www.olivervulovic.com

Ми Срби као да смо у предворју мирнодопске етничке смрти

А НАЦИОНАЛНО СТАЊЕ СТВАРИ НЕ БРИНЕ МНОГО НИ АРХИПАСТИРЕ У МАНТИЈАМА НИ ОНЕ У АРМАНИЈИМА

Opširnije...
Војно-политичка неутралност Србије постаје Титаник у време јаке Русије PDF Štampa El. pošta
Napisao Oliver Vulovic   
ponedeljak, 09 novembar 2015 22:41

Зашто је руски фонд Горчаков у Београду организовао расправу о војној неутралности Србије?


Појам и политика српске неутралности је димна завеса за наставак спровођења пасивног посматрања и пристајања на војну, политичку и економску окупацију српског народа на Блакану од НАТО. То је тако, па макар том такозваном „тактичком“ политичком правцу деловања Владе Србије и њој наклоњених политичких аналитичара, публициста и геополитичара терцу давале и снажне руске фондације, попут фонда Горчаков.

Влада Србије је успешно војно-политичку неутралност запатила у патриотској јавности, па ју је ова чак и појачала увођењем у дебату појма „активна наутралност“. Политика активне неутралности само је господственији приступ осавремењеној Недићевој оптици, продукт политичке импотенције српске елите, доказ стања привиклости на подаништво у оквиру којег се путем заговарања илити анализе појма и праксе активне неутралности тражи начин за угоднију свакодневницу под задатим окупационим узусима, док се неко трећи не смилује да нас ослободи.

НЕУТРАЛНОСТ ЈЕ БЛИСКА НАТО?
Ма колико севале варнице између заговорника активне неутралности и система НАТО канцеларија у Србији – што оних које се налазе у самим зградама Владе Србије, што оних које се воде под НВО – било како именована српска војно-политичка неутралност у тренутку јаке Русије тенденције спајања ОДКБ и ШОС, јачања Евроазијске економске уније, јачања БРИКС и рапидног слабљења ЕУ је уствари њихов тренутно најмањи заједнички прихватљив именитељ. Зато се на тај сукоб више може гледати као на спор богатих а далеких рођака са различитих континената око њиве у некој српској вукојебини, коју, дрхтећи и срозан од несанице и бриге, и даље наставља да оре сељак који је ту њиву орао и када се ни за рођаке ни за те континенте није ни знало да постоје.

gorcakovneutralnost01Декларација о неутралности Коштуничине скупштине од 26. децембра 2007. јесте успорила српски пут у НАТО, омогућила Тадићевом режиму да склопи енергетске споразуме са Русијом, направила простор Вучићу да данас не уведе санкције Русији и отворила му простор да у земљу пропусти кинески капитал. Али она није ослободила и не може да ослободи српски народ од војне, политичке и економске окупације НАТО, агресивних насртаја турске политике „стратешке дубине“, свакодневног утврђивања темеља „природне Албаније“, „босанизације“ Републике Српске. Неутралност, макар и активна, је за сада од окупатора дозвољени, допуштени механизам деловања српске политике као окупаторов комфорнији метод да неоружано управља процесима растакања српске државности и разбијања српског националног бића. Окупатор ће у моменту потребе само једном акцијом разбити у парампарчад целокупну политичку архитектуру засновану на активној неутралности, а то би му са активним отпором окупацији ишло много, много теже.

Развијање теорије активне неутралности, када дневно нестаје сто Срба, је покушај озакоњивања савременог рајетинства и улазак српских елита у хронични стокхолмски синдром, стечен након предугог бивања таоцем англосасконске крваво љигаве и превртљиве политике према српском народу.

