www.olivervulovic.com

Sto dana vlade srbije - sto besanih narodnih noći

POLITIKA koja se većinom svog delanja oslanja na strah od spoljnih pretnji ili osećanje krivice koje nameću oni koji spolja prete,  ponašaće se na kraju prema interesima svoje zemlje ili mazohistički ili sadistički, ali nikako u smeru odbrane tih interesa.

Zbog toga smo umorni i sve manje verujemo vladi Srbije koja sto dana kalkuliše sa strahom i ne usklađuje svoju politiku sa voljom naroda koji se na majskim izborima nije uplašio i rekao je da je protiv NATO, za saradnju sa Rusijom i na kraju - i po istraživanjima samih evropskih agencija - iznad pedeset odsto sa veoma izraženom sumnjom u pozitivne efekte dubljeg integrisanja u EU.

Sve manje verujemo vladi koja nam predstavlja da se pouzdano nada da će joj Zapad učiniti neki ustupak oko Kosova tokom pregovora sa Tačijem, pregovora iza kojih opet stoji Velika Britanija, sada Ešton umesto Kupera, a u stvari se zna da to nije prava namera Zapada, već njegov perfidniji pristup problemu tokom čijeg rešavanja sada, posle Sirijskog iskustva, mora ipak jednim okom da pogleda i na reakciju Rusije i Kine.

Sto dana ova vlada dobrovoljno učestvuje u igri Zapada koji glumi da podržava neke srpske namere u vezi Kosmeta na kojem vam i dalje, pod pokroviteljatvom tog Zapada, ako ste retki Srbin-povratnik, život vredi koliko i lepeza na Marsu.

Sto dana, a i dalje, ova vlada nastavlja da politički u naš etar propušta svesno održanje iluzije od strane Zapada da su nam EU vrata otvorena i ako i EU zbog svojih unutrašnjih problema više ne krije nameru da nas na duži rok ne primi.

Ovo je vlada koja već nekoliko puta, bez ikakvih prethodno pripremljenih projekata, pompezno odlazi kod Rusa da kao bajagi traži pomoć, a iz Emirata se posle prve posete vraća sa ugovorom od 25 milona evra za eksploataciju naših njiva čime na vrhunski prepreden način pokušava da iskreira sliku da Rusi u stvari svojom voljom odugovlače da nam pomognu.

Razlog zbog kojih ova vlada, sa radošću i neverovatnom brzinom, uzima emiratski kapital, koji je samo prethodno našminkani i oprani zapadni kapital, a ništa ozbiljnije ne radi na tešnjoj saradnju sa ruskim kapitalom, leži u činjenici da je nakon 12 godina okupacije stvorena srpska korumpirana kvazielita koja je zavisna ili od zapadnog novca ili srpskog državnog budžeta koji i dalje želi da se oslanja na zapadni novac. Pored enormnih bogataša, u toj srpskoj korupcionaškoj priči su i ljudi koji se nalaze u centru svih društvenih zbivanja.

Sto dana ova vlada samo bezopasno kevće jer ne sme da krene na tu elitu iz straha da zaista ne isporovocira neki ozbiljniji sukob sa njom, a samim tim i opasnost po pun mandat.

Vlada Srbije svoju politiku predstavlja kao usporen način istovremenog integrisanja i čišćenja tih korumpiranih struktura koje upravljaju našim prirodnim resursima kao da Srbija opet može da čeka pet vekova da bi odbranila i sačuvala svoje vitalne interese i kao da svakog minuta na vratu ne oseća zadah  Zapadne alave i krvožedne aždaje.

U takvim okolnostima ova vlada želi da sporo iznutra menja sistem a istovremeno insistira da sa Zapadom zajednički brzo i preko kolena slomi kosmetski problem.

Osim verbalnih izleta ispred tv kamera, po grobljima i pored spomenika, ova vlada nigde drugde nije napravila ozbiljan aktivan i vidljiv otklon od snishodljive politike prema Zapadu.

