www.olivervulovic.com

Ми Срби као да смо у предворју мирнодопске етничке смрти

А НАЦИОНАЛНО СТАЊЕ СТВАРИ НЕ БРИНЕ МНОГО НИ АРХИПАСТИРЕ У МАНТИЈАМА НИ ОНЕ У АРМАНИЈИМА

Opširnije...
Србији је као хлеб насушни потребан чврст наслон на будућу руску православну империју PDF Štampa El. pošta
Napisao Oliver Vulovic   
sreda, 10 februar 2016 02:37

ОВО лудило од непрекидне изборне кампање – које је наставак организовани континуираног затрпавања јавног мњења

јаловим, утопијским и злонамерним фразама

као и конструкцијама разних социолошких и интернационалистичких школа мишљења те од режима насилне имплементације западних теолошких схема у наш животни и политички систем битисања – дефинитивно је довело народ у стање залеђености.

Такво да је спречен да политички кандидује заиста снажну политичку организацију која ће непрестано и снажно обелодањивати да се налазимо на метаисторијској размеђи која налаже ургентан и радикално другачији приступ односима у земљи, околини и свету.

Франачки војсковођа Карл Мартел је 732. године, код Поатјеа, чудесном победом над многобројнијим арапским легијама у последњем моменту спречио тадашњи, већ готово свршени чин европског цивилизацијског краха и потпадања Европе под апсолутну исламизацију.

Исти сценарио предвиђен за Европу Срби су својим војскама ефикасно успорили на Газиместану.

И после савремених насртаја агресивног ислама на Европу, од Босне преко Косова и Метохије и сада катаклизмичног померања становништва, дириговане исламске најезде преко наше територије са Блиског истока и севера Африке у Европу, однос европских престоница према Србима се упорно не мења.

Одговор лежи у чињеници да Европа не мисли органски, не сеже до најдубљих и највиших структура Неба и земље и тако, не само да нам никада није признала наш Поатје, него нас је сурово и бескрупулозно вековима препуштала насилној исламизацији и ту исламизацију нашег народа и животног простора чак и политички и војно спонзорисала, а у последњим годинама и правним насиљем покушала да сва решења проистекла из терора над нашим националним и државним бићем зацементира, уводећи их у међународни правни поредак као обавезујућа.

Исти циљеве са нашим народом и територијама Европа има и овог тренутка.

Европа ће пробати да сада за заустави у Србији што год може више избеглица из Сирије, Ирака, Јемена, Авганистана, Сомалије и Либије, у намери да их спречи да продру у ЕУ а истовремено Србију коначно дубоко урони у процес исламизације и тиме је смести у хантингтоновски предвиђену граничну државу исламског света и „европске“ цивилизације.

Европа упорно размишља само организационо и у том смислу Србију од ње не чека ништа добро.

Ситуација захтева да се у тражењу решења за излаз из овог ужаса у којем се налазимо и још горег ужаса који нам прети ослањамо на православну геополитику и то онај њен сегмент који чини православна словенска цивилизација, концепт који захтева тесно везивање за Русију и из којег би се касније природно исходовала много употребљивија и конкретнија политичка стратегија према ЕУ, САД и муслиманском војно-политичком фактору као NATO саегзекутиви на овом терену.

Србији је као хлеб насушни потребан чврст наслон на будућу руску православну империју која ће као таква лакше наћи заједнички језик са умереним исламом, а самим тим и неке од рецепата за то решење просто пренети и имплементирати на наше просторе и на тај начин нас заштити од NATO џихадиста а и самог NATO пакта и обездуховљене ЕУ.

Србији није потребно да други помисле да она може бити јака па због тога треба повремено са њом тактизирати. Да би опстала, Србија мора заиста да буде јака а за то су јој неопходне и руске инвестиције и руско оружје.

Тренутак је такав да ми више не можемо опстајати у сталној реторичкој запитаности већ морамо веома брзо дејствовати тако да резултати тог дејства могу бити веома брзо изложени провери у равни свакодневног а до тога, бојим се, нећемо још дуго чекати.

Јасно позитивно одређивање Србије према православним геополитичким структурама помоћи ће и да се у земљи победе накаламљене калвинистичке пројекције начина брзе измене наше националне свести и увођења у мондијалистички штрас папир облепљено пуко робовласништво и савремени вид феудализма.

Овакав приступ не би значио полазак на пут насилне мајоризације муслимана у земљи и околини, али ни стављања у други план јелинских православаца илити православних Бугара и Румуна, али се мора подвући црта и реално рећи – за сада сте на супротној страни, добродошли када будете искрено одлучили да се вратите.

До тада, ми морамо учинити све могуће напоре да спасимо нашу аутентичну филозофију живота која је и допринела томе да данас ипак има неколико милиона нас који се можемо називати Србима.

Морамо да хитно изађемо из ове учмале, плачљиве и пасивне животне и политичке доктрине у којој нас протестантским проповедима чврсто држи актуелни режим идући тако низ длаку наших осведочених непријатеља.

Poslednje ažurirano sreda, 10 februar 2016 02:41