www.olivervulovic.com

Čekajući da predsednik počne da radi

„Ovakav kakav sam sa tugom pozdravljam sebe onakvog kakav bih mogao biti.“ Ova misao začetnika katoličkog reda Isusovaca bi možda mogla i najbolje da opiše izraz lica a slobodno sudim i osećaj novog srpskog predsednika

Nakon službene posete Briselu i svega što mu je za razliku od vremena kada je tamo odlazio kao kandidat za predsednika Srbije, sada i službeno, kao srpskom predsedniku rečeno, preporučeno i naloženo.

I ako je znao da medenog meseca između njega i Brisela neće biti, Nikolić je nasilno gurao u podsvest sećanja na dobro mu poznatu svu surovost u obraćanju koju su praktikovali tamošnji političari prema Tadiću a koji im je sigurno bio politički draži od njega. Nikolić je otišao u Brisel sa svojim sinopsisom a vratio se sa u ruke uvaljenim gotovim evropskim scenariom, koji je još kao opozicionar prethodno mogao da vidi kod Tadića a na koji se sada od njega ultimativno traži da stavi predsednički potpis, bez prava na menjanje i najmanje sitnice u njemu. Na ono malo kozmetičkih promena su po mišljenju Brisela već pristali previše još za Tadićevog predsednikovanja, tako da za nova privikavanje više nemaju ni živaca a ni para kako sada stoje stvari u EU.

Pored pomenutih muka, Nikolić u zemlji prisustvuje i situaciji u kojoj i pored izbornog poraza, interesne grupacije vezane za Borisa Tadića vode grčevitu i rovovsku bitku ne bi li ipak uspele da zadrže pod svojom kontrolom stanovništvo i bogatstva Republike Srbije u formi novog mandata za sastav vlade. U toj borbi oni za saveznike iz inostranstva, pored istih faca iz Brisela sa kojima je Nikolić kao nešto pregovarao imaju i niz drugih lica, organizacije i države čiji su interesi apsolutno suprotni interesima naše države i naroda. Vladu na čelu sa Borisom Tadićem bi pozdravili i ratni zločinac Klark tokom pregovora u Prištini oko preuzimanja kosmetskog rudnog bogatstva, ratni zločinac Medlin Olbrajt tokom obilaska svojih investicija u informacione tehnologije i telefoniju na Kosmetu, ratni zločinac Toni Bler tokom obilaska i kontrole plasmana usluga njegovih savetničkih firmi na Kosmetu, ratni zločinac Džekson tokom obilaska i kontrole rada svoje privatne firme za vojne usluge na Kosmetu i mnogi drugi, sve sami „prijatelji srpskog naroda“ jednakog inteziteta emocija koje prema sirijskoj državi gaje i pripadnici grupe država „prijatelji Sirije“.

Posle očigledno razoočaravajućih rezultata posete Briselu u smislu očekivanja naroda od Nikolića da za razliku od svog prethodnika tamo konačno makar počne snažnije da brani srpske stavove i zahteve, počela su od njegovih birača da stižu i prva nezgodna pitanja – da li je narod u Srbiji glasanjem za njega želeo da na ceremoniji svečanog postavljenja za predsednika republike sluša pored svoje himne i Odu radosti? Da li je narod sa evroentuzijastičkim oduševljenjem pozdravio to što je, ako je već morao, da pre a ne posle izlaganja svog predsednika sluša evropskog komesara, koji uzgred budi rečeno, ne vidi ništa nelegalno i nemoralno u radnjama prethodno navedenih ratnih zločinaca na Kosmetu ?

Kome Nikolić šalje iskrene poruke, srpskom narodu, Rusima ili Briselu ? Zašto je tokom predizborne kampanje prećutana mogućnost da u eventualnoj Nikolićevoj vladi kao ministar sedi i ubica srpske ekonomije Dinkić? Šta se dešava sa pokretanjem pitanja izborne krađe ?

