www.olivervulovic.com

Lovina

Na obalama Brazila, jugoistočne Afrike i Azije vekovima postoji saradnja između dve različite vrste stvorenja. Ljudi - ribara i jata divljih delfina. Ribari uđu u plićak, bace mreže i specifičnim sistemom ispuštanja  glasova i njihovim kombinovanjem  koje su učili "s kolena na koleno" a paralelno dok su učili da govore, dozivaju divlje delfine.

Čim čuju ovakav poziv sa obale, jata divljih delfina masovno, uvežbanim manevrima i rasporedom zaplivaju sa pučine prema obali i ispred sebe poteraju jata manjih riba koja tako uplivaju u ribarske mreže. Naravno, i sami divlji delfini se zbog brzine kretanja a i međusobno izgrađenog poverenja sa ribarima ulove u te mreže ali šta oni rade, ne paniče, već mirno čekaju da ribari isprazne mreže od riba i oslobode ih.Po podizanju mreža,ribari tačno polovinom svog ulova nagrade svoje saradnike, koji u međuvremenu, blizu  plićaka, strpljivo čekaju na svoj deo koji će im ribari dobaciti sa obale.

Legenda kaže da su divlji delfini na ovu saradnju u lovu sa ljudima naučeni od Sirena a konzervativni naučnici nisu više nikom  ubedljivi  vezivanjem ovakvih situacija za uslovne reflekse kod životinja. Kako god ko voleo da posmatra ovaj fenomen (ljudima u lovu pomažu pitome životinje i izuzetno retko pripitomljene,poput sokola) interesantan je stav hrabrijih, modernih naučnika koji u ovom slučaju govore o psihološkom nasledju. Sirene su bila bića pola ljudi a pola ribe te od one polovine ljudskog eto pishološkog nasleđa o kojem govore.

Moderna nauka ima dakle dovoljno hrabrosti da tvrdi da kod divljih delfina postoji psihološko nasleđe i da čini sve što joj je u moći da takvo nasleđe  očuva i zaštiti. Predstavnici takvog naučnog stanovišta ne pridaju uopšte važnost izrugivanjima, podsmesima i nipodaštavanjima od strane protivnika. Naprotiv, u priobalna sela koja su sačuvala "jezik" sporazumevanja sa divljim delfinima poslali su ekipe stručnjaka koji taj jezik godinama strpljivo izučavaju.

Domoroci-ribari su svojom istrajnošću branjenja načina kojim su do sada opstali   naterali savremenu nauku na revolucionarna preispitavanja. Rezultati će uskoro biti prikazani javnosti.

Dok sam na televiziji gledao napred opisanu emisiju, na kajronu videh objavu kako je tužilac u Hagu govorio o Njegošu tako, da ga je optuživao da je u Gorskom vijencu zagovarao istrebljenje muslimana.

Pomislih, eto i divlji delfini imaju pravo na ništa manje nego na psihološko nasleđe, pa čak i na međunarodnu zaštitu tog nasleđa, a našem narodu će naručenim sudskim presudama biti kriminalizovana sva moguća nasleđa, duhovno,  istorijsko, kulturno, jezičko......sve do genetskog kao krajnjeg cilja sveukupne kriminalizacije. Ono, naše genetsko nasleđe je od zvanične politike Anglosakosanaca i Germana već dovedeno u pitanje (banditski narod, remetilački narod, mitomanski narod...). Slutim da do i pravnog pokretanja ozvaničenja te stvari  nismo daleko.

U Hagu je naš genetski kod načet ali se "Međunarodna zajednica"neće smiriti dok nam celokupni genotip ne podvrgne sudskoj oceni u nekom novom procesu.
Evo im opet šanse, osniva se EU sud za Kosmet, za period 1998-2000. Tvrde da je on za zločine učinjene nad nealbancima, ali tvrdili su i da će garantovati suverenitet  SFRJ,SRJ,SCG i Srbije. Sada je za EU najbitnije da Srbija njoj teži u skladu sa "georafskom realnošću", tako da me neće iznenaditi pojava "genocida" i pred ovim sudom, ali ne nad nealbancima.

