www.olivervulovic.com

Ruke koje se ne miju PDF Štampa El. pošta
Napisao Oliver Vulovic   
utorak, 23 oktobar 2012 15:54

 

Posle nekoliko vrućih izjava novih vlasti  o Kosmetu, osim od Nemca direktno, i od nekolicine strogo instruisanih glasnika, što iz Evrope, što iz Beograda, stizale su nam u nizu poruke da se naša eventualna odluka na udaljavanje od tzv. bezaletrnativnog cilja zvanog EU, posmatra kao srpsko mazohističko-demonstrativno ograđivanje od svakog podsećanja na pretrpljen poraz u ratu sa NATO paktom i da je sa EU tačke gledišta takav naš pristup beskoristan jer će EU i SAD biti uporne i istrajne do konačnog i nepovratnog srpskog priznanja odricanja od Kosmeta. Ka EU možemo a i ne moramo da težimo, naša stvar, ali Kosmet moramo i pismeno predati. Na tom tragu, ministar spoljnih poslova Češke, Švarcenberg, preko dnevnika Vesti nam dalje kaže  „to nije lako, teško je da se prihvati (nezavisnost Kosmeta), znam to i sam, ali moramo biti realistični. Srbija je izgubila rat. A u ratu se često gube teritorije! To je tako uvek bilo u istoriji. Moja zemlja je takođe izgubila dosta teritorije u prošlom veku. Svako mora od nekog da izgubi.“

Dakle, posle  Vašingtona i Berlina, i u Briselu su karte spuštene na sto i iz njih se vidi  da je „u EU dobrodošla i željno očekivana Srbija„ od početka EU igre, od strane onih Srba koji su hteli i smeli na glas da čitaju protivničku igru, već odavno bio pročitan blef . Takvu EU igru su nam kompletna bivša  i deo sadašnje vlade uporno  plasirali kao EU partnerstvo, jer su zaboga , verujte im na reč, baš njih tajno gurkali nogom ispod stola. U Briselu nisu nikada ni prestajali da prema nama sprovode politiku zasnovanu na nemačko-anglosaksonskoj percepciji Srbije kao  poražene države u od njih opravdano povedenom ratu. Države otpadniku koja se i dalje usuđuje da baš u svemu ne pristane na zadovoljenje geostrateških ciljeva SAD, Britanije i Nemačke.

U međuvremenu, Dačićev susret i rukovanje sa Tačijem pod nadzorom Eštonove, ma koliko predstavljeno dostojanstvenije i sa prethodno javno izraženim prezirom i mučno za samog Dačića,  ostvareno  zbog neprestanih pritisaka i opasnih pretnji iz Berlina, ipak  neće dati rezultate koji mogu iz toga postupka proizići kao korisni za ukupnu srpsku poziciju i samo u nijansama će se razlikovati od rezultata nakon nekadašnjeg Draškovićevog srčanog  ljubljenja ruke Medlin Olbrajt. Ruka je poljubljena ali milosti za Srbe opet nije bilo, već samo milosti za interesnu grupu lica sakupljenih oko onog koji je ruku tom zločincu i poljubio.

Opšti diplomatski i medijski napad koji se trenutno izvodi na Srbiju u cilju njenog konačnog sabijanja u ugao pre nego što povezivanje sa Rusijom dobije ozbiljniji zamah zvaničnim početkom gradnje Južnog toka, pored ubacivanja „teritorijalnog integriteta Kosova“ u Izveštaj o proširenju EU ,na dnevnoj bazi se dopunjuje i izjavama tipa onih koje su davali Kacin i Švarcenberg, pretnjama o skidanju sa „Belog  Šengena“, ozbiljnom akcijom britanskih službi kroz iskreiran „srpski rasizam“ na utakmici mladih reprezentacija Srbije i Engleske u Kruševcu (čemu je težinu pokušao da doda vrućim izjavama i sam britanski premijer) i na kraju  aktiviranjem turske ekonomske agresije na Srbiju  putem razbojničkog  preuzimanja dela resursa  EPS na Kosmetu.

Ovo poslednje je posebno napravljeno pred sam sastanak Dačića sa Eštonovom i Tačijem u Briselu. Cilj je jednostavan, naneti Srbiji u kratkom vremenskom periodu što više poraza koji u svom zbiru treba da izvrše odlučujući psihološki pritisak na naš narod ne bi li shvatio i prihvatio da Kosmet kao cilj naše spoljne i unutrašnje politike u stvari više ne postoji kao ostvariv i da što više prepreka budemo postavljali da će utoliko i evropska odmazda biti jača i surovija. EU upotrebljava sva moguća mirnodopska sredstva, za sada precizno i kako oni misle, još uvek odmereno. Postavlja se pitanje šta će se dogoditi ako ta sredstva ipak ne urode plodom ? Da li će doći do nastavka politike drugim sredstvima, koja nisu miroljubiva ? Da li nam je Švarcenberg u stvari rekao da ako nismo shvatili „realnost“ posle prošlog rata da ćemo je shvatiti i prihvatiti posle sledećeg?

