www.olivervulovic.com

Održivo i vidljivo, neizdrživo

Održiv i vidljiv napredak su ključne reči, političke zamenice za apsolutno i nepromenljivo izvršenje naređenog od EU, u njenom jeziku političkih ucena Srbije. Granice sa Kosmetom sada i sa BiH malo kasnije, moraju biti od samih Srba zakonski i fizički zacementirane i vizuelno savršeno jasne svakom ko ih bude prelazio. Do tih ostvarenja vlada Srbije od Zapada dobija malecni prostor za aktivnost, to jest u odnosu na zadati cilj, ograničen prostor za maštovitu političku statičnu delatnost na ovom parčetu teritorije koje još uvek kako-tako kontroliše.

Dakle za početak procesa dokrajčivanja, bez zastava, grbova i pasoša na samim granicama, a na kraju procesa, sve odjednom. U ovom i svakom budućem momentu svo naše traženje preko toga je hula, jeres, otpor, znak za započinjanje aktivnog neprijateljastva prema nama, jer ovo sada što doživljavamo se po Zapadnim aršinima ne svodi još ni pod pasivno neprijateljastvo. I ako je u poslednje vreme diplomatski jezik briselsko-američke vrhuške zbog otpora Srba sa severa Kosmeta i Dodikovih „drskosti“ obogaćen do nekih granica rastegljivosti, jezik sile koja se po istim pitanjima prema Srbiji preti da će se primeniti je u svakoj reči jednak onoj sirovosti jezika sile koji smo slušali 1914., 1941., 1991., 1999., 2004. i 2010.

Posle takvih iskustava nije ni trebala da nam bude posebna vest kada su iz Haga i drugih evropskih prestonica ispraćeni kao slobodni ljudi Orić, Halilović, Ganić, Marčak, Gotovina, Tači, Haradinaj. Osim veštačkih handžar-balist granica kojima seku naše nacionalno tkivo, održiv i vidljiv za sva vremena svima zainteresovanima ima da opstane i vlada svešću tzv sudski zaključak da se za sva dešavanja na Balkanu, od Kosovskog boja do ogrebotina na domalim prstima Kforovih vojnika Srbi imaju smatrati apsolutnim krivcima. Naš sadašnji doživljaj tih zaključaka i novih državnih granica se milošću Zapada može za trenutak sa naše strane interno posmatrati kao privremni akt popuštanja trenutnoj sili, jer ubeđeni su, Zapadna sila je nešto nepromenljivo, dato i vazda opstajuće.

Na osnovu toga, Zapad sebi može pružiti luksuz udeljivanja srpskoj vladi kratkog političkog tajm auta i medijskog ispucavanja. Zašto insistiraju na terminima održivost i vidljivost? Zato jer tako nešto traži stalne podsticaje i akcije sa naše strane. Kao i u svakoj veri, izjava o pristupanju ne sme biti samo puki akt sveden na izjavu , već tu veru mora činiti i naše smisleno delanje, u ovom slučaju vidljivo i održivo pristajanje na sve što se od nas traži. Transcendentan je odnos naše vlade prema EU. Narod se raspada od tuge, besa i jada dok gleda svoje krvnike kako radosno uleću u zagrljaj svojih obožavalaca a iza te slike teče govor srpskih ministara kako se nezaustavljivo nastavlja naš put ka EU.

Pravdoljublje i Pravoslavlje su i na državnom nivou svedeni na mirno počivanje pored EU kao merilu svega postojećeg. I narod i država su svedeni na počivanje do ulaska u EU, našeg prvog istinskog nacionalnog vaskrsa koji će konačno biti priznat u Briselu. Do tada, beogradska vrhuška je dužna da kontroliše i omeđava narodnu uzdržanost, nepoverenje i bes, te u tom smislu eto i žandara kod Jarinja. Realnost zla zvanog EU, koje kao bezlično agresivno upada u sve naše lično, nacionalno zajedničko i koje osim što protiv naše volje želi da nas usisa u svoje Nebiće i tom prilikom želi da nas i fizički iskasapi, je poznata srpskom narodu još odavna, kada se to zlo još nije tako zvalo.

Da nisu Srbi i onomad 1914. u Mačvi, te u periodu od 1941-1945. u glinskoj crkvi , srpska deca na Kozari, civili u Kragujevcu ,Kraljevu i Novom sadu i Srbi sa Kosmeta takođe „prevideli“ da je tada pao neki Berlinski zid kao što su to „prevideli“ devedesetih Srbi iz Hrvatske, Bosne, današnje uže Srbije i na Kosmetu pa su zbog toga zasluženo svi redom kažnjeni ubijanjem, paljenjem i proterivanjem? Neće biti. Zlo se sada samo preimenovalo i po broju učinitelja proširilo za razliku od zla 1914. i 1941., ali je po svojoj suštini to ono isto zlo zbog kojeg nas umesto šesdeset sada ima šest miliona. Održivo i nekad više a nekad manje vidljivo je nasrtanje na Srbiju kroz istoriju.

Oni nikada nisu napali Srbe jer su nas kao Srbe ,našu kulturu, jezik, veru hteli za sebe. Oni su nas napadali i danas nas napadaju jer žele naše teritorije i njih same, njihovu kulturu, jezik i veru na njima. Nije naš sukob sa Zapadom pitanje našeg manjeg ili većeg sprovođenja demokratskih principa i Zapadnih „vrednosti“. To je sukob oko teritorija i resursa. Sukob otimača i branioca. Nisu tu u pitanju nikakvi vidljivi i održivi odnosi sa „susedima“, nego naše pristajanje na zapadno vidljivo i zauvek održivo ukorenjavanje na našim prostorima sa našim pristajanjem i potpisom na koja čekaju još od doba Cara Lazara.

Misle da je sada vrlo blizu momenat našeg istorijskog sveopšteg sloma te i pristanka i potpisa na tu njihovu neprirodnu smesu hatišerifa, fermana, bula i berihta. U pravu su na Zapadu da nikada nisu bili bliži tome, jer su ovog puta mudro zaobišli da prvo vojno uđu u Beograd. Namerno su ga ostavili za poslednju fazu bitke koju vode protiv nas. Svesni su da ostavljajući „slobodnim“ Beograd, za razliku iz prošlosti sada mogu nesmetano da sami postavljaju održive i vidljive vlasti po njihovim uzansama a da ostatak Srblja drže u iluziji „slobode“ tokom koje mu lagano i sigurno razgrađuju državnost, vojsku, crkvu, pismo, jezik, tradiciju i moralne vrednosti. No, blizu i preblizu je ona granica krotkosti, strpljenja i prestajanja na okretanje i drugog obraza bezobzirnim siledžijama ove nacije. Čengele i mengele su zategle do krvi. Bunt je sada tamo odakle uvek i kreće, u dušama, bolno nevidljiv i neodrživo snažan da bi tamo i ostao. Gde god da izađe, pukne, bukne, biće fatalan za neprijatelja. Jer zlo ostaje zlo, kakvo god ime mu davali i u kakve god ga forme zavijali. Osuđeno je da bude pobeđeno. Do pobede!

 

www.vidovdan.org , www.fakti.org , www.vaseljenska.com , www.vesti.rs, www.srboslov.info, www.pokretzasrbiju.info,