Naravno, kao kompletno okupiran narod, Srbi sav taj bućkuriš kvazi prava, kvazi tumačenja istorije, lingvistike,politike, uopšte kvazi nauke(čast izuzecima za svako od nabrojanih), posmatraju sa mirom svetog Vukašina Jasenovačkog.
Samo vi moji  Zapadni sinovi radite svoj posao, rekao bi u današnjim vremenima sveti Vukašin ovim modernim Friganovićima.

Dvoumim se da li srpski narod ovo sopstveno kasapljenje mirno posmatra zato što  gleda u lica  svojih modernih dželata kao sveti Vukašin što je gledao kroz a ne u samog Friganovića pokušavajući da pronikne u Božiju neizmernost, ili je u pitanju sasvim drugo stanje našeg naroda koje je Andrić opisao kako sledi -
"dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete."

Slobodan Antonić reče - zlo se vratilo-. Ja sam ga prvo  razumeo da se vratio rđav vid uprave koja nas je zbunila i unakazila, koja nam je poremetila zdrav razum, shvatanja, poremetila sud o tome kolika i kakva država treba da nam bude. Ne, Antonić jeste srpsku državnu politiku ocenio kao  zlu ali ne kao poseban zao entitet već kao neodvojivi deo kompletnog i ukupnog  zla kojem naše srpsko zlo oybiljno pripomaže da hara Srbijom.

Nameće se pitanje da li je zlo od Srba ikada i odlazilo ? Da li smo ikada bili istinski slobodni ? Da li je ono odlazilo zajedno sa Turcima, Austrougarima, Nemcima ? Savremenici smo situacije koja svedoči da recimo ustaško zlo nije nikada ni odlazilo ? Da je uvek bilo tu, ali da je samo  ošamućeno od povremenih udara bivalo privremeno  anestezirano. pa ne pade nikom na ovom belom svetu na pamet da razglaba o hrvatskom psihološkom nasleđu ili genotipu. Kamoli da mu sudi.

Većina naših krvnika je  utekla od pravde. Pavelić i Artuković su  umrli mirno. Stepinac će biti svetac. Broz nam "krasi" Dedinje. Izetbegović je umro držeći za ruku Holbruka. Orič kuka da je i dve godine povremenog haškog pritvora mnogo za onoličke Kravice, Skelane, Bratunac, Srebrenicu. Tuđman je umro sa ispunjene dve krvave trećiine od planiranih tri u vezi Srba i za života zakrilo Merčepa, Gotovinu,Marčaka. Kacin posle ubijanja JNA vojnika sa podignutim rukama je sada politički pokrovitelj  tihog ubijanja preostalih Srba na Kosmetu.Tači novcem zarađenim od srpskih organa plaća EU i Ameriku da nam kroji granice.Haradinaj "čuva" kosmetske povratnike, Ljimaj se bavi biznisom. O sudbinama NATO glavešina i da ne govorim. Ruke su krvave i Leviju, Kušneru....a našim genima se sudi. Ne prestaje se sa prebrojavanjem srpskih krvnih zrnaca a mi i dalje ćutimo.

Neki tvrde da je perioda istinske slobode bilo, neki tvrde da ih u pravom smislu nije nikada bilo ali i jedni i drugi se slažu da se od borbe za slobodu nije nikada odustajalo, do sada.

Do Srbije u 21.veku.

Bolesne, ponižene,unakažene, obogaljene i osiromašene Srbije.

Okupirane Srbije.

Kakvi su onda izbori u takvoj, okupiranoj Srbiji ? Imaju li oni legitimitet i smisla ?

Da li je vreme da prestanemo da se branimo sa "izabranima" i u odbranu pređemo sa nekim srpskim Gandijem ili Al Sisijem ? Između nema. Barem istorija ne poznaje da su bili pobednici.

Ne kažem da nema optimista. Eto gospodin Proroković misli da će Zapadni poraz u Ukrajini "zaraziti" Srbiju, htela to politička elita Srbije ili ne. Naši ,Obraz ,Dveri i SRS  i sami priznaju da bi njihov ulazak u parlament doneo "osveženje" !?.

DSS nikako da nam objasni o kakvoj se to projektovanoj državnoj neutralnosti a da bude o ruskom trošku radi.

Taj optimizam visoko cenim ali i gospodin Proroković kao vrhunski geopolitičar i pre svega pristojan čovek i svi pomenuti nacionalisti koji se bave izbornom politikom ali i računaju na pomoć Rusije opet preskaču bazični problem - sveukupnu i suštinsku okupaciju Srbije od strane NATO pakta i špekulatnskog EU kapitala.