Ako je Nemačka htela ovim brutalnim verbalnim nasrtajima pod maskom „mi smo jedini sa vama iskreni i direktni“ da pojednostavi stvari, kod Srba je proizvela sasvim drugi rezultat. Srbi su sada sigurni da i pored Dačićevog i Tačijevog rukovanja ispred Eštonove, ako rezultati tih pregovora ne budu afirmisali nezavisnost Kosmeta, predstoji  nemačka vojna agresija na sever Kosmeta. Kako će to Nemačka izvesti, to jest da li će koristiti sopstvenu ili vojsku neke druge države ili šiptarske teroriste, malo je bitno. Akcija je uvežbavana i ona će se izvesti na osnovu planova izgrađenih i proisteklih iz zajedničkih manevara austrijskog i nemačkog „kosovskog bataljona“ juna 2009-e i opservacije junske akcije ROSE  iz 2011. godine odrađene pod nemačkim pokroviteljstvom. Nemcima se žuri da ostvare šiptarsko konačno rešenje srpskog pitanja prvo pre dekomponizacije same EU, pre sopstvenih parlamentarnih izbora i na kraju, pre dolaska u Srbiju  onih koji će takođe svim sredstvima čuvati trasu Južnog toka i koji će sa aerodroma Niš biti spremni svugde stići. Ne zaboravimo i uvek se podsećajmo, i Niš je deo onog planiranog nemačko-albanskog monstruma koji se zove Velika Albanija a oni koji budu instalirali Južni tok neće biti spremni da mirno posmatraju puškaranja u njegovoj neposrednoj blizini. Narod  oseća da je „granica“ na Jarinju i Brnjaku samo kupovina vremena i predaha za one koji žele Srbiju do malo posle Beograda i da  se našim sadašnjim eventualnim predavanjem i pristajanjem na ultimatume Nemaca, Britanaca i Amerikanaca ne bi ni milimetra približili EU već bi se za istoriju vremenski posmatrano, nezamislivom brzinom približili  sledećoj fazi šiptarskog agresivnog nastupanja.

Naši neprijatelji smatraju da će se deo Srba opet pod silinom pritisaka, osiromašivanja, podmićivanja, ucena i krvi ponašati istorijski nezrelo, stereotipno i neodgovorno kao 5.oktobra 2000e. Nadaju se da ćemo  frojdovski rečeno sagoreti zbog siline unutrašnjih konflikata i bezuspešne borbe sa spoljašnjim svetom oličenim u grupi država koje su neskromno same sebe nazvale međunarodnom zajednicom. Njima je pogotovo važno da ove godine nametnu letargiju i gubitnički osećaj u našu kolektivnu svest, jubilarnu stogodišnjicu od pobedničkog, oslobodilačkog Balkanskog rata. Ništa se u nemačkoj i britanskoj diplomatiji danas ne radi što pre sto godina nije planirano i u istom periodu barem nekoliko puta  pokušavano da se realizuje.

Mi se, i posle pogubnih rezultata izdajničke politike DOS-a i njegovih naslednika u odlukama o nastupanju prema Srbiji od strane današnje nemačke i uopšte briselske i vašingtonske politike nemamo čemu čuditi, zaprepašćivati i osećati izigrano. Takav osećaj može samo proisteći kod iz istorije nenaučenih i dnevnom propagandom prevarenih na osnovu lažne i izdajničke politike srpskih vrhuški sprovođene u maniru „da popustimo još samo ovde i ovog puta i agoniji je kraj…svetla budućnost samo što nije došla“. Cenim Dačićev pokušaj ako  rukovanjem sa Tačijem pokušava da odloži oružani napad na naš narod na sever i egzodus sa juga Kosmeta i dobije na vremenu za pripremu ozbiljnijeg saveza sa Ruskom Federacijom i ozbiljnih planova  za vojnu odbranu naroda i teritorija. Ako su njegovi planovi ipak oslonjeni na zamisao o podeli Kosmeta kao istorijskom kraju sukoba sa albanskom politikom agresivnog proširivanja životnog prostora, onda mu mora neko reći da ako nekim čudom i uspe u svojoj zamisli, takvom podelom neće postići nikakav „istorijski sporazum“ sa Albancima i staviti tačku na njihove planove za dalju ekspanziju već samo klimavu i bledunjavu zapetu koja njemu možda bude omogućila novi mandat, ali će naciji i državi ostaviti u budćnosti stalnu pretnju zapetih i spremnih šiptarskih pušaka koje nikada nisu propustile priliku da u za njih pravom trenutku složno opale. Jer kako reče Švarcenberg – svako mora od nekoga da izgubi – a ko je po mišljenju Berlina, Londona i Vašingtona na ovom području  određen da izgubi, nikakvim rukovanjima to neće zaustaviti. Srbi su pre sto godina znali kako se ti procesi seku i zaustavljaju.

www.vidovdan.org , www.fakti.org , www.vaseljenska.com http://srb.fondsk.ruwww.pokretzasrbiju.info,

 

Poslednje ažurirano utorak, 23 oktobar 2012 15:55