Gde se dede Nikolićevo javno obraćanje javnosti sa svim detaljima razgovora koje vodi u naše ime (za početak razgovori sa Lajčakom) i gde su na uvid javnosti zapisnici Tadićevih privatnih pregovora sa Zapadom oko Kosmeta?

I na kraju, gde je u celoj naprednjačkoj postizbornoj priči Koštunica ? Za Nikolića vreme počinje da curi mnogo brže i mnogo ranije nego što je to pred izbore mogao i da zamisli i ono za njega ne radi ni u Briselu ni u Srbiji. Ako narod bude toliko sateran u ugao te će morati „da radi motka“ onda narod u zamasima sigurno neće voditi računa da li će njome žvajznuti i naprednjake. Naprotiv, kada već maše motkom, narod će onda ići redom a Nikolić možda bude imao samo toliko sreće da on bude poslednji u redu te će zamah biti slabiji i neće mnogo boleti ali će ga oduvati sa mesta na kojem se trenutno nalazi bez izgleda da se tu ikada vrati.

Na Kosmetu se pripremaju logori za Srbe, KFOR, Euleks i Rosa zajednički uvežbavaju akcije u cilju „integracije severa „, pšenica je rodila 30 od sto manje nego lani, nezaposloenost je visoka i još raste, proizvodnja je u tragovima, državna kasa prazna, standard među najnižima u Evropi. Niko Nikolića odjednom ne mrzi već sa zaprepašćenjem i nevericom posmatra njegovu sporost, strah i odsustvo svesnosti situacije u kojoj se narod istinski nalazi, situaciji koja je mnogo gora od one koju je on u predizbornoj kampanji kudio. On je izabran da radi, pokreće, i ono najbitnije, da menja a ne u nedogled da opipava puls neprijatelja ovog društva jer kako njihov puls udara znamo već dvadeset i dve godine. Nikolić mora odmah i neizostavno da postavi patriotu za načelnika generalštaba VS.

Da promeni upravljačke strukrure u BIA i VBA. Da ne diže pregovore sa kosmetskim Šiptarima na viši nivo nego nego da na najviši svetski nivo pokrene pitanja povratka 250 000 Srba na Kosmet i dalje pregovore sa Šiptarima uslovi „održivim „ rešenjem te situacije. Nikolić mora da na sastanak pozove tajkunski vrh Srbije i sa njima uspostavi dogovor oko povratka narodu dela bogatsva koje su oni stekli tokom prethodnih i sadašnjih mutnih vremena. Nikolić treba i mora da poseti Srbe na barikadama. Njegovo predsednikovanje ne mora da bude puno slikovito izraženih sadržaja ali mora da bude puno brzih pozitivnih rezultata primenljivih u svakodnevnom životu naroda jer vremena nema puno.

On nije proizvod uobrazilje naroda nego njegove želje i poverenja u brze promene koje je obećavao.Njegova sadadašnja predsednička forma bez sadržine, oslonjena samo na srčano pevanje himne i šumadijsko poreklo nije dovoljna za tako veliki problem kao što je opstanak srpskog naroda i države. Mi od njega ne očekujemo da ćemo ući u neko novo mitsko razdoblje i da će on biti taj koji će oživeti narodna predanja ali očekujemo brze, precizne i istinski rodoljubive političke korake a ne lošu kopiju „četiri stuba politike“ oličene u briselsko-ruskoj mućkalici„ i istok i zapad“koju neće da progutaju ni na istoku ni na zapadu. Nikolić bi na kraju morao da shvati da je njegov izbor za predsednika Srbije posledica lošeg stanja u kojem se država nalazi a ne narodna nagrada njemu lično za neki prethodno dobro urađen državni posao.

On je na tom mestu na osnovu obećanja koja je dao narodu, tako da u ime Boga i srpskog naroda, Nikoliću počni da radiš svoj posao. Sticanje vlasti je ravno ljubavnom prokletstvu. Mržnja preblizu čeka da ljubav prođe.

www.vidovdan.org , www.vaseljenska.com , www.novinar.de