Ukrajina je bila pod uticajem i zavisna od Zapadnog novca ali nije bila okupirana u smislu, na način, po sadržini i posledicama kao što je Srbija.

Gospodin Proroković nam nikako ne javlja  ko će se iz elita "namestiti" da bude "zaražen"jer  veli, sve jedno je ko će biti na vlasti. Da je rekao sve jedno je ko će biti na vlasti jer će tada sa vlasti ako ne bude kooperativan biti oboren onda bih i prihvatio da više veruje nego što se nada Ili, da za sada sme da napiše do nekle a od nekle nam šalje nevidljivi input. Hvala mu i na tome. U ovakvoj, stravičnoj situaciji nije ni to malo.

U Ukrajini je bilo nacionalno prosvećenih ljudi koji su u letu uhvatili od Rusa dobačenu šansu za otpor NATO paktu,galicijskim fašistima i EU. U Srbiji, Prorokoviću je iz razumljivih razloga neprijatno to da kaže, među glavnim političkim igračima takvih na žalost nema.

Ovi što su se kandidovali ili nisu stekli poverenje ruske strane ili ga imaju dozirano. I dalje se u Srbiji naivno misli da se kod Zapadnjaka ručak mora platiti a od Rusa dobiti besplatno zato što je to Rusiji trenutno  u interesu.

Slažem se da su ovi izbori sve ali ne i izbori na kojima će građani definisati budući put Srbije i da je sve jedno ko će biti na vlasti od pomuđenog. Ne slažem se da će Rusi u svakom slučaju doći. U ovakvim okupacionim i izvitoperenim  okolnostima, andrićevski opisano i rečeno poremećen srpski narod ne može doneti nikakve odluke, izabrati na izborima. On će izmučen i osiromašen po nalogu vlastodržaca, i ako u malom broju,opet nesvesno isfingirati izbore i tako pomoći okupatoru.
Za slobodu od spoljnog sveta se može boriti samo onaj koji oslobodi svoj unutrašnji svet.

Mi na vlasti imamo  četrnaest godina ljude kojima je sasvim dovoljan ovaj naš okupirani  unutrašnji svet i da u okviru njega kao takvog "vode" politiku  sa punim ustima bogatog, lepog i zdravog spoljnog sveta kojim se maskira uživanje stvarnih sloboda.

Da bi se pridružili zajednici slobodnih naroda i država i zajedno sa njima borili, stekli uopšte to pravo, toj hrabroj zajednici moramo pokazati i pridružiti i sopstvenu hrabrost koja će se ogledati u odlučnom revolucionarnom preokretu.

Sami ne možemo i samo naše žrtve nisu dovoljne a za tuđe žrtve u našem interesu je opet potrebna naša velika žrtva, sada beskrvna hvala Bogu, koja se zove temeljna promena državnog vrha i u personalnom i u partijskom smislu a a što se postiže opštim i  upornim generalnim štrajkom, svesrpskim frontom protiv okupacije, frontom protiv dalje pljačke, frontom za izlazak iz Partnerstva za mir i za NATO van naših granica, za ulazak u ODKB, za izbacivanje EU iz lepeze političkih ciljeva, za otvoreno svrstavanje uz Evroaziju bez zadrške i kalkulisanja, za raskidanje diplomatskih odnosa sa Vatikanom i nemislosrdnim političkim proterivanjem njegovih imperijalnih  interesa sa ovih prostora osim crkve i sveštenstva, za ozbiljno naoružavanje zemlje, za državni uticaj u privredi, za isitnsku detajkunizaciju a ne ovu dosadašnju maškaradu.

Temeljna promena državne politike ne znači izabrati od iz ovih 14 godina do sada biranog već zahvatiti iz onoga iz čega do sada nismo smeli, znali i umeli ili iz čega smo nekada zahvatali kada Rusija nije bila ni blizu ovoga što je sada.

Time ćemo prvo sebi dokazati da smo zaslužni slobode a onda i Rusiji i ostatku slobodnog sveta da smo zaslužni njihove istinske i bezrezervne pomoći.

Do tada,pežorativno rečeno, nećemo biti ni ribari ni divlji delfini sa početka ovog teksta, već deljena lovina bez nade da će se u lancu ikada išta promeniti.