www.olivervulovic.com

Rasplakaće se voljena zemlja

Nije baš da su ova naša teritorija i narod toliko evronepristupačni kako nas stranci grde. Eto, posle kratke pauze opet svi slobodno dolaze i odalame nam po šamar kada god im se prohte i zbog čega god da im se prohte. Od pokojnog Cobela onomad te preko trenutno vrlo živahnih Švaba sa Šokenhofom koji je kada je trebalo bio više Merkelova od same gđe Merkel,te juče Erdogana u Prizrenu.

Skoro pa svakodnevno šamar dobijemo od Kacina i Devenporta u Beogradu, britanskih diplomatskih uposlenika koji malo skritije ali sve češće šamaraju po Novom Pazaru te Zukorlić otvara dušu novinarima i kada mu se baš i neće i u poklapajućem terminu sa Erdoganovim nadahnućem u Prizrenu , preti da Srbiju može da zapali do Čačka.

Bolne šamare dele i šiptarski terorističko-narkotički putnici namernici i to vrlo jasno i eklatantno na drumu kod Bujanovca, rodbina koja žuri u posetu svojima u Veliki Trnovac, I od velikih i malih, i javnih visokih političkih zvaničnika i tajnih malih ali značajnih terorista, zvekeću li nam se zvekeću šamari a mi, slično Dobrici Eriću pri susretu sa Dečakom sa zlatom lipe u kosi plačemo – al suze nam kaplju unutra.

Gde smemo ljudi moji još i spolja da plačemo ma koliko šamar boleo,taman posla. To ne bi bilo evropski, evroatlantski, u duhu dobre regionalne saradnje, međuregionalne saradnje, stabilnosti „ovog dela Evrope“, duhova Dejtonskog i Briselskog sporazuma, snažno pozdravljenih napora koje u poslednje vreme naprednjački socijalsti čine. Mi smo se javno onog Đurđevdana zakleli da nećemo ići na pokušaje propasti, već direktno, u Evropu.

Taman posla da se na servisu njihove evropske, kod onog izanđalog drkoša koji na aport umesto da sedne kezi one svoje kupovne zube na sve srpsko što ujedno nije i evropski genetski modifikovano i preteći mlati uvis onim smesama staračkih pega koje su nekada boksovale vidi i čuje neka naša spoljna suza. Tamam jok, što reče Erdogan u Prizrenu.

Sme da se šuška al“ ne sme da se kaže da Srbija plače, da se guši u suzama koje su sve samo ne radosnice. To kod pomenutog drkoša i njegovioh napredno socijalističkih gazda neće da prođe. Sertifikat za spoljne suze imaju samo oni za koje mu se odozgo javi ili on odluči da ih privatno okači na portal servisa njihove evropske kada se kao omatorela gazdarica prašnjavog i napuštenog kupleraja svađa sa novodošlom konkurencijom. One suze odozdo, sa severa Kosmeta zbog izbora kojim ih guraju od Beograda a ka Tačiju i Erdoganu na njegovom i njihovom evropskom servisu nema da ima. To su politički nekorktne suze, politički nekorektnog naroda koji se usuđuje da traži da ostane u svojo državi. Nek plače taj političko nekorektni i nezahvalni ološ koji čuj, hoće svoju državu Srbiju tamo gde je uvek bila a neće da sluša tu državu kada mu naređuje da više ne bude njen deo, kako to crveni naprednjak u crno obučen reče onima koje još može da vidi očima zaslepljen Velikim petim rođendanom.

Kakave spoljne suze sada kada teče velika antikorupcijksa, evropska, pravosudna kurjačić revolucija. Unutra može, plači kolko oćeš voljena zemljo,spolja jok, to je već kontra kurjačić revolucija i bez obzira kolko te voleo zemljo moja , ima se svak takav pozvati na razgovor u MUP, za početak u svojstvu građanina, a za posle će već nešto biti smišljeno, hoću reći kurjačićki precizno dokazivano, i dokazivano i dokazivano da kada te posle dokazivanja puste ima i onaj politikantski ološ od ustavnog suda spolja suzu da pusti zbog predugog i nezakonitog pritvora.

No, da gosn Krujačić i njegovi javni evropski buldog servisi mnogo ne umisle ja bi da im dojavim nešto. Kada ljudima suze kaplju unutra ne znači samo da su krotki i poslušni nego da u sebi još imaju ljubavi i mira u čekanju onih koje prethodno greškom i na prevaru zavoleše da se od zla odvrate. Nije Erić plakao u sebi zato što se stideo, nego zato što je poštovao dečaka sa zlatom lipe u kosi. Narod je uvek poštovao vlast te je po inerciji i pored svog čuda kojevlast pravi nešto mrvica poštovanja ostalo. Kada se ovaj narod rasplače, ne da neće Kurjačić više biti prvi čovek države, nego ni onaj zadnji koji se smeje jer su mu rekli da je to najslađe kad si poslednji.

 

Kapljale unutra ili spolja, suze se ne praštaju. Živi bili pa videli i posle toga, podaj Bože, opet ostali svi živi.