www.olivervulovic.com

Eurolex specijalis

Kao i 1999-e godine kada su Srbiju bombardovali većinom noću i sa visina nedohvatljivih za srpsko oružje a da bi oteli Kosmet, tako su i u ponoć 15-tog na 16-ti februar tzv Evropljani već odavno poslate svoje satrape na Kosmet proglasili nekom svojom Eurolex misijom opet u želji da se nekako domognu našeg Kosmeta. Naravno, opet je sve to van okvira Međunarodnih pravnih normi kao što je bilo i bombardovanje 1999-e pa su valjda nesvesno i u ime svoje tzv misije stavili dodatak LEX.

Jedno je jasno - politika EU prema Srbiji i srpskom narodu u celini je kod Srba izazvala duboku tugu, bol, patnju i to ne samo zbog privremenog otimanja Kosmeta kao najjačeg šoka već i zbog sveukupne, gotovo dvadesetogodišnje politike uslovljavanja, ucenjivanja (o ratnim dejstvima i da ne govorimo) i ekonomskog iscrpljivanja. Godinama unazad se nadamo da će jednog momenta EU odoleti pritiscima sa strane i anglo-germanskim jastrebovima iznutra i jednom iskreno pružiti ruku pomirenja Srbima i sva ta naša nadanja su se uvek završavala udarcima te pružene ruke EU po našem obrazu i ostavljanjem naše pružene ruke da visi u vazduhu a često i uvrnutom. Kada u samoj Srbiji govorimo o odnosima Srbije sa EU, vidimo da to više nije samo stvar nadgornjavanja srpskih evroskeptika koje ovde obavezno krste proruskim elementima i totalnih evroidealistia koji takođe nisu pošteđeni epiteta špijuna, izdajnika i sličnog. Analiza tih odnosa lagano, ali iza druge linije intelektualnog fronta otpora, polako donosi zaključke i daje ih javnosti na uvid o svrsishodnosti i ako tačno hoćete ispravnosti generalne strategije države Srbije usmerene na cilj učlanjenja u taj savez. Kada govorim o analizama ne mislim na političke ocene koje daje opozicija već na ozbiljne ocene iz usta Antonića, Vukadinovića, Raduna, Lazanskog, Krestića….

Analize koje štancuju okrugli stolovi ekipa koje vode dosovačka Leni Rifenštal -Borka Pavićeviä sa svim ostalim ženturinama u crnom i muškarcima u roze tipa gospodina Kovačevića i ostalim NATO klijentima ne mogu se uzimati u obzir jer, da bi ste i negativno analizirali sopstvenu državu, na šta imate apsolutno pravo, mora vam ipak najpre biti milo što ste njen državljanin. Rukovodstvo Srbije nije uspelo da čvršće uvuče u savez sa sobom ni mnogo bliskiju Crnu Goru i to opet zbog sopstvenog neizlečivog straha od politike EU niti je uspela da izdejstvuje dozvolu, ili ti napravi ozbiljniji prodor u procesu čvršćeg privezivanja Republike Srpske sa Srbijom. Kupovine Telekoma ili drugih sistema na tim prostorima spadaju u ekonomski politički marketing vrhuške na vlasti, ali svojim realnim političkim dometom su daleko od aspiracija koje imaju Srbi sa obe strane granice na Brodarevu i Rači. Ovom zemljom vlada strah. Ovoj zemlji su EU i SAD instalirali Pavlovljev refleks u procesu političkog odgovora na sve njihove napade i bezobrazluke. Ako samo malo dignemo glavu pali se ona lampica iznad natpisa bombardovanje, sankcije, izolacija, smrt. Erhard Busek i Guzenbauer su rekli da se sa secesijom Kosmeta konačno završava "beskrajni postupak raspada SFRJ" čime su nam podsvesno stavli do znanja da su zvanični Berlin i Beč bili na stanovištu da će sa Srbima krajem dvadesetog veka stvari ići mnogo brže i jednostavnije, pa se ovaj proces koji EU u 21 veku vodi protiv Srbije gleda sa olakšanjem. U zabludi su gospoda Busek i Guzenbauer jer sam prisustvovao jednom prijemu u austrijskoj ambasadi kada je tadašnji austrijski ambasador (kojeg je inače SPC odlikovala najvišim odlikovanjem) rekao jednom od vođa muslimaskih separatista iz Raške oblasti - nikada ne zaboravite, Austrija je na Vašoj strani –.

Slične stvari je izgovorila i Doris Pak najekstremnijim pripadnicima mađarske nacionalne manjine tokom svoje ratnohuškačke posete Vojvodini. Iako je Srbija ovog momenta poražena i politički zgažena tako da na političkoj mapi sveta predstavlja samo krpu kojom je skoro manuo i Sarkozi prilikom posete jednoj osnovnoj školi u svojoj zemlji gde je pokazujući deci mapu na kojoj su Srbiji ucrtane granicae sa sve Kosmetom, sa prstom na Kosmetu rekao - moraćete deco da se naviknete na novu mapu Balkana, na Srbiju bez Kosova - .

Rumunija, Kipar, Slovačka i delimično Španija i u mrvicama Grčka i Bugarska sa svojim podrškama su malecka uteha za sadašnji politički vrh u Srbiji a koji je na vlast i došao pod krilaticom - vratićemo Srbiji prijatelje - . Srbija je i prijatelje i ponos izgubila onog momenta kada je na pragu da psihološki i vojno porazi neprijatelja na Kosmetu 1999-e godine popustila i povukla se iz pokrajine. Tada su svi digli ruke od nas. I Rusi koji slove za naše trenutno najjače savetnike ne propuštaju priliku da podvuku da će nas podržavati onoliko dugo koliko mi sami budemo pružali otpor.

Takozvani demokratski blok koji je rušeći Miloševića govorio da je Kosmet demokratsko a ne teritorijalno pitanje i dalje , pa i sada kroz Tadićevu struju, zasniva svoju politiku odbrane Kosmeta na takvoj utopističkoj ideji i ideologiji i pored eklatantnog iskaza i EU i Amerike da je u stvari u pitanju čisto interesno- teritorijalnio pitanje i da nam Kosmet zbog toga otimaju.

Neka ne misle onih dva miliona Srba koji su glasali za opciju bržeg preboljavanja gubitka Kosmeta da će se sa ovom privremenom pobedom kolacijie evrofašista i islamskih fundamentalista isti zaustaviti u rasparčavanju naše države.

Njihov Drang nach Serbien jednog dana poštedeti ni njihove kuće i njihove porodice i zalud će im biti kazivanje da su u datim momentima glasali "kako treba".

Evropa koja nam je neprestano prigovarala manjak demokratičnosti je svojim prethodnim i ovim poslednjim potezima protiv srpskog naroda u paramparčad razbila i poslednje naše iluzije u demokratiju evropske forme i stila i naterala nas da razmišljamo da u budućnosti pribegnemo nekim drugim formama i stilovima demokratije koje se sprovode van Evrope, na primer one forme demokratije koje svetom šire SAD milom ili silom.

Ostaje nam amanet da jednog dana Evropi dokažemo da demokratija zaista nije veštački, doktrinarno konstruisan sistem ili teorija, na kakav nam je način i stilom ona sada nameće. Zlehuda je naša sudbina kao naroda da se borimo za onu konstantu demokratije i u internim i u međunarodnim odnosima a to je relativnost i da opet, po ko zna koji put čekamo momenat neizvesnosti i promenjenu političku istinu u evropskim zemljama a koja će tada konačno biti najbliža onoj pravoj istini da je Kosmet bio i da će ostati Srpski.