НЕУТРАЛНОСТ ЈЕ ПОЛИТИЧКИ ЕГЗИБИЦИОНИЗАМ
Политика активне неутралности није никакав продукт политичке различитости у патриотској политичкој сфери, јер она не доприноси решењу проблема, него постаје још један додатак низу проблема који заједно чине упорно непостојање српске политике идентитета. Активна неутралност, и поред предреволуционарног стања у којем се налази већина планете, наставља да држи нацију у општој психолошкој и егзистецијалној напетости, и више спада у политички егзибиционизам него у неки опредмећујући политички правац деловања, узимајући у обзир да ниједан доминантан планетарни фактор нема намеру да нам призна било какав вид неутралности, а камоли активни.

И међу силама савезницама које би Србија на путу сопственог ослобођења одмах имала, сада, у тренуцима када у Србији за слободу још нико није кренуо озбиљно да се бори, сасвим је нормално да постоје институције које покушавају да се „сроде“ са таквим очајним стањем на терену, па пристају и на иницијативе и акције недопустиве њиховом рангу и амбицијама, као што је организовање јавне дебате о темама као што је српска активна неутралност.

kostunicaneutralnostСтање српске нације на Балкану је такво да оно тражи да српска елита ургентно изнађе начин најбржег и најефикаснијег радикалног пресецања и заустављања трендова депопулације, сиромаштва, раздржављења, обездуховљења, ослобођења војно запоседнутих територија и свих других деривата ропства у којем се недопустиво дуго налазимо, а не у изналажењу нових речи које ће допунити академски вокабулар који описује и правда наставак саживота са ропством и затирањем.

Србима је да пуко преживе потребан активни отпор, а не активна неутралност која није могуће и одрживо решење за Србију, и потребно јој је чврсто војно, политичко и економско савезништво са Русијом, улазак у ОДКБ и ЕЕУ.

Тога су свесни и тога се плаше многобројне евроатлантске организације и оба немачка Фридриха у Србији, па овим путем молим да неко о томе обавести и руски фонд Горчаков. Није лепо да последњи сазнају.

-----------

и објављено на руском језику на:

http://ruskline.ru/opp/2015/noyabr/6/ot_aktivnoj_nejtralnosti_k_soyuzu_s_rossiej_i_k_aktivnomu_protivodejstviyu/

http://www.carsa.rs/ot-aktivno%D0%B9-ne%D0%B9tral%D1%8Cnosti-do-aktivnogo-protivode%D0%B9stvi%D1%8F-i-so%D1%8Eza-s-rossie%D0%B9/

 

 

От активной нейтральности к союзу с Россией и к активному противодействию

Оливер  Вулович,

06.11.2015

    Декларация о нейтральности, принятая Парламентом 26 декабря 2007 года во время правления Коштуницы, замедлила сербский путь в НАТО, дала возможность режиму Тадича подписать соглашения в области энергетики с Россией, создала возможность для Вучича не вводить санкции против России и открыть страну для китайского капитала. Но эта декларация не освободила и не может освободить сербский народ от военной, политической и экономической оккупации НАТО пакта.
    Для того чтобы выжить, сербам нужна не активная нейтральность, а активное противодействие. Активная нейтральность не возможна и тем самым она не представляет собой устойчивое решение для Сербии. Она нуждается в крепком военном, политическом и экономическом союзничестве с Россией, интеграции в ОДКБ и Евроазийский союз.

Понятие и политика сербской нейтральности является занавеской для дальнейшего пассивного наблюдения и согласия на военную, политическую и экономическую оккупацию сербского народа НАТО пактом.

Это действительность в так называемом „тактическом" политическом направлении сербского Правительства и близких к нему политических аналитиков, публицистов и геополитологов, вопреки тому что часто их поддерживают и такие сильные российские фонды, как Фонд Горчакова.

Тему военно-политической нейтральности Правительство Сербии успешно вело на уровне политических партий, а потом усилило ее введением в дискуссию понятия активная нейтральность.

Политика активной нейтральности представляет собой не что иное, как более демократичный подход к политике Недича, продукт политической импотенции сербской элиты, доказательство привычки к игу, в рамках которого элита путем продвижения идеи и практики активной нейтральности старается найти более благополучную жизнь, пока кто-нибудь третий не освободит нас.