Nemaju hrabrosti. Svesno seju konfuziju kojom maskiraju svoje prave namere. Gromoglasno započinju a podmuklo i tiho ne završavaju a čime u stvari završavaju stvari za Zapadne interese, za koje misle da su jedini validni za osvajanje i održanje na vlasti u ovoj napaćenoj zemlji.

Počnu priču sa Dulićem u zatvoru i Miškovićem koji hoće da ih zbriše, a završe slanjem žandarmerije koja pravo ispred mitrovačke bolnice u zatvor dopremi čoveka koji je finansirao srpsku odbranu na severu Kosmeta.

Klaus Hartman, predsednik organizacije Slobodnih mislilaca u Nemačkoj je, govoreći o vladama Đinđića i Koštunice, opisivao Đinđićevu vladu kao vladu koja je vršila izdaju sa radošću i uverenjem, a Koštuničinu vladu kao vladu koja je radila to isto ali sa paćeničkim izrazom lica. Ova vlada se vratila tom receptu i već sto i više dana sa savršenim glumljenjem, ovog puta samrtnog grča i na licu i na telu,  na žalost uspeva da prevari veliki deo biračkog tela i sada već - sa javno izraženom namerom da „ova generacija reši kosovski problem“ - srlja u veleizdaju.

Od vlade se očekivalo da hrabro i bez kalkulacija izađe pred narod sa istinom sa kojim se zlom sučeljava i da predloži i realizuje sve raspoložive modele nenasilnog otpora. Očekivalo se da odmah ukine Zakon o obaveznoj i potpunoj privatizaciji, Zakon o radu, Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i SSP sa EU... Da odmah pristupi razbijanju mita o EU koji je onaj mit koji istinski, predano i uporno uništava Srbiju a ne da samo usput i dnevnopolitički koristi Kosovski mit koji je Srbiju sačuvao kroz vekove.

Od ove vlade smo očekivali da zaista započne praksu polaganja računa svom narodu a ne Hilari Klinton i Ketrin Ešton. Nama nije potreban imidž promena u evropskoj Srbiji nego istinske promene Srbije prema Evropi.

U sto dana nismo videli, ne govorim o političkom puderu i  političkim ruževima na usnama vlade, ozbiljan otpor vlade Srbije Zapadnoj politici svršenog čina na Kosmetu, osim onog „nikada ga nećemo priznati, ali ćemo sve drugo odraditi“.

Kao da će se srpska zbilja zaista zasnivati na pukoj praznoj političkoj formi, a ne na svakodnevnom opipipljivom EU ropstvu koje će sigurno doći ako vlada ostvari gromoglasno najavljeno konačnog rešenja kosovskog problema, rešenja iznuđenog zato što su partije koje je čine vladu osuđene da na vlasti budu samo na osnovu koalicionih klackalica.

Na kraju, ne prigovara se vladi Srbije zato što pregovara, nego zato što se vide njene namere da kratko pregovara i koji su ciljevi takvih pregovora. Vlada Srbije ima vremena i prostora da se veoma uspešno osloni i na krhotine koje su ostale od međunarodnog pravnog poretka a koje putem ruskog i kineskog veta lete i precizno se zabijaju pravo u oko anglosaksonskim razbojnicima te tako više ne mogu onako osiono da nišane i pogađaju sve što požele.

Nema više Zapad ni novca ni vremena. U proteklih sto i nešto dana to vidi i oseća cela planeta koja više nigde ne žuri da izađe u susret svakom sebičnom interesu Vašingtona, Londona i Berlina.

Kuda li i zbog čega toliko žuri Beograd?

Pred nama je još mnogo besanih noći.

www.vidovdan.org , www.fakti.org , www.vaseljenska.com , www.vesti.rs,www.srboslov.info, www.pokretzasrbiju.info,