www.olivervulovic.com

Ukrajinska crtica

Kuda prolazi granična linija između zločina protiv države i mira i prava na opravdanu oružanu pobunu? U Međunarodnom pravu za tu liniju postoje tačno određene definicije i međunarodna sudska praksa a realno je ona onde gde se Velike sile dogovore da je ta linija tuda i tuda prošla i o tome sporazumno obaveste stalni ili ad hok sud koji se definisanjem te linije u nekom konkretnom slučaju bavi. U Ukrajini svedočimo da su opozicione falange dobro instruisane te kada su započele i oružano da nasrću na organe legalno izabrane vlasti i da zauzimaju državne zgrade,za početak su krenule da sledbenike snadbevaju narandžastim kacigama a najradikalniji  deo njih oblače u uniforme,stare šarene milicijske uniforme koje su stigle iz magacina Poljske i Litvanije. Vidimo dakle, da se spremaju da jedan unutrašnji politički sukob putem sile kvazipravno prebace u oružani sukob visokog inteziteta i za sebe izdejstvuju položaj ratujuće strane i na taj način svojim mentorima sa Zapada daju pokriće za „opravdanu“ internacionalizaciju sukoba poput trenutnog u Siriji i  Južnom Sudanu i kao nekada u Srbiji na Kosmetu. „Pobunjenici“ su uniformisani, imaju hijerarhijski izveden komandni lanac na čijem čelu je nekakva aklamacijom proglašena Narodna Rada sa Majdana u Kijevu, terorom i ubistvima kontrolišu određenu teritoriju na kojoj vrše vlast (delovi teritorije zapadne Ukrajine sa većinskim katoličkim i grko-katoličkim stanovništvom a koje je za vreme Drugog svetskog rata masovno pristupalo i borilo se na strani fašista.), stvorili su paralelnu vladu, dakle , što se njih tiče, Plavi šlemovi, čitaj NATO, mogu odmah da se rasporede i da se prione organizaciji neke Ženeve iks ipsilon koja bi se bavila promenom vlasti u Ukrajini a samim tim i nasilnog menjanja magistralnog političkog pravca kretanja države, kako po unutrašnjem uređenju tako i međunarodnim odnosima, to jest, maksimalnog otklona od Ruske Fedreacije i ekonomsko-političkih saveza kojih je ona temelj. Ono što ovoj kamarili i bandi fali je masovni prelazak visokih vojno-policijskih oficira na njihovu stranu, predavanje čitavih odreda milicije i celih vojnih kasarni  njihovim „snagama“, fali im „masakr“ koji bi država izvela nad nedužnim, mirnim, nenaoružanim, nevinim, poštenim demonstrantima i podrška većinske istočne Ukrajine. Pošto još nije došla voda do grla te se mnogima iz redova „opozicije“ ne gine, barem ne dobrovoljno, Zapadnim kreatorima je zafalilo leševa pa su došli na ideju pokušaja otkupa svežih pokojnika iz  mrtvačnica koje bi naknadno izrešetane i izamasakrirane rasprostrle ispred  tv kamera i u svet poslali izveštaje o kijevsko-majdanskim Markalama, Račku, Huli, i Holmsu odjednom i po broju i po bestijalnosti.

Iz izvora bliskih patarijaršiji u Bukureštu saznajem da visoka finansijska sredstva tzv „fratarskim“ putevima stižu katoličkom i grko-katoličkom kleru na ime razno-raznih specijalno novopojavljenih verskih potreba a koje se prelivaju u kasu organizatora prevrata i terora na zapadu Ukrajine i samom Kijevu. Ova finansijska linija je uspostavljena pod hitnim režimom i nalogom iz Države Vatikan(sic). Ovakvom finansiranju je pribegnuto kada su ukrajinske vlasti utvrdile i jasno definisale  puteve dosadašnjeg finansiranja pokušaja prevrata preko tzv nevladinih organizacija i o tome diplomatskim putem,specijalnim notama poslale upozorenja a i materijalne dokaze vladama koje su te specijalne finansijske tranše slale svojim tzv nevladinim organizacijama u Ukrajini. Naravno da se Zapadne vlade nisu mnogo uznemirile zbog protesta iz zvaničnog Kijeva te su u Rumuniji, mestu Šatu Mare, koje se nalazi veoma blizu tromeđe Mađarske, Ukrajine i Rumunije, po dozvoli rumunske vlade formirale još jedan inostrani akcioni i organizacioni centar pokušaja prevrata u Ukrajini. Rumunska Pravoslavna Crkva je direktno izvestila Baseskua da je ogorčena „zlopotrebom“ pojedinih njenih vladika i eparhija  od strane države u cilju destabilizacije prilika u susednoj Ukrajini. Pojedini velikodostojnici Rumunske Pravoslavne Crkve, koji su ucenjeni objavljivanjem  dosijea  u kojima postoje dokazi o njihovoj saradnji sa režimom pokojnog Nikole Čaušeskua, su naterani ili privoljeni da sa svim svojim sredstvima i uticajem pomažu ukrajinske prevratnike. U okviru katoličke crkve u Poljskoj je formiran poseban finansijski sabirni centar iz kojeg se šalje pomoć prevratnicima. Cela operacija se nadzire i organizuje  iz Lublina.