Как бы мы ни называли сербскую военно-политичексую нейтральность в момент сильной России, когда проявляются тендеции объединения ОДКБ и ШОС, когда свое влияние усиливают Евроазийский экономический союз, БРИКС, в то время как Европейский союз стремительно слабеет, она на самом деле представляет собой общий знаменатель не смотреть на этот конфликт как на конфликт богатых и их дальных родственников о сербских полях, которые пахал сербский крестьянин и в то время, когда он не знал о существовании своих дальних родственников.

Декларация о нейтральности, принятая Парламентом 26 декабря 2007 года во время правления Коштуницы, замедлила сербский путь в НАТО, дала возможность режиму Тадича подписать соглашения в области энергетики с Россией, создала возможность для Вучича не вводить санкции против России и открыть страну для китайского капитала. Но эта декларация не освободила и не может освободить сербский народ от военной, политической и экономической оккупации НАТО пакта, агрессивных нападений со стороны турецкой политики „стратегической глубины", ежедневных угроз „естественной Албании" и боснизации Республики Сербской. Даже и активная нейтральность является одобренным оккупатором механизмом сербской политики, через который оккупатор легче и без оружия управляет процессами уничтожения сербской государственности и сербского национального духа. Таким образом в подходящий момент оккупатор только одним действием может уничтожить совокупную политическую архитектуру, базирующуюся на активной нейтральности. Это было бы гораздо труднее сделать, если бы речь шла об активном противодействии оккупации.

В условиях, когда в один день исчезает до 100 сербов и когда сербская элита показывет все признаки стокгольмского синдрома после пребывания в кровавой англосаксонской политике к сербскому народу, развитие теории активной нейтральности является попыткой оправдания современного рабства.

От политики активной нейтральности до политики активного сопротивления

Политика активной нейтральности не является продуктом различий в патриотической политической сфере, потому что она не содействует решению проблемы, а лишь становится одной из ряда проблем, которые вместо взятые влияют на отсутствие сербской политики идентичности. Несмотря на предреволюционное состаяние, в котором находится большая часть планеты, активная нейтральность продолжает держать нацию в общей психологической и экзистенциальной напряженности. Поэтому ее скорее всего можно отнести к политическому эксгибиционизму чем к какому-либо конкретному политическому напралению, учитывая, что ни один доминирующий фактор на планете не собирается признавать какой-либо вид нейтральности, тем более активную нейтральность.

Несмотря на сильные страны союзники, которые Сербия получила бы на пути освобождения, ныне, когда никто в Сербии не начал серьезно бороться за свободу, совсем нормальным является существование институтов, которые пытаются отождествить себя с таким положением и согласиться на проведение инициатив и акций, противоречащих их желаниям и рангу. К таким мероприятиям можно отнести и проведение публичной дискуссии о теме сербской активной нейтральности.

Положение сербского народа на Балканах является таким, что от сербской элиты немедленно требуется найти как можно скорее эффективный способ остановить тренды депопуляции, обеднения, разгосударствления, обеднения духа и начать освобождение военно оккупированных территорий, короче, прекратить все последствия рабства, в котором находимся на протяжении длительного времени, а не изобретать новые слова, которые пополнят академический словарь, описывающий и оправдывающий продожление рабства и уничтожение народа.

Для того чтобы выжить, сербам нужна не активная нейтральность, а активное противодействие. Активная нейтральность не возможна и тем самым она не представляет собой устойчивое решение для Сербии. Она нуждается в крепком военном, политическом и экономическом союзничестве с Россией, интеграции в ОДКБ и Евроазийский союз.

Многочисленные евро-атлантические организации и оба немецких Фридриха знают об этом и боятся этого. Поэтому прошу оповестить об этом и российский Фонд Горчакова.

Не будет хорошо, если они узнают об этом последними.

 

 

Poslednje ažurirano ponedeljak, 09 novembar 2015 22:46