ljudskim organima omogućila sveukupnu amnestiju za sve učinjene zločine, legitimitet za činjenje nekih budućih zločina (tipa najavljenih novih akcija Rosu na severu Kosmeta) i pravo legitimnog međunarodnog političkog predstavljanja one nakaze od tzv. države a što u istoriji nije zabeleženo.

Kosmet zaista postaje presedan, kako tvrde Brisel, Berlin i Vašington, ali ne u smislu u kojem oni objašnjavaju taj presedan, već presedan koji je sada dobrano na sredini toka  procesa uništavanja međunarodnog prava kakvo smo do sada poznavali.

Beogradski režim svojim poslednjim postupcima nije više jedinstven u Evropi samo po putu samouništenja države i naroda kojima vladaju, Demokratska stranka i njeni sateliti su svojom saglasnošću na samostalno međunarodno nastupanje NDK postali i saučesnici u uništavanju međunarodnog prava.

Oni su se aktivno priključili njegovom uništavanju puštanjem Euleksa, preko 6.tačaka sa Ban Ki Munom, diverzijom tipa namernog kreiranja nepreciznog pitanja MSP u Hagu u vezi deklaracije o tzv nezavisnosti Kosova, te bez mandata od naroda siledžijskim menjanjem predloga rezolucije Generalnoj skupštini OUN povodom Mišljenja MSP, prihvatanjem i legalizacijom svih rezultata terorističke  akcije Rosu u julu 2011. na severu Kosmeta i na kraju (za sada) poslednjim  sramnim postupcima u vezi EU kandidature.

U ime takozvanog mira koji definiše EU i koji u celosti mora biti protivan srpskim nacionalnim interesima, Demokratska stranka i saučesnici čine zločin protiv države i zločin protiv mira tako što iz interesa dobijanja briselske podrške - da oni ostanu jedini evrolicencirani lokalni vladaoci Srbima - bezuslovno pristaju na takav EU mir i odustaju od insistiranja na pravim pregovorima za uspostavljanje pravednog mira na Kosmetu.

Takvo ponašanje vlasti oličene u koaliciji oko Demokratske stranke i Borisa Tadića, kojim su, osim neizmerne sramote, naneli  i nemerljive i teško otklonjive štete narodu i državi, uvelo ih je - po snazi izdaje svog naroda - u ravan generala Jovana Divjaka i pukovnika Jovana Damnjanića. I istina, nije ova vlast napravila samo jedan korak koji je „dobar“ za sve njih, i Brisel i Tadića.

Demokratska klika je još od 1990tih godina u neprekidnom maratonu, u kojem su prvo za Kosmet govorili da nije nikakvo teritorijalno i nacionalno već čisto demokratsko pitanje koje bi rešili u jednom mandatu, pa sve do današnjih dana i politike `i EU i Kosovo`.

Blizu su cilja i od nas zavisi da li ćemo i mi konačno zakoračiti i zaustaviti zlo koje preti da nas istrebi i svede na teritoriju indijanskih rezervata. Gledajmo da se sada zakunemo da ćemo sa puta da skrenemo.

www.vidovdan.org , www.fakti.org ,