U međuvremenu, predsednik Ukrajine čini sve moguće napore ne bi li krvoproliće na ulicama Kijeva i zapadu države usmerio u normalne političke tokove, te je iz toga  sledio i niz Janukovičevih javnih i tajnih ponuda opoziciji, ako se oni koji su se latili oružja uopšte više mogu tako dalje nazivati. Koncesije su išle od direktnog i bez izbora predavanja mesta predsednika prelazne vlade i nekih njenih bitnih portfelja „opoziciji“ kao i raspisivanje referenduma o promenama u ustavu i ograničavanju ovlašćenja predsednika republike i niza pratećih tajnih ustupaka u definisanju davanja posebnih ovlašćenja i autonomije  teritorijama na zapadu države.Ovakvi Janukovičevi istupi su naišli na otpor od strane ministra unutrašnjih poslova, ministra energetike kao i ministra pravde što dokazuje da ni sama vlast nije heterogena u razmišljanjima o načinu izlaska iz krize.U Ukrajini postoji visok broj javnih ličnosti koji su u prošlosti  govorili da je pojava ovakvog sukoba neupitna i da je bilo samo pitanje trenutka kada će do njega doći i šta će biti njegov okidač. Od osamostaljivanja Ukrajine su nad njom visila dva pitanja.,Prvo pitanje opšteg pravaca kretanja države(ka Zapadu ili Istoku) i u okviru njega a i kao pitanja samog za sebe,položaja teritorija naseljenih nepravoslavnim stanovništvom, to jest, zapada države. Ta dva pitanja su bila tema niza okruglih stolova, domaćih ali i međunarodnih susreta istoričara, političkih tv i radio emisija, mnogo izdatih knjiga i zbornika, tako da, pored „brige za celu Ukrajinu“ od strane njenog nepravoslavnog zapada ne stoji ni njihova kritika vlastima da se o njihovom položaju nije raspravljalo i nije pokušavalo da dođe do primenljivih rešenja ali da se nikada nije naišlo na njihovu dobru volju, jer su oni prosto čekali jedan ovakav isotijski trenutak, ne bi li preuzeli celu Ukrajinu.

Vraćajući se na početak ove pismene možemo bez odstupa zaključiti da je sukob u Ukrajini izazvala koalicija antipravoslavnih elemanata oličenih u rukovodstvima nekoliko stranih država, zapadnoukrajinskih secesionista, radikalnih verskih elemanata u okviru katoličke i grko-katoličke crkve, naslednika galicijskog fašističkog pokreta i političkih predstavnika neoliberalnog kapitalizma čiji su manifesti takođe napisani na Zapadu. Oni su se udružili u zajednički zločinački poduhvat proiv suverene države Ukrajine i međunarodnog mira, zločina definisanog kao najvećeg i prvog iz redosleda optužujućih ali i osuđujućih tačaka na suđenju u Nirnbergu.

Unutrašnji i međunarodni položaj izazivača krize i eventualnog rata u Ukrajini je pravno neodbranjiv i nedopustiv, izvan svakih moralnih i etičkih granica, politički za potpunu osudu i sankcije, te shodno svemu tome i sasvim opravdano sklon radikalnom vojnom razrešenju od strane vojske države Ukrajine i njenih